„Ko svojim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku krši pretpostavku nevinosti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine”. Ovako bi mogla da glasi nova inkriminacija – kršenje pretpostavke nevinosti.

Advokatska komora Beograda (AKB) preciziraće svoj predlog da se ovo novo krivično delo unese u Krivični zakonik Republike Srbije i podneće inicijativu Ministarstvu pravde, uz detaljno obrazloženje, saznaje „Politika”.

– U mentalnom sklopu građana Srbije je da poštuju samo obaveze koje prete nekom sankcijom, pa je jedino rešenje da kršenje pretpostavke nevinosti bude propisano kao inkriminacija – kaže Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda.

„Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda”, piše u članu tri Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), a sličnu odredbu ima i Ustav Srbije.

U ZKP-u se navodi da su državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni da poštuju pretpostavku nevinosti i da svojim izjavama ne povređuju prava okrivljenog. Međutim, kaže Tintor, zakon ne predviđa nikakvu posledicu za one koji se ne pridržavaju ove „dužnosti”, iako oni time utiču i na javno mnjenje, a u mnogim slučajevima i na tok i ishod postupka.

– Uspostavljena je obaveza javnih ličnosti, predstavnika medija i državnih organa da ne smeju da povređuju prava okrivljenog, a pritom nigde nije propisano šta će se desiti u slučaju ako povrede ta prava. Samim tim ovo zakonsko rešenje je samo deklarativno, a svedoci smo da se pretpostavka nevinosti krši svakodnevno u izjavama javnih ličnosti. Oni to čine jer znaju da za tako nešto neće snositi nikakvu odgovornost – naglašava Tintor.

Drugim rečima, ako novinar napiše da je „uhapšen ubica” ili ako predstavnik policije kaže da su „učinioci privedeni pravdi”, to je kršenje pretpostavke nevinosti, ali nije krivično delo.

– Kazna ne bi morala da bude stroža od novčane ili zatvora do tri godine. Ali, i tako propisana kazna je dovoljna da i državni organi i javne ličnosti u svojim izjavama povedu računa o formulacijama kada govore o okrivljenom, krivičnom delu i postupku. Kada postoji sankcija, ljudi vrlo brzo usaglase svoje ponašanje sa zakonskim okvirom. Tada će reći da je neko uhapšen „zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistva”, a ne da je „uhapšen ubica” – navodi predsednik AKB.

Tintor smatra da bi nova inkriminacija delovala pre svega preventivno i da će popuniti „prazan prostor” koji je nastao dekriminalizacijom klevete.

– Ukidanjem klevete kao krivičnog dela ostao je prazan prostor u javnoj sferi, koji ostavlja mogućnost neodgovornog postupanja bez sankcije. Predlogom da se uvede krivično delo kršenja pretpostavke nevinosti mi ne vraćamo klevetu i ne inkriminišemo neistinitost, već želimo da se obezbedi poštovanje elementarne pretpostavke prava na pravično suđenje – kaže Tintor.

Upitan da li bi oštećeni imao prava i na naknadu štete u parnici, Tintor odgovara da je mnogo veća dobit za okrivljenog ako je krivično kažnjen onaj ko krši pretpostavku nevinosti.

– Očekujemo da javne ličnosti budu obazrive i da građani shvate da samo postojanje postupka ne znači da je neko kriv. Ne mislim da ćemo imati brdo osuđenih za kršenje pretpostavke nevinosti, već da će postojanje tog krivičnog dela u zakonu uticati i da mediji dobro razmisle pre nego što stave bombastičan naslov na prvu stranu. To bi dovelo i do manjeg pritiska javnosti koji se jako oseća u medijski eksponiranim slučajevima – kaže Tintor.

Takođe je važno shvatiti da ne znači automatski da je okrivljeni nevin ako je neko osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti u njegovom slučaju. Dakle, odluka o krivici za kršenje pretpostavke nevinosti ne sme da utiče na tok i ishod postupka u kome se utvrđuje krivica onoga kome je povređeno pravo na poštovanje pretpostavke nevinosti.

To je ustavno i zakonsko pravo svakog građanina, čak i onda kada je „očigledno” da je izvršio krivično delo. U javnosti i u stvarnosti se događa ono što je potpuno suprotno zakonu i Ustavu – svaki osumnjičeni smatra se krivim dok se ne dokaže da je nevin. Pritom se zaboravlja da je teret dokazivanja krivice na tužilaštvu.