ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:39

Nacisti govore „zlatnim ustima”

Na poetskom festivalu u KCB-u grupa „Nacista i Zlatousti” izvela performans protiv desničarskih snaga u Evropi
Autor: Marina Vulićevićpetak, 23.03.2018. u 22:00
Учесници поетског фестивала „Језичке игре”: Ана Ристовић, Лидија Димковска, Каталин Ладик и Томас Волфарт (Фотографије КЦ Београд и Т. Брикер)

Kao svet u malom, sazdan od različitih jezika, ideja i uticaja, bio je ovih dana Kulturni centar Beograda tokom održavanja još jednog poetskog festivala pod sloganom „Jezičke igre”, o Svetskom danu poezije. Vođeni su razgovori o međusobnim uticajima jezika i društva, značenjima performansa, sadejstva poezije i drugih medija i kratkog filma, a pesnici su pokazali koliko im je važna melodija maternjeg jezika, kao što im je blisko i zvučanje drugih jezika i njihovi zajednički koreni.

Pesnikinja Lidija Dimkovska, koja već 20 godina živi u Ljubljani, a piše na makedonskom jeziku, kaže da stvaralaštvo na manjinskom jeziku u nekoj sredini znači: „Evo, ja sam tu, postojim i dalje”. Dimkovska je uz Dubravku Đurić, Radmilu Lazić, Katalin Ladik, Tanju Bakić, Adisu Bašić diskutovala o rodu u poeziji, o tome da žene još uvek teže stiču poziciju u književnom stvaralaštvu i kulturi od muškaraca.

– Slušati pesmu na stranom jeziku liči na posetu koncertnom izvođenju. Još ako možete da pratite pismeni prevod, to je još bolje, primetio je naš sagovornik iz Nemačke Tomas Volfart, osnivač i direktor „Kuće poezije”, odgovoran za blizu 100 događaja godišnje na sceni savremene nemačke i internacionalne književnosti, kao i za najveći evropski poetski festival u Berlinu.

Možda je jedan od najboljih odgovora na pitanje o smislu poezije danas dala naša pesnikinja Ana Ristović, koja je zapazila da pisati poeziju znači vršiti vrstu radikalne intervencije u društvu, da to znači biti aktivista.

Zbog toga je gost iz Hrvatske Vlado Martek potvrdio svoj davnašnji stav da je upravo spontana akcija energija koja oživljava poeziju, otvoreno istupanje bez prethodno smišljenog scenarija. Martek kao stvaralac koji je šezdesetih i sedamdesetih godina ukazivao na internacionalni i univerzalni jezik poezije svojom pojavom upućuje na izložbu u Galeriji „Podroom”, u kojoj će do 29. marta biti održana izložba „Poezija i performans. Istočnoevropska perspektiva”, koja ukazuje na fenomene umetničkih kolektiva i supkulturne zajednice ovog istočnog miljea. Tu kao posetioca srećemo Tomasa Volfarta koji pobuđuje pitanja o velikom Berlinskom festivalu poezije:

– Kada smo osnivali Berlinski festival poezije, 2000. godine, ljudi su se pitali: „Čemu poezija?”. Danas je ovaj festival prerastao u jedan od najvećih u Evropi, a tokom devet dana okupimo oko 150 umetnika iz celog sveta i do deset hiljada posetilaca. Poređenja radi, najveći poetski festivali u Kolumbiji i Venecueli privuku i do 30 hiljada ljudi. Na Berlinskom festivalu, neki od najvažnijih pesnika čitaju svoju poeziju na maternjem jeziku, dok posetioci mogu da prate prevod u štampanom obliku. Posebno mesto na festivalu zauzimaju prevodilačke radionice, a poezija se prevodi sa svih jezika sveta. Berlinski festival simbolički seže do vremena kada je poezija tek nastajala, kada je bila usmena i bila prenošena pamćenjem. Težimo da podsetimo na taj drevni period, pre pronalaska štampe, kada je poezija komunicirala zvukom, rimom, muzikom i pokretom, kaže Volfart.

Još jedan od fenomena koje potvrđuje Berlinski festival poezije, a koji je uočljiv i u Kulturnom centru Beograda, jeste da ljudi još više od posedovanja poetskih knjiga vole da dolaze na javna čitanja zbog toga što je izgovorena rečenica instrument pesme, kako zapaža naš sagovornik.

– Glas je kao instrument koji izvodi partituru pesme. Zbog toga je poezija bliža muzici nego prozi, mada se njeno prisustvo može naći i u drugim umetnostima, u teatru, slikarstvu, igri, filmu. Poezija je vezana za film od njegovog nastanka. Najstarije ostvarenje u žanru poetskog filma „Noć pre Božića”, iz 1905. godine, snimio je Edvin S. Porter u Americi. Danas, u doba informacionih tehnologija lakše je snimiti takav film koji, po mom mišljenju, ne treba da ilustruje pesmu, već da prati poetsku strukturu, da stvara novu realnost. Od 2002. godine Berlinski poetski festival bavi se žanrom poetskog filma, i od tada smo širom sveta dobili više od 8.500 filmskih ostvarenja. Od nas zavisi kakva će biti budućnost poezije. Važno je da je izvedemo na scenu, suočimo pesnike sa publikom, zaključuje Volfart.

„Desnici nedostaje smisao za humor”, čulo se zatim u ovom ambijentu podrumske galerije KCB-a, kada je troje mladih ljudi iz grupe „Nacista i Zlatousti” (Beč, Berlin): Sandra Gugić, Tomas Arst i Gerhild Štajnbuh, održalo performans protiv desničarskih snaga u Evropi. Oni poeziju uzdižu do forme otpora, postavljajući pitanja o tome kako je ono „mi” postalo tako toksično, zašto nacisti nekada govore „zlatnim ustima”, dok kultura, obrazovni sistem i inteligencija posrću pod teretom nacionalizama.


Komentari1
ae85a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

katarina
Dragocen dogadjaj, ne samo za poeziju. Bilo je nesvakidasnje i zanimljivo prisustvovati potpuno drugacijem pristupu poeziji od onog sto uobicajeno vidjamo na poetskim vecerima kod nas. Bravo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja