„Poslednji put sam bio na beogradskom sajmu automobila pre 11 godina i tada je bilo i traktora i kamiona na prodaju, a danas ih nema. Ovde mora da se nađe i ono što zarađuje pare, a ne samo ono što troši”, rekao je Dragan Marković Palma na Sajmu automobila. „Moramo da obnovimo proizvodnju srpskih traktora, dve najpoznatije marke u Evropi, IMT i IMR, Rakovicu i Ferguson. IMT je nekada proizvodio 40.000, a IMR 70.000 traktora godišnje. Imamo dobre stručnjake, imamo livnice za proizvodnju traktora koje trenutno ne rade”, rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, kada bismo vratili proizvodnju traktora u Srbiji, zaposlilo bi se minimum 3.000 radnika. „Moramo da iskoristimo međunarodnu popularnost i političku stabilnost u Srbiji i da izvozimo traktore u celom svetu...

Moj slogan je: 'Kupujmo naše traktore i naše poljoprivredne proizvode'.”

On je pred novinarima na sajmu dodao da je prilikom prošlonedeljne posete Turskoj obišao fabriku traktora „Hatat traktor” u industrijskoj zoni Čerkezkoj, nedaleko od Istanbula, što ga je motivisalo da vidi kako da Srbija ponovo bude proizvođač traktora svetskog renomea.

Žal za traktorima domaće proizvodnje predsednika Jedinstvene Srbije izazvala je reakcije stručnjaka. Optimizmu gradonačelnika Jagodine usledio je pesimizam stručnjaka.

Oživljavanje nekadašnjih velikih fabrika u Srbiji gotovo je „nemoguća misija” jer su skoro potpuno uništene i trebalo bi mnogo novca da se podignu, nova tehnologija proizvodnje i obezbeđeno tržište, tvrde ekonomisti.

Ekonomski konsultant Dragovan Milićević rekao je za Betu da traktore, koje je proizvodio IMT, poljoprivrednici mogu sada da koriste samo da se odvezu do prodavnice da popiju pivo. Osposobljavanje tog preduzeća za proizvodnju i izvoz, prema njegovim rečima, podrazumevalo bi da „neki strani partner postane zainteresovan i uloži mnogo novca i donese novu tehnologiju”.

Poljoprivrednicima, čak i srpskim čiji je vozni park star preko 30 godina, kako je rekao, danas su potrebni traktori sa 120 ili 200 konjskih snaga, a ne sa 45 ili 60 kakve je proizvodio IMT. „I kada bi se pronašao investitor za pokretanje IMT teško bi bilo obezbediti tržište jer Turska osvaja Evropu jeftinim traktorima, a nude ih i Indijci, kojima je naša fabrika svojevremeno prodala licencu”, rekao je Milićević.

Milićević je istakao da je teško razumeti da Srbija „finansira industrije s kraja 19. i 20. veka kao što je tekstilna industrija i njoj slične”.

Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da je pokretanje propalih fabrika težak put i da bi morao da se razmatra „problem od slučaja do slučaja jer nema univerzalnog rešenja”. „IMT bi mogao da se pokrene samo ako bi se pojavio neki investitor koji bi bio spreman da finansira novu tehnologiju jer je postojeća zastarila, i ako bi se našlo tržište na Bliskom istoku i u arapskim zemljama”, rekao je Nikolić.

On je rekao da i ako postoji zainteresovani investitor za strateško partnerstvo sa državom, ili sličan model finansiranja, Srbija bi pre toga trebalo da napravi strategiju razvoja kako bi se utvrdilo „koji su prioritetni sektori za podsticanje razvoja, a ne da se to radi stihijski”. Dodao je da nijedna evropska zemlja ne zasniva svoj razvoj na poljoprivredi, pa ne bi trebalo ni Srbija, posebno i zbog toga što joj trebaju visoke stope rasta kako bi smanjila zaostajanje za drugim zemljama, a što agrar ne može da obezbedi.

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, rekla je nedavno da je, zajedno sa Ministarstvom privrede i ostalim resorima pokrenula pitanje „oživljavanja prepoznatljivih brendova i velikih pogona”, poput „Magnohroma” i IMT-a.