Iako ve­ći­na lju­di do­bro zna da se mno­ge bo­le­sti „po­kre­ću” zbog po­kva­re­nih zu­ba i lo­še oral­ne hi­gi­je­ne, od­la­zak kod sto­ma­to­lo­ga se naj­če­šće od­la­že do tre­nut­ka ka­da bo­lo­vi vi­še ne mo­gu da se tr­pe. Ne­ko se pla­ši zu­ba­ra, ne­ko ne­ma nov­ca za po­prav­ku, a ima i onih ko­ji se prav­da­ju ti­me da ne­ma­ju vre­me­na za vi­še­ča­sov­no se­de­nje u sto­ma­to­lo­škoj sto­li­ci. 

Po­sled­nje is­tra­ži­va­nje od pre pet go­di­na po­ka­zu­je da sve­ga 8,5 od­sto od­ra­slog sta­nov­ni­štva ima sve svo­je zu­be, da 9,3 od­sto ne­ma ni­je­dan svoj zub, a da sva­kom če­tvr­tom sta­nov­ni­ku Sr­bi­je ne­do­sta­je vi­še od 10 zu­ba.

U Sr­bi­ji 51,7 od­sto sta­nov­ni­ka pe­re zu­be vi­še od jed­nom dnev­no.

Naj­vi­ši pro­ce­nat onih ko­ji re­dov­no pe­ru zu­be (72,9 od­sto) na­la­zi se kod mla­dih uz­ra­sta od 15 do 24 go­di­ne.

Re­zul­ta­ti po­sled­njeg na­ci­o­nal­nog is­tra­ži­va­nja zdra­vlja sta­nov­ni­štva Sr­bi­je iz 2013. go­di­ne po­ka­zu­ju da je do­šlo do po­ra­sta bro­ja be­zu­bih (sa 10,2 u 2006. na 12,4 od­sto), ali da ohra­bru­je či­nje­ni­ca da je po­ras­tao pro­ce­nat onih ko­ji ima­ju ura­đe­ne pro­tet­ske ra­do­ve. Me­đu oni­ma ko­ji ima­ju ni­ži obra­zov­ni sta­tus i lo­ši­jeg su ma­te­ri­jal­nog sta­nja znat­no je ve­ći pro­ce­nat lju­di ko­ji su iz­gu­bi­li sve svo­je zu­be i  ko­ri­ste to­tal­ne pro­te­ze. Ove oso­be ina­če ne­ma­ju na­vi­ku re­dov­nog pra­nja zu­ba.

Vi­še od po­lo­vi­ne sta­nov­ni­ka ima­lo je svog sto­ma­to­lo­ga, od ko­jih go­to­vo tre­ći­na u pri­vat­noj prak­si. U pe­ri­o­du od šest me­se­ci ko­ji su pret­ho­di­li is­tra­ži­va­nju, sva­ki pe­ti sta­nov­nik Sr­bi­je je po­se­tio sto­ma­to­lo­ga. In­te­re­sant­no je da u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ima­mo slič­nu si­tu­a­ci­ju, jer tek sva­ki tre­ći sta­nov­nik ide u sto­ma­to­lo­šku or­di­na­ci­ju jed­nom go­di­šnje. 

I de­cu od ma­lih no­gu tre­ba uči­ti da bri­nu o zu­bi­ma, jer po­da­ci go­vo­re da pri­li­kom upi­sa u ško­lu sve­ga 20 od­sto pr­va­ka u Sr­bi­ji ima sve zdra­ve zu­be. 

– U sve­tu 60 do 90 od­sto škol­ske de­ce i bli­zu 100 od­sto od­ra­slog sta­nov­ni­štva ima zub­ni kvar. Tre­ći­na sta­nov­ni­štva od 65 do 74 go­di­ne u sve­tu ne­ma ni­je­dan svoj zub, a me­đu de­com uz­ra­sta od šest do 12 go­di­na čak 16 do 40 od­sto njih ima­lo je ne­ku tra­u­mu zu­ba zbog ne­be­zbed­nih igra­li­šta i škol­skog okru­že­nja, sa­o­bra­ćaj­nih ude­sa i na­si­lja – na­gla­ša­va­ju u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”.

Pre­ma re­či­ma pro­fe­so­ra dr Ob­ra­da Ze­li­ća, pred­sed­ni­ka Udru­že­nja sto­ma­to­lo­ga Sr­bi­je, za gu­bi­tak zu­ba je na pr­vom me­stu od­go­vor­na pa­ro­don­to­pa­ti­ja (bo­lest ko­ju ka­rak­te­ri­še kr­va­re­nje i otok de­sni, kla­će­nje i raz­mi­ca­nje zu­ba), za­tim ka­ri­jes, a po­tom do­la­ze svi osta­li uzor­ci, uklju­ču­ju­ći i po­vre­de. Pa­ro­don­to­pa­ti­ja naj­če­šće po­či­nje u ob­li­ku gin­gi­vi­ta u deč­jem uz­ra­stu. 

– Pa­ci­jent sa pa­ro­don­tal­nim pro­ble­mom i pre tri­de­se­te go­di­ne po­či­nje da se ža­li na kr­va­re­nje de­sni, ote­ža­no žva­ka­nje hra­ne (usled la­ba­vlje­nja zu­ba), a po­tom po­ste­pe­no gu­bi i zu­be. Va­lja na­gla­si­ti da ne­ma­li broj lju­di ži­vi u za­blu­di da će ka­da osta­nu bez zu­ba mo­ći da sta­ve oral­ne im­plan­ta­te, što je če­sto sa­svim ne­iz­ve­sno, bu­du­ći da u to­ku pa­ro­don­to­pa­ti­je bi­va u ve­li­koj me­ri raz­gra­đe­na vi­lič­na kost. Tre­ba ima­ti na umu da je pa­ra­don­to­pa­ti­ja po­ve­za­na sa di­ja­be­te­som i auto­i­mu­nim bo­le­sti­ma, a na po­ja­vu bo­le­sti uti­ču i ge­ne­ti­ka, ob­lik i po­lo­žaj zu­ba i vi­li­ce, ka­ri­jes, ne­struč­no ura­đe­ni zub­ni is­pu­ni i pro­tet­ski ra­do­vi. Lo­ša oral­na hi­gi­je­na po­go­du­je aku­mu­la­ci­ji den­tal­nog pla­ka i do­mi­nant­na je u na­sta­ja­nju i raz­vo­ju gin­gi­vi­ta i pa­ro­don­to­pa­ti­je. Svo­jim en­zi­mi­ma i tok­si­ni­ma uzro­ku­ju na­sta­nak gin­gi­vi­ta i pa­ro­don­to­pa­ti­je. Kr­va­re­nje i po­vla­če­nje de­sni su glav­ni simp­to­mi, kao i kla­će­nje po­je­di­nih zu­ba, zbog če­ga se te­že je­de – ob­ja­šnja­va dr Ze­lić i do­da­je da sto­ma­to­lo­zi pr­vi pri­me­te po­ja­vu raz­ma­ka iz­me­đu zu­ba, ali i ta­ko­zva­nih pa­ro­don­tal­nih dže­po­va (pro­sto­ra iz­me­đu zub­nih ko­re­no­va i upa­lje­ne gin­gi­ve), dok se de­talj­na di­jag­no­za, kao i prog­no­ze i plan te­ra­pi­je bo­le­sti, po­sta­vlja i uz po­moć rend­gen­skog snim­ka zu­ba.

Ve­o­ma je va­žno bri­nu­ti o zdra­vlju zu­ba, sa­ve­tu­je ovaj struč­njak, ta­ko što se ni­ka­ko ne sme pre­sko­či­ti ju­tar­nje i ve­čer­nje pra­nje zu­ba, po mo­guć­no­sti me­ka­nim če­sti­ca­ma, ko­ri­šće­nje in­ter­den­tal­nih čet­ki­ca, zub­nog kon­ca i an­ti­sep­tič­nih teč­no­sti za is­pi­ra­nje usta. Sa­ve­tu­je se od­la­zak jed­nom u tri do šest me­se­ca kod zu­ba­ra ra­di kon­tro­le i ukla­nja­nja na­sla­ga sa zu­ba kao i „sre­đi­va­nja” pa­ro­don­tal­nih dže­po­va.

Ce­ne uslu­ga

Pra­vo na bes­plat­no le­če­nje zu­ba u dr­žav­nim usta­no­va­ma ima­ju de­ca do 18 go­di­na, stu­den­ti do 26 go­di­na, trud­ni­ce, so­ci­jal­no ugro­že­ne ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­ka, sta­ri­ji od 65 go­di­na, dok rad­no ak­tiv­no sta­nov­ni­štvo sve mo­ra da pla­ti. Plom­bi­ra­nje zu­ba u do­mu zdra­vlja ko­šta od 900 do 1.500 di­na­ra, a kod pri­vat­ni­ka do 5.000 di­na­ra. Kru­ni­ce u dr­žav­nom zdrav­stvu sta­ju od 2.000 do 6.000, a u pri­vat­noj or­di­na­ci­ji vi­še od 100 evra. Po­sta­vlja­nje jed­nog zub­nog imlan­ta­ta ko­šta od 650 do 700 evra, za iz­be­lji­va­nje zu­ba tre­ba iz­dvo­ji­ti oko 50 evra, a za sni­mak zu­ba or­to­pan oko 1.000 di­na­ra. Va­đe­nje zu­ba u or­di­na­ci­ja­ma ko­šta od 700 do 3.000 di­na­ra.

Pre­po­ru­ke za oču­va­nje oral­nog zdra­vlja 

 Odr­ža­va­nje ade­kvat­ne hi­gi­je­ne, to jest re­dov­no pra­nje zu­ba uju­tro i uve­če kao i po­sle sva­kog obro­ka i ko­ri­šće­nje kon­ca za zu­be

 Sma­nje­nje uno­sa še­će­ra i iz­ba­lan­si­ra­na is­hra­na

 Po­se­te sto­ma­to­lo­gu ra­di re­dov­ne kon­tro­le i ukla­nja­nje zub­nog ka­men­ca 

 Pre­sta­nak ili sma­nje­nje kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i pu­še­nja