četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.02.2018. u 22:00 Aleksandra Petrović
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Dinamitom na regenta

„Svi ste vi atentatori”, reči su Aleksandra Karađorđevića 29. juna 1921. godine, kada je na njega pokušao atentat Spasoje Stejić, koji je zbog tog dela osuđen na smrt, a kasnije mu je kazna zamenjena s 20 godina teške tamnice
Александар Карађорђевић (Фото Википедија)

Uime Nje­go­vog Ve­li­čan­stva kra­lja Pe­tra Pr­vog za­kli­njem se sve­mo­gu­ćim Bo­gom da ću Ustav ne­po­vre­dan dr­ža­ti, da ću po nje­mu i za­ko­ni­ma vla­da­ti, da ću ču­va­ti je­din­stvo na­ro­da, ne­za­vi­snost dr­ža­ve i ce­li­nu dr­žav­ne obla­sti, i da ću u svim svo­jim te­žnja­ma i de­li­ma do­bro na­ro­da pred oči­ma ima­ti. Ta­ko mi go­spod Bog po­mo­gao! Amin!

Ta­ko je re­gent Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, u sve­ča­noj uni­for­mi pu­kov­ni­ka Ko­njič­ke gar­de, po­lo­žio za­kle­tvu na pr­vi Ustav Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, ko­ji je pot­pi­sao dan ra­ni­je, na Vi­dov­dan 1921. go­di­ne. 

Po­klo­nio se po­sla­ni­ci­ma i seo u pa­rad­na ko­la.

Na sta­roj zgra­di Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­na, na ras­kr­sni­ci Uli­ca kne­za Mi­lo­ša i Ma­sa­ri­ko­ve, do­zi­đi­vao se tre­ći sprat. Rad­ni­ci su po­sma­tra­li sve­ča­nu po­vor­ku. Me­đu nji­ma je bio i mo­ler Spa­so­je Ste­jić.

Ba­cio je upa­lje­ne šta­pi­će di­na­mi­ta na kra­ljev­ska ko­la, ali je bom­ba uda­ri­la u vrh te­le­graf­skog stu­ba. Za­čuo se tre­sak, za­tim ja­u­ci po­vre­đe­nih voj­ni­ka, di­gao se gust dim. 

Dok su ko­la s pre­sto­lo­na­sled­ni­kom od­mi­ca­la u prav­cu Te­ra­zi­ja, po­li­ci­ja je op­ko­li­la zgra­du. Re­gent je sti­gao pred dvor, a za­tim na ko­nju, pra­ćen svi­tom, do­ja­hao do tri­bi­ne, ka­da je dat znak za sve­ča­ni de­fi­le tru­pa Be­o­grad­skog gar­ni­zo­na. Po­sla­ni­ci su u skup­šti­ni za­vr­ši­li po­la­ga­nje za­kle­tve i pri­dru­ži­li se čla­no­vi­ma vla­de i di­plo­mat­skog ko­ra na Te­ra­zi­ja­ma. Ofi­ci­ri, po­li­ci­ja i žan­dar­mi obra­zo­va­li su gust špa­lir duž skve­ra pre­ma ho­te­lu „Mo­skva”. Vi­so­ko nad Be­o­gra­dom kr­sta­ri­li su aero­pla­ni no­vo­sad­ske eska­dri­le.

„Svi ste vi aten­ta­to­ri!”, do­ba­cio je re­gent Alek­san­dar svom ađu­tan­tu Pe­tru Živ­ko­vi­ću, si­la­ze­ći sa ko­nja.  

To je bi­la alu­zi­ja na Živ­ko­vi­će­vo uče­šće u aten­ta­tu na kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća i Dra­gu Ma­šin 1903. go­di­ne.

Po­li­ci­ja je ta­da već uhap­si­la Spa­so­ja Ste­ji­ća. 

Re­gent Alek­san­dar je na­red­nog da­na ot­pu­to­vao u Pa­riz, a be­o­grad­ska po­li­ci­ja uhap­si­la je tro­ji­cu ko­mu­ni­stič­kih na­rod­nih po­sla­ni­ka kao „ne­po­sred­ne pod­stre­ka­če i or­ga­ni­za­to­re aten­ta­ta”. 

Usle­dio je ču­ve­ni „Vi­dov­dan­ski pro­ces”, ko­ji je tra­jao od 25. ja­nu­a­ra do 23. fe­bru­a­ra 1922. go­di­ne. Su­đe­nje je odr­ža­no u ve­li­koj dvo­ra­ni Pr­vo­ste­pe­nog su­da za Be­o­grad­ski okrug.

Op­tu­že­no je 33 lju­di za po­ku­šaj aten­ta­ta i na­sil­no ru­še­nje dr­žav­nog i dru­štve­nog po­ret­ka. 

– Ste­ji­će­va bom­ba ni­je sa­mo nje­go­va. Ona je po­če­tak re­vo­lu­ci­je. Go­spo­da ko­mu­ni­sti ra­di­li su iz svo­jih am­bi­ci­ja i svo­je ner­vo­ze, a ni­su ima­li mu­ško­sti da se bo­re le­gal­no – re­kao je za­stup­nik pri­vat­nih tu­ži­la­ca Ne­nad Đor­đe­vić.

Spa­so­je Ste­jić go­vo­rio je o te­ro­ru nad rad­nič­kom kla­som u No­vom Sa­du, Su­bo­ti­ci i ce­loj Voj­vo­di­ni.

– Zbog to­ga sam se i re­šio na pro­test bom­bom! Isled­ni­ci su hte­li da zna­ju vi­še od me­ne, pa sam tu­čen od ju­tra do po­no­ći – re­kao je Ste­jić su­di­ja­ma.

Advo­kat­ski tim uka­zi­vao je da sud ne mo­že kao do­kaz uze­ti pri­zna­nja da­ta pod ba­ti­na­ma u za­tvo­ru „Glav­nja­ča” i Upra­vi gra­da.

– Go­spo­do su­di­je, da su ovi lju­di po­kva­re­ni i ne­va­lja­li, ka­ko je to is­ta­kao tu­ži­lac, oni da­nas ne bi se­de­li ov­de na op­tu­že­nič­kim klu­pa­ma, okru­že­ni ba­jo­ne­ti­ma vla­sti, ne­go ne­gde u to­plim kan­ce­la­ri­ja­ma, a mno­gi od njih kao in­spek­to­ri i na­čel­ni­ci za ras­ko­šnim pi­sa­ćim sto­lo­vi­ma. Imam uti­sak da je op­tu­žni­cu pi­sao ka­kav voj­ni isled­nik ne­ka­kve ko­njič­ke di­vi­zi­je ko­ji je sa­sta­vio pe­te i ma­mu­ze i go­vo­ri svom go­spo­da­ru: „Sa­tr­ću ih, za va­šu lju­bav, bo­ga im ko­mu­ni­stič­kog!” – re­kao je advo­kat Dra­gi­ša Va­sić.

Pred­se­da­va­ju­ći su­di­ja je pro­te­sto­vao, a advo­ka­ti su is­ti­ca­li da je „pra­vo­su­đe u ovoj ze­mlji skan­da­lo­zno”, da je „po­li­ti­ka ušla u sud”.

– Da­nas se KPJ na­la­zi pred su­dom jer vla­sti ne­će da sin­di­ka­ti sme­ta­ju ka­pi­ta­li­stič­koj pri­vred­noj po­li­ti­ci. To je re­žim­ska po­li­ti­ka i ja dr­žim da sud ne­će ta­ko su­di­ti – re­kao je u za­vr­šnoj re­či advo­kat Tri­ša Kac­le­ro­vić.

Spa­so­je Ste­jić osu­đen je na smrt, a ka­sni­je mu je ka­zna za­me­nje­na s 20 go­di­na te­ške tam­ni­ce. Dru­go­op­tu­že­ni Ča­ki La­još do­bio je 20 go­di­na ro­bi­je „u la­kim oko­vi­ma”. De­se­to­ri­ca okri­vlje­nih ka­žnje­ni su s po dve go­di­ne za­tvo­ra, a je­dan je osu­đen na če­ti­ri go­di­ne, dok su osta­li oslo­bo­đe­ni op­tu­žbe. Ste­jić je po­be­gao iz za­tvo­ra 1941. go­di­ne i po­gi­nuo na Su­tje­sci.

Srp­ski He­min­gvej i Dra­žin sa­vet­nik

Advo­kat Dra­gi­ša Va­sić ro­đen je u Gor­njem Mi­la­nov­cu 1885. go­di­ne. Bio je aka­de­mik, po­li­ti­čar, knji­žev­nik, no­vi­nar. Kao re­zer­vni pe­ša­dij­ski ofi­cir uče­stvo­vao je u bal­kan­skim ra­to­vi­ma, za­tim u Pr­vom svet­skom ra­tu, od Ko­lu­ba­re pre­ko Al­ba­ni­je i Kr­fa do So­lun­skog fron­ta, ka­da je te­ško ra­njen. Nje­go­va pri­ča pod na­slo­vom „Pac­ko” iz Dru­gog bal­kan­skog ra­ta bi­la je na­gra­đe­na na kon­kur­su „Po­li­ti­ke” 1914. go­di­ne. Dao je ime Rav­no­gor­skom po­kre­tu i bio po­li­tič­ki sa­vet­nik Dra­že Mi­ja­i­lo­vi­ća. Mi­ro­slav Kr­le­ža je go­vo­rio da je Va­sić je­dan od naj­ve­ćih pi­sa­ca srp­skog na­ro­da, a „Nju­jork he­rald tri­bjun” na­zvao ga je „srp­skim He­min­gve­jem”.

U „Vi­dov­dan­skom pro­ce­su” op­tu­že­ne je bra­ni­lo de­se­tak advo­ka­ta ko­ji su bi­li ra­znih po­li­tič­kih ube­đe­nja. Nji­ho­vi go­vo­ri ob­ja­vlje­ni su u knji­zi „Ve­li­ke advo­kat­ske od­bra­ne” ni­škog advo­ka­ta Oli­ve­ra Inj­ca.

Komеntari0
e3e33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja