subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:37
ZANIMLjIVA SRBIJA: GOLUBAČKI GRAD

Bele kule na Dunavu

Punim sjajem tvrđava će zasijati krajem septembra, ali već prošle godine u ovom jedinstvenom istorijskom zdanju je uživalo 63.000 posetilaca
Autor: Andrijana Cvetićaninčetvrtak, 18.01.2018. u 13:15
Вековни чувар „гвоздене капије“ Дунава (Фото Драгослав Жарковић)

Ni u najboljim planovima zaposleni u Turističkom prostoru „Tvrđava Golubački grad” nisu očekivali da će im prva godina rada biti tako uspešna. Vizitorski centar podno tvrđave, na desnoj obali Dunava, do koga svakodnevno dopiru zvuci čekića vrednih radnika sa gradilišta u kulama, otvoren je u jesen 2016. Posle četiri meseca, kako kažu eksperimentalnog rada, počeli su da vode statistiku i krajem 2017. sumiraju rezultat.

– Očekivali smo da ćemo u prvoj godini imati oko 10.000 posetilaca. Međutim, na kraju decembra 2017. ostalo je zabeleženo da je tokom 12 meseci bilo nešto više od 63.000 registrovanih gostiju (355 autobusa, 15.206 automobila, 172 kombija…) na to smo ponosni, pogotovo što smo nudili samo pogled na kule i zanimljivu mini-postavku „Panorama vekova” nastalu od artefakata nađenih na terenu koji su potvrdili bogate slojeve života ovog, po svemu sudeći, dinamičnog istorijskog lokaliteta – kaže dr Iskra Maksimović, direktorka Turističkog prostora „Tvrđava Golubački grad”.

 Vizitorski centar podno tvrđave otvoren je u jesen 2016. (Foto Dragoslav Žarković)

Vidikovac i topovska kula

Od aprila posetiocima će biti omogućen ulazak u četiri od devet kula.

– Otvorićemo topovsku, tursku ili belu kulu kako je zbog odsjaja od vode naziva lokalno stanovništvo, kao i kula broj 6, 7 i 8. Sa te dve u zaleđu, na zapadnoj strani – 6 i 7 pruža se najlepši pogled na reku i preko na rumunsku levu obalu Dunava. U kuli broj osam planiramo otvaranje tri sprata i postavku posvećenu vitezovima – pojašnjava Iskra Maksimović.

Prvi brodovi
Za sada do Golubačkog grada ne može da se stigne Dunavom. Iako su postavljena dva pristana – veliki i mali, putnici sa rečnih kruzera počeće da dolaze tek po dobijanju statusa lučkog područja. Za to je zadužena Agencija za lučka područja Republike Srbije i kako se očekuje realizacija toga moguća je u prvoj polovini 2018.

Obnova srednjovekovnog utvrđenja Golubačke tvrđave počela je u leto 2014. Najpre je 2011. godine dobijen status turističkog prostora, na 23 hektara, u okviru Nacionalnog parka Đerdap. Golubački grad je od ranije proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja i danas je uz Beogradsku tvrđavu jedini spomenik kulture koji ima vlastitog upravljača. Iz dve tranše IPA projekata (2011. i 2016. godine) za koje je konkurisala Vlada Republike Srbije kod Evropske unije, a preko Austrijske razvojne agencije (ADA), obezbeđena su sredstva u vrednosti od 6,5 i 2,1 miliona evra. Detaljna restauracija po projektnoj dokumentaciji obavlja se u skladu sa uzusima stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Zbog neusklađenosti zatečenog stanja sa projektnom dokumentacijom, samim uslovima za rad, višedecenijskom nebrigom – ne treba zaboraviti da je saobraćaj tutnjao kroz samu Tvrđavu do jula prošle godine – pojavljivali su se problemi koji su doveli do probijanja rokova.

Pogled na topovsku kulu (Foto Dragoslav Žarković)
Srednjovekovno utvrđenje
Golubački grad je srednjovekovno utvrđenje za koje se ne zna ko ga je i kada tačno izgradio. Sastoji se od dva dela: gornjeg grada sa Donžon ili Šešir kulom i donjeg spoljnog dela utvrđenja. U pisanim izvorima pominje se u 14. veku kada je bilo pod ugarskom vojskom. Tek s početka 15. veka, kazuju istorijski tragovi, despot Stefan Lazarević dobio je Golubačku tvrđavu na upravu od ugarskog kralja Žigmunda. Pojedine kule spoljnjeg utvrđenja, kako se pretpostavlja, bile su četvrtastog oblika, pa su ih Osmanlije, kasnije, dorađivale tj. ojačale spoljne zidove kako bi bile otporne na barutno oružje. Najmlađa je topovska kula. Ona je do izgradnje HE „Đerdap” bila na suvom. Porastom nivoa Dunava našla se u vodi. Plan je da se u nju donesu modeli topova kako bi se što vernije dočarali prošli vekovi.

– Sada nema više odlaganja, sve mora da bude završeno do 30. septembra 2018 – izričita je naša sagovornica.

Krajem decembra kada je ekipa Politikinog Magazina posetila Tvrđavu, uprkos jakoj košavi, temperaturi u blagom minusu i belim kapicama snega na okolnim visovima, radnici su vredno radili u kompleksu kula. Priznaju da im je najviše pomoglo kada je otvoren novi saobraćajni tunel i izmešten saobraćaj sa gradilišta.

Od aprila posetiocima će biti omogućen ulazak u četiri od devet kula

Na staroj magistrali, u samom zdanju tvrđave, na svodu su još uvek vidljivi tragovi visokih kamiona koji su tuda prolazili osam decenija, a sada sada užurbano prolaze tesari, zidari, limari... Kako se prisećaju, kamiondžije su danima od otvaranja obilaznice (nešto duža od 700 metara) i novog tunela od 152 metra trubile u znak odobravanja. Iskra Maksimović dodaje da se dve godine radilo samo na tome .

– Kontrolisanim eksplozijama probijano je zaleđe od čvrstih stena uz sve mere zaštite da se ne ugroze zapadne kule. Sve je nadgledao profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Ljuba Trajković – ističe ona.

Majstori koriste stare tehnike – špicovanje kamena (Foto Dragoslav Žarković)

Stare tehnike

Poljaci ne zaboravljaju svog junaka
Velik broj posetilaca stiže iz Češke i Poljske. Poljaci imaju i nacionalni motiv. U jednoj od najčuvenijih bitaka za Golubačku tvrđavu, prema predanju, u bici između Ugara i Turaka na ovom mestu je poginuo njihov junak Zaviša Crni po kome je ime dobio jedan rod poljske vojske. On u poljskoj istoriji zauzima mesto poput srpskog Miloša Obilića. Ne zna se gde je grob ovog junaka, pa postoji ideja da se u kuli broj osam deo postavke posveti ovom srednjovekovnom viteza.

Prema rečima Predraga Jošića, arhitekte iz „Safeža”, i Srđana Radovića, menadžera infrastrukturnih komponenti iz Austrijske razvojne agencije (ADA), sve tehnike koje se primenjuju su tradicionalne. – Nema mnogo razlike u načinu gradnje, kamen se ručno obrađuje i sve se radi u skladu sa projektnom dokumentacijom i pod nadzorom stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture, napominju njih dvojica.

Među prvim posetiocima, prethodnih 12 meseci, jedna trećina, oko 20.000 – bili su stranci. Najviše ih je iz Rumunije, slede Francuzi, Poljaci, Česi, Izraelci koji godina unazad dolaze na Srebrno jezero, Kinezi... Očekivanja su da će po otvaranju četiri kule broj posetilaca porasti za 30 procenata. Predstoji zato prevođenje turističkih flajera na druge jezike, u planu je zajednički nastup sa turističkim organizacijama Golupca, Kladova, TP Lepenski vir, Nacionalnim parkom „Đerdap” na sajmovima turizma. Direktorka Maksimović ističe izuzetnu saradnju sa Nacionalnim parkom Đerdap čiji su praktično deo. – Po položaju mi smo na samim vratima Đerdapa. Kada dođu stranci pitaju gde je „ajron gejt”, odnosno „gvozdena kapija“. Oni veruju da je to jedno mesto, ne znajući da je to deo toka Dunava kroz klisuru, zato nam je i obaveza da kao prvi na toj ruti budemo dobri domaćini i pružimo sve potrebne informacije, omogućimo i uputimo ih da vide što više sadržaja – ističe naša sagovornica.


Komentari2
42944
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ј акшић
Необично је да помињемо пољског витеза Црног Завишу,а не помињемо најзначајније војничко српско име шеснаестопг века, Дмитра Јакшића,који је у двобоју ,заступајући мађарског краља,погубио турског заповедника тврђаве Голубац.Браћа Јакшићи:Дмитар ,Богдан,Стеван,Марко и Петар,из Средске са Косова,повлачили су се уз борбу са Туцима,преко Косова поља,Ибарског Колашина,Старог Влаха,Јагодине и Београда, који су бранили у залог мађарског краља и добили на управу девет градова ,и ,посебно у власништво, град Нађлак на реци Моришу.У селу Мунара подигли су манастир Бездин,уз подршку породице Петра Поповића Текелије,који је отишао у Русију и постао фелдмаршал у борбама за освајање Северног Кавказа.Иначе.Дмитрова братаница Ана удала се за кнеза Василија Глинског,а њена кћи Јелена за Кнеза Василија Московског,из којег брака се родио цар Иван 4.Грозни,иначе први руски цар(1547.)/1530-1584/..Све то наравно треба да садржи и поставка о витезовима-надам се.!Види:Душан Поповић,"Срби у Војводини".
Nikola Radosavljević
Samo hoću reći, vizitorski centar. Imamo svoju reč za to i to je i na slici. Samo me je bolo u oči. Ostatak članka mi je dobar i tema odlična.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja