četvrtak, 02.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:47
BELEŠKE S PUTA: MAKAO

Las Vegas Dalekog istoka

U jednoj od poslednjih portugalskih kolonija na Dalekom istoku, kockarnice koje su pune i u podne, ne prestaju da privlače turiste, ali i Kineze iz obližnjeg Hongkonga i drugih gradova
Autor: Mila Starčevićčetvrtak, 01.02.2018. u 08:15
Макао (Фотографије Петар Старчевић и Пиксабеј)

Došli smo u Hongkong na nedelju dana i obišli ga uzduž i popreko. Bila je prilika da posetimo i razgledamo grad-kockarnicu Makao.

Želja nam je ispunjena.

Pošto smo uplatili 12 evra za vizu i obavili pasošku kontrolu, sa drvenog platoa hongkonške luke, ukrcali smo se u brod i za 45 minuta stigli u Makao.

Nekadašnja portugalska kolonija, kineski grad Makao, nastao je na ušću Biserne reke. Leži na poluostrvu i dva ostrva: Taipe i Koloan. Makao ima 446.000 stanovnika i izuzetno duge mostove koji povezuju udaljene ostrvske delove ove „države u državi”, koji je 1999. postao specijalna oblast Republike Kine. Do tada Makao je bio jedna od poslednjih portugalskih kolonija na Dalekom istoku.

Zaštitnica mornara

Kažu da je život u ovom gradu jeftin i udoban i da prvenstveno živi od turizma. Hazarderi celog sveta hrle u ovaj raj u kojem su kockarnice otvorene 24 sata. U Makau je sve podređeno hazarderima. Kao prvu znamenitost grada turistima pokažu kockarnice! Kazino „Lisabon” vredi posetiti iako niste kockar u duši, jer možda uvećate ili olakšate džep za 26 dolara – što je minimalni ulog. Ako izgubite i taj minimum – doneće vam piće.

„Kuća časti!”, reći će s osmehom Makaošani koji sa izuzetnim pijetetom govore o svom kazinu. A kako i ne bi kad u ovom jedinstvenom gradu – niko ne plaća nikakav porez.

„Kuća časti”, kažu i vlasnici svih „kuća sreće” i bespogovorno odvajaju 30 odsto od ukupnog dohotka za unapređenje grada i podizanje standarda svojih sugrađana. Nedaleko od novosagrađene četvrti na obali južnog Kineskog mora uzdiže se statua boginje Kun-lam zaštitnice mornara.

Sve što je ispred mene – neka bude napredno, sve što je iza – neka bude mirno poručuje boginja kao da čita želje svojih vernika. A želje se ostvaruju – ispred impozantne figure uveliko niču nova naselja, četvrti, trgovi...

Iza boginje je lepo more i ne tako lepa priča… Za vreme portugalske dominacije – Kinezi sa severa, u potrazi za boljim životom, pokušavali su da preplivaju zaliv – razdaljinu od samo 600 metara do Makaoa. Malo ko je uspeo. Zbog velikog broja nesrećnika koji nikad nisu stigli, a posebno zbog načina na koji su onemogućeni,  taj deo obale nazivaju Krvavi zaliv.

Hram boginje Ma

Prvi koji je stupio na jugoistočni deo Kine (Makao) bio je Portugalac Alvarez 1513. godine. Želeo je da sa tog prostora uspostavi trgovinske veze sa kineskim vlastima. Kinezi su mu posle nekoliko godina odobrili korišćenje poluostrva. Kad su Portugalci počeli da pristižu u Makao  na njih se gledalo kao na neprijateljsku grupu bradatih ljudi sa velikim nosevima. Međutim, trgovina je ubrzo procvetala, portugalski brodovi dovozili su začine, pamuk i muslin iz Indije, satove i tehniku iz Evrope, u isto vreme razmenjujući dostignuća u nauci, lečenju i religiji. Vremenom su kolonizatori „pustili korene”, pa je portugalski jezik postao sve prisutniji. Kinezi su ga prihvatili baš kao i običaje kolonizatora. Novorođenoj deci daju portugalska imena tako da kineske bebe postaju Hoze Lu ili Emanuelo Hu .

Lisabonske terase

Ulice Makaoa, uz nove građevine dobile su imena portugalskih velikana i svakim danom su sve više podsećale na lisabonske. Zgrade streme u nebo, svaka ima rešetkaste balkone i ukrasne maske od kovanog gvožđa na prozorima. Evropski duh postao je sve prisutniji u ovoj dalekoistočnoj zabiti, a 1553. uvedena je redovna morska linija na relaciji Indija–Makao– Lisabon. To je i prva linija Evropa–Azija ( tek početkom 19. veka uvode se stalne plovidbe za Makao, Filipine i Meksiko). Za Makao je posebno značajna 1974. Sa vlasti silazi predsednik Salazar i Portugalci se, bez sile i agresije, povlače iz svih kolonija. Makao su ponudili Kini. Odbila je i portugalski uticaj ostaje sve do 1987. kad je u Pekingu potpisan dogovor da Makao dobije autonomiju – sledećih 50 godina.

Legenda kaže da je siromašna devojka poželela da se preveze na drugo ostrvo ali nijedan od bogatih vlasnika brodova nije hteo da je primi pošto nije imala novac za kartu. Konačno se ukrcala u neveliku džunku siromašnog ribara koji se sažalio i prihvatio da je preveze besplatno. Za vreme plovidbe nastala je strahovita oluja, pobesnelo more je za kratko vreme potopilo sve brodove, jedino se čamac sa devojkom spasao i uspeo da stigne do zaliva. Čim je čamac dodirnuo obalu devojka je uzviknula:

„A-Ma-Gao”, i istog časa nestala! Siromašni ribar je uvideo da ga je spasla boginja Ma i zajedno sa ostalim ribarima je podigao hram na mestu gde je nestala. Od reči „a-ma-gao” nastalo je ime grada Makao.

Prostor ispred hrama Ma je popločan. Na prošireni deo rikšari dovoze vernike i turiste. Iznad ružičastog zida hrama kulja pepeljastoplavi dim. Hram Ma, najstariji je i najznačajniji hram u gradu.

Unutra je tiho, vernici okupljeni ispred niskog oltara pale mirišljave štapiće, zabadaju ih u pesak, potom sklopljene šake podižu iznad zabačene glave. Odozgo vise ogromna spiralna zvona i mirišljavi štapići zapaljenog vrha koji tinjaju danima i noćima…

Za rikšare uvek puno posla

Prolazimo trgom Senado i stižemo do fasade crkve sa jednim zidom –simbola Makaoa. Nekada raskošnu renesansnu katedralu Svetog Pavla progutao je požar i poštedeo joj samo prednju stranu. Gradili su je 1835. japanski i kineski graditelji, specijalno dovedeni za taj posao što govori koliko je važnosti pridavao Vatikan crkvenom centru Dalekog istoka.

Glavnom gradskom ulicom San Ma Lo stiže se do Central ulice gde su radnjice sa rukotvorinama. Kamenim stepenicama stiže se do prelepog parka i bašte Gruta de Kameos, veruje se da ga posećuju duhovi prošlosti. Meštani pominju duh jednookog gusara Luisa de Kameosa – Portugalci tog istog čoveka smatraju svojim najvećim piscem.

Bila bi nepravda pomenuti Makao, a ne pomenuti ime Stenlija Hoa – tvorca prvog ovdašnjeg kazina i jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Prolazeći pored jedne od njegovih vila koja se nalazi nedaleko od Crkve Fatima, koja je inače kopija portugalskog zdanja, slušamo priču. Stenli Lo je već  bio bogat kad se oženio Portugalkom i nastanio u Makau. Mnogo je unapredio grad, izgradio bezbroj kuća, vila i palata. Kad mu je žena umrla, udovac Lo se ponovo ženio. Iza sebe, osim velelepnog grada ostavio je nešto dragocenije – svoje potomstvo koje čini sedamnaestoro dece!

Zabranjeno fotografisanje

U kazino smo zavirili „tačno u podne”. Ubeđena da ćemo razgledati poluprazne odaje, iznenađenje doživljavam još na ulasku. Onog časa kad nam je velelepna „zlatna” vrata otvorio livreisani Kinez, oglasila se neopisiva graja… dopirala je iza dvokrilnih vrata do kojih dolazimo mekim tepisima kroz raskošno opremljen hol.

„Nikako ne snimati, niti slikati!”, opominju nas i usmeno i pismeno.

Prizor ispred podseti me na sekvencu iz nekog filma. Nemoguće da je stvarnost, pomislih ...

Ispod prigušenog svetla od bezbroj spuštenih lampi vidim bezbroj ruku i karte. Razbacane, uredno složene, ili neraspakovane – munjevitom brzinom lete u krug. Nad njima su nadnete ljudske glave, vidim samo deo njihovih lica napetih, naboranih, ljutih, nasmejanih – svi ti ljudi zaneti igrom govore ili viču uglas. Od zapaljenih cigareta dim štipa za oči, tera na kašalj, toliko je gust da se može seći. Pažnja igrača je usredsređena samo na površinu od zelene čoje, ne primećuju nikoga. Poneki od njih iznenadno ustaje, pa bezglavo žureći ka vratima naleće na nečije rame, ili se sudara sa dolazećim.

Potrebno je mnogo više od puke radoznalosti jednog turiste, pomišljam i strasno želim samo jedno – da što pre izađem na svetlost makaoškog dana. Umesto planiranog kockanja, odlučujemo da posetimo još jednu značajnu zaostavštinu uvaženog gospodina Loa.

Prolazimo pored stare Pušionice opijuma – još jedna slabost Dalekog istoka – pa skrećemo levo prema vitkom tornju. Viši je čak od Ajfelovog. Brzim liftom stižemo na nešto ispod 338 metara. Kada su se vrata bešumno otvorila  ispred nas se ukazao široki kružni prostor u staklu i sa staklenim podom.  Niko se nije pomerio niti žurio da stane na taj pod. Konačno, bojažljivo i nesigurno zakoračismo prema „bezdanu” da bi iz ptičje perspektive  bacili pogled na zemaljski život ispod naših stopala. Ovdašnji zavisnici od ekstremnih sportova spremni su da plate kako bi jednom nedeljno u planinarskoj opremi  išli u planinarenje uzanom ivicom spoljašnje strane tornja.


Komentari0
affc7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja