utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Šargarepa za bolji tov goveda

Po tovnom grlu državna subvencija je 10.000 dinara, a ovakvim načinom ishrane, u odnosu na trošak koncentrata, stočar Ratko Luković pravi uštedu od 20.000 po grlu
Autor: Branko Pejovićnedelja, 11.03.2018. u 11:00
(Фото лична архива)

No­va Va­roš – Bo­ri se sto­čar­stvo za op­sta­nak u na­šim se­li­ma, do­vi­ja­ju se do­ma­ći­ni da sto­ku pre­hra­ne i pro­da­ju, a o to­me ka­ko se go­ve­da mo­gu bo­lje to­vi­ti od­ne­dav­no po­sto­ji i pa­tent pri­ja­vljen Za­vo­du za in­te­lek­tu­al­nu svo­ji­nu. Pri­ja­vio ga je sto­čar i iz­da­va­lac sme­šta­ja u se­o­skom tu­ri­zmu Rat­ko Lu­ko­vić (42) iz Ak­ma­či­ća kod No­ve Va­ro­ši, ko­ji je, ka­ko ka­že, hra­ne­ći svo­ja gr­la pro­ve­rio oprav­da­nost tog pro­na­la­ska.

U „Gla­sni­ku in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne” po­me­nu­tog za­vo­da u ob­ja­vi pri­ja­ve ovaj pa­tent se vo­di pod ime­nom „Spe­ci­fič­na struk­tu­ra is­hra­ne ju­na­di u za­tvo­re­nom to­vu uz is­klju­či­vo ko­ri­šće­nje kom­bi­no­va­ne ka­ba­ste bilj­ne hra­ne”, uz po­dat­ke o auto­ru Lu­ko­vi­ću. O pro­na­la­sku ukrat­ko pi­še da se kom­bi­na­ci­jom mle­ve­nog zr­na i ži­ta­ri­ca u is­hra­ni sa po­vr­ćem po­sti­že zna­čaj­no po­ve­ća­nje dnev­nog pri­ra­sta: „Uko­li­ko ju­nad, u pro­se­ku po gr­lu, dnev­no uno­se u or­ga­ni­zam ve­ću ko­li­či­nu, od šest ki­lo­gra­ma, ži­ta­ri­ca on­da se po­ve­ća­va pro­ce­nat po­vr­ća, a uko­li­ko uno­se ma­nje od to­ga on­da se sma­nju­je pro­ce­nat po­vr­ća da bi se do­bio naj­bo­lji pri­rast.”

Šta je to, u stva­ri, sto­čar iz Ak­ma­či­ća osmi­slio da to­vi svo­ju sto­ku? U šar­ga­re­pi je tu ino­va­ci­ja, re­kao nam je Rat­ko Lu­ko­vić, ko­ji ima če­ti­ri kra­ve, 10 ko­za, svi­nje, ži­vi­nu. 

– Ga­jio sam šar­ga­re­pu ko­ja je kod me­ne na 1.100 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne ro­di­la do­bro, bi­lo je i te­ških 1,2 ki­lo­gra­ma u jed­nom ko­re­nu. Pi­tao sam se ka­ko ve­će ko­li­či­ne mo­gu da is­ko­ri­stim, pa is­tra­ži­vao pra­ve­ći or­gan­sku stoč­nu hra­nu me­ša­njem šar­ga­re­pe sa pše­ni­com. Kad se po­me­ša tri ki­lo­gra­ma pše­ni­ce sa tri ki­lo­gra­ma šar­ga­re­pe do­bi­je se br­ži tov go­ve­če­ta, pri­rast od jed­nog ki­lo­gra­ma me­sa ži­ve va­ge. A za to bi bi­lo po­treb­no šest ki­lo­gra­ma kon­cen­tra­ta, dvo­stru­ko sku­pljeg. Pri to­me, ne do­la­zi do opa­snog na­di­ma­nja sto­ke. U pa­ten­tu, na­rav­no, ima i po­slov­nih taj­ni. Ova kom­bi­na­ci­ja pše­ni­ce i šar­ga­re­pe da­je se ju­na­di­ma i bi­ko­vi­ma, a kra­va­ma ne sme, jer od ka­ro­te­na mle­ko do­bi­ja žu­tu bo­ju, a to uti­če i na kr­vo­tok ži­vo­ti­nje, ka­ko pi­še u iz­ve­šta­ju fran­cu­skog in­sti­tu­ta ko­ji je ovo pro­u­ča­vao – ob­ja­šnja­va Lu­ko­vić.

Že­le­ći da ovo i dru­gi pri­me­ne, re­šio je da kao pa­tent pri­ja­vi Za­vo­du za in­te­lek­tu­al­nu svo­ji­nu. Uči­nio je to u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne, na saj­tu za­vo­da ob­ja­vlje­no je u de­cem­bru. – Na­dam se da će ne­ki in­sti­tut da uzme i iz­vr­ši ogle­de, te ura­di li­cen­cu mog pro­na­la­ska. Obra­tio sam se i Vla­di Sr­bi­je po­nu­div­ši da ne­ka na­ša in­sti­tu­ci­ja ovo pro­ve­ri i po­tom Sr­bi­ja bez na­dok­na­de za­dr­ži pra­vo pri­me­ne li­cen­ce, a ja da do­bi­jem ela­bo­rat re­zul­ta­ta ka­ko bih mo­gao dru­gim dr­ža­va­ma da po­nu­dim. Po jed­nom tov­nom gr­lu dr­žav­na sub­ven­ci­ja je 10.000 di­na­ra, a ova­kvim na­či­nom is­hra­ne u od­no­su na tro­šak kon­cen­tra­ta ja pra­vim ušte­du od 20.000 po gr­lu – ra­ču­na ovaj sto­čar.

Rat­ko je za­vr­šio sred­nju ma­šin­sku ško­lu i du­go je kao ar­mi­rač ra­dio kod nas, u Ru­si­ji i Ekva­to­ri­jal­noj Gvi­ne­ji. Za­ra­đe­no ula­že u grad­nju obje­ka­ta za se­o­ski tu­ri­zam: za­jed­no sa ro­di­te­lji­ma i po­ro­di­com svog bra­ta stvo­rio je tu­ri­stič­ko et­no-do­ma­ćin­stvo sa tri va­ja­ta i dru­gim sa­dr­ža­ji­ma ov­de u Ak­ma­či­ći­ma kraj pre­le­pog Uvač­kog je­ze­ra. Ima­ju i svoj sajt. Tu­ri­sti im do­la­ze, ali ni od po­ljo­pri­vre­de Lu­ko­vi­ći ne od­u­sta­ju. Po­sao bi još bo­lje išao da nji­ho­vo ve­kov­no ima­nje ni­je pre de­ce­ni­ju pro­gla­še­no de­lom Spe­ci­jal­nog re­zer­va­ta „Uvac”, što im, ka­že Rat­ko, one­mo­gu­ća­va da do­bi­ju gra­đe­vin­sku do­zvo­lu i kon­ku­ri­šu za sub­ven­ci­je, kre­di­te i dru­gu po­moć.


Komentari2
3e94b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jeremija
Mrkva (a ne šargarepa) se koristi za detoksikaciju polja nakon intenzivne upotrebe pesticida. Ako takvu mrkvu koriste za prehranu stoke, onda smo ga nagraisali. Zna se da je ta mrkva jeftina, i masovno se prodaje širom jadne Srbije po cijeni 5 kg za 100 dinara. Ima li ovdje pilota?
Бранко
Због чега је мрква штетна при исхрани стоке. Ако се користи код детоксикације поља онда је логично да детоксикује и житарице при конзумацији. То онда значи да тај процес који се одвија у говечету директо утиче на боље усвајање хранљивих материја из житарица.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja