petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05
AUTORI

Rečni duh iz Uspavane zemlje

U junu putujemo na Kolsko poluostrvo, pronašli smo atraktivne vode u okolini Murmanska. Posetićemo i zapadnu obalu Amerike, Kanadu i Aljasku. Očekujte zanimljive reportaže, kaže Srđan Despot Blaf, jedan od autora emisije „Lov i ribolov”
Autor: Ljiljana Petrovićčetvrtak, 01.02.2018. u 13:00
Срђан Деспот Блаф са сибирском младицом (Фото Лична архива)

Uz oca Vojina, koji je šumarski inženjer, zavoleo sam prirodu i pecanje. Sa dečacima sam neprestano vijao po Drini i gotovo da se nisam odvajao od ribarskog pribora, priča nam Srđan Despot Blaf, jedan od autora emisije „Lov i ribolov” na RTS-u koji gotovo 30 godina putuje Srbijom, Balkanom, Evropom i svetom. On i Jovan Simonović pecaju i kamerom beleže atraktivne destinacije. Svakom novom epizodom dokazuje da kvalitetne emisije o lovu i ribolovu rado gledaju ne samo ljubitelji prirode već i oni koji u tim atraktivnim storijama traže spas od televizijske svakodnevice.

– Bilo je izgleda neminovno da te 1991. godine sretnem svog poslovnog partnera Jovana Simonovića. S njim sam obišao pola sveta – kaže Despot. – Za mene se tih godina pročulo da najbolje pecam mladicu, a Simonović je vodio čuveni klub „Ribolovačka priča” u Baba Višnjinoj ulici u Beogradu. Upoznao ih je Srbo Nikolić, tadašnji sekretar organizacije sportskih ribolovaca iz Bajine Bašte.

Šamanska igra
– Bilo je raznih zgoda i nezgoda na putovanjima – priseća se Despot. – Čak smo jednom prisustvovali i ozbiljnom šamanskom obredu u Kizilu, glavnom gradu Republike Tuve. Kamerom smo snimili kako njihovi rituali izgledaju. Čudili smo se šta će jedna plavokosa Holanđanka s njima. Obred je bio na ušću Malog i Velikog Jeniseja, gde se nalazi obelisk koji označava geografski centar Azije.

– Već sledeće godine smo odlučili da na Drini snimimo jednočasovnu storiju o lovu na mladice i lipljane. I snimili smo je – uspešno. U tom je filmu poznati novinar Radija Beograd Luka Mijatović bio narator. Eto, tako je počelo... Naše prijateljstvo dugo traje. Simonović se vrhunski izveštio za rad sa kamerom, iako je građevinski tehničar. Nikada nije zažalio što je napustio „Energoprojekt” i ušao u ribolovačke vode. Uostalom, kao i ja. Diplomirao sam agronomiju, zaposlio se, radio osam meseci, pa dao otkaz i postao slobodnjak i svih ovih godina radio samo ono što mi je srcu najdraže.

Princ Čarls i Kostner – ribolovci

Naš sagovornik otkriva i kako je nastala emisija „Lov i ribolov”. Manje-više ona je ime izgradila na sibirskim ekspedicijama. Čujemo da u Uspavanoj zemlji, kao i u skoro celoj severnoj Aziji, živi mladica. Nigde je u svetu više nema. Za našu lepoticu sa Drine kaže da se na latinskom zove „Hucho hucho”, a za sibirskog „duha iz reke” – „hucho taimen”. Ova riba smatra se prestižnom u svetu ribolova, gde važi geslo: ko je nije ulovio, e taj i nije pravi ribolovac. To su zapravo najveće salmonidne ribe na planeti.

I od tada oni putuju po svetu i kamerom beleže lovačke i ribolovačke dogodovštine. Jednom su bili i na Islandu, i to mesec dana, lovili su pastrmku zlatovčicu i divljeg atlantskog lososa. Reke su tamo kratke, brze, bistre, a najpoznatija i najskuplja je Laksa i Asum, na koju često dolaze i Kevin Kostner, i princ Čarls i Erik Klepton. Pričali su mu da je slavni holivudski glumac zakupio reku na celu nedelju, platio pet hiljada maraka dan, a pecao samo dva puta.

– Mi, nažalost, nismo mogli sebi da priuštimo najskuplje reke, jer su sve dozvole za njih bile prodate Japancima godinu dana unapred. Ali sasvim dobro smo se napecali i na jeftinijim vodama.

 Mongolsko pleme (Foto Lična arhiva)

Ovaj dvojac je boravio na raznim mestima – od Grenlanda, Sibira i Mongolije, preko Afrike, Amerike do Novog Zelanda i snimio fantastične emisije. Samo u Rusiji bili su devet puta, a u Mongoliji čak dvanaest. I opet će ići, jer se tamo osećaju kao kod svoje kuće. Despot nam pokazuje sliku na kojoj ih vidimo sa pripadnicima naroda Catan. Ima ih manje od hiljadu duša i žive od irvasa, od kojih dobijaju mleko, meso, kožu... Četiri sata su se peli po brdima da bi stigli do sela u kom žive, iznad reke Tengis.

Avanture na Šiškidu

Svoj drugi odlazak u Mongoliju će dugo pamtiti. Zamalo nije nastradao na reci Šiškid. Tamo postoje dva kampa Tengis i Hanagaj. Jedan od drugog udaljeni su 22 kilometra i do njih se može doći samo na konju ili peške. Jahali su u pratnji mongolskog vodiča, koji je na leđima nosio ranac sa ribolovačkim kombinezonima. Odmakli su svega dvesta metara od kampa, sišli u suvo korito potoka, kada je konjima među noge izleteo zečić. Istog momenta su se dali u trk. Pali su i Despot i Mongol.

– On je pao na ranac i ništa mu nije bilo, a ja sam tako povredio rebra da su me jedva vratili u logor. Sedam dana sam ležao. Do lekara se nije moglo, pa su mi lokalni šamani privijali obloge. Pio sam čaj od lista biljke koja se zove „jezik vuka”, jer zaista na njega liči. Uz čaj, uzimao sam u vodi rastvoreni ugljeni prah, za koji kažu da je pun kalcijuma. Tek posle osmog dana počeo je malo da popušta bol.

Halapljivi kormorani
Naš sagovornik kaže da u Srbiji danas ima dosta vrhunskih ribolovaca, ali nema šta da se peca. Riblji fond je drastično smanjen u Drini, Dunavu i svim drugim rekama. Razlozi su mnogobrojni, od slabog gazdovanja i poribljavanja do prekomernog krivolova. Naglašava da su veliki problem najezde kormorana, koji pojedoše sve, pogotovo u zimskom periodu. Trenutno ih na Drini ima na stotine, a ponekad se pojave u jatima koja broje na hiljade jedinki. Jedna ptica pojede do kilogram ribe dnevno. Borba protiv njih je u toku u celoj Evropi.

Zbog ovog događaja odlučio je da više nikad neće jahati. Kad su ponovo išli u Mongoliju svi su koristili konje, a samo je on pešačio. Poslednji put je čak i bolje prošao od ostalih. Šaljivo se „teši”: oni su premrzli od zime, sve se na njima slepilo; morali su pola sata da stoje pored tople peći da se odmrznu, a njemu pešaku to se nije desilo.

Danas se emisija „Lov i ribolov” može pohvaliti kako ima razvijenu „mrežu” prijatelja. Svuda po svetu.

Jesenas su ponovo bili na Šiškidu, na izvoru Malog Jeniseja. Pre sedamnaest godina Čeh Petr Prohaska tu je podigao svoju bazu. I on je u ove krajeve došao zbog tajmena – „rečnog duha”. Udružio se sa Mongolima, dobio koncesiju i danas drži više kampova u zemlji Džingis-kana. Sa Despotom i Simonovićem postao je veliki prijatelj.

– Retko ko radi ono što voli a, eto, mi imamo tu sreću. Spojila nas je Drina, pecanje i mladica. Uz to smo i veliki putnici. To je naša strast. Trudimo se da emisije ne budu samo za lovce i ribolovce, već za sve ljude. U njihovoj izradi držimo se oprobane koncepcije, koja podrazumeva mešavinu zanimljive geografije, istorije, ekologije i, naravno, dobrog pecanja ili lova. Ja sam zadužen za ribolov i pisanje tekstova.

Naš sagovornik najavljuje i emitovanje četiri nove reportaže o rekama Mongolije. Čujemo i da od juna kreću na Kolsko poluostrvo. Simonović i hirurg ribolovac Milan Colić uspostavili su kontakte i pronašli atraktivne vode u okolini Murmanska. Posetiće i zapadnu obalu Amerike, Kanadu i Aljasku. Despot je već boravio u argentinskoj Patagoniji, a sada se svi zajedno pripremaju i za čileansku. Mnogo su putovali svih ovih godina i nadaju se da će ih sreća pratiti i u 2018. godini.

Zvezdani šapat

U Jakutiji, najhladnijem području na planeti, gde se temperatura spušta i do 75 stepeni ispod nule, postoji maleno selo, sa školom i crkvom u centru. Okolo su kuće. Ovde ponekad besne snežne mećave po mesec i više dana i zbog toga su pobodena kolja povezana konopcima, uz pomoć kojih se kreću deca i stariji.

– Kada se otvore vrata i ustima huknete napolje para se za tren pretvori u kristaliće leda, koji uz odgovarajući zvuk padnu na prag. Znate kako tu pojavu zovu? Zvezdani šapat – kaže Srđan Despot Blaf.


Komentari0
32043
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja