utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:03
BELEŠKE S PUTA – KOPENHAGEN

Bajka u gradu Hansa Kristijana Andersena

Prelep i jednostavan, sa kućama svih boja i najmodernijim građevinama, dom je hiljade srećnih Danaca, dugovečnih biciklista, Male sirene, hipi zone Kristijanija, živopisne luke i mnogih muzeja
Autor: Miroslav Stefanovićsubota, 30.12.2017. u 08:15
Копенхаген (Фото М. Стефановић)

Pre nego što smo se zaputili u ovaj grad, svi su nam govorili: Danci su bogat narod i najsrećniji su na svetu! Pošteno govoreći, to bogatstvo nismo videli, ali smo uočili kako ovde svako gleda svoja posla. Ljudi su jednostavno obučeni, iako su im radnje sa svetskim brendovima na svakom koraku, svi voze bicikl, kojih je više nego automobila, opušteni su i, kažu statističari, žive prosečno 85 godina. Pitanje je da li dugovečnost duguju čistom vazduhu, morskoj klimi, navici da svuda stižu na svojim dvotočkašima ili zbog opuštenosti i jednostavnosti.

Biciklisti su zakon u Skandinaviji, pa dakle i u Kopenhagenu. Vozi staro i mlado, jure svojim stazama, zvoncetom vas upozoravaju da ste zakoračili u njihovo carstvo. U specijalnim korpama prevoze decu, biciklom idu na posao, u radnju, na izlet, do restorana.

– Samo u Kopenhagenu je oko 400 kilometara biciklističkih staza. Ovo je kraljevina u kojoj caruju sreća i bicikli – pojasnila je naš turistički vodič. – Ljudi ovde veruju državi, uvek mogu da pronađu posao, ceni se rad, okrenuti su porodici i natalitetu, ne kupuju skupe automobile jer se na luksuz plaća veliki porez...

Grad se može upoѕnati i sa brodova (Foto M. Stefanović)

Pošteđen ratnih razaranja

Kopenhagen su pre hiljadu godina osnovali kralj Sven Prvi i njegov sin Knut Drugi Veliki. Nema ko vam neće ponuditi takve i slične istorijske podatke, mada će vam kao pride napomenuti da je to bio ribarski grad i da u prevodu znači trgovačka luka, koja se najviše razvijala zahvaljujući prodaji haringa. Velika zasluga za ubrzani razvoj pripada kralju Kristijanu Četvrtom u vreme čije vladavine su podignute mnoge monumentalne građevine. Danas je to grad sa oko 760.000 stanovnika (na širem području je oko 1,2 miliona ljudi), sa kaldrmisanim, čistim trgovima i gvozdenim kapijama.

Haringe i kolači
Danska je poljoprivredna zemlja, okružena morem, tako da velike količine hrane izvozi. U doba kad je kod njih bilo nemaštine, maslac je važio za izuzetno skupoceni poklon. Danas, njeni stanovnici vole umak od maslaca, rena, kuvanih i seckanih jaja i senfa. Specijalitet je i kuvani bakalar sa slanim krompirom. Vole i meso, mariniranu i usoljenu haringu, plodove more, voće i povrće koje stiže iz celog sveta. Od slatkiša, opredeljuju se za pecivo sa marcipanom, male krofne, medenjake i razne torte.

Ako se nečim ovaj grad može pohvaliti, onda su to muzeji. U jednima su predmeti od porculana, u drugima kraljevska odličja i dokumenta o istorijatu zemlje, zatim muzeji medicinskih instrumenata i dostignuća u dizajnu, erotike... Imao je sreću Kopenhagen što je u Drugom svetskom ratu bio pošteđen razaranja, pa zato sada mnoga zdanja turistima pokazuje u punom sjaju – od kraljevskih dvoraca, zgrada iz vremena vladavine već pomenutog kralja Kristijana Četvrtog, do Okruglog tornja sa kojeg su Danci gledali zvezde i raznobojne kuće na lučkim dokovima.

Kad ljude koji grad dobro poznaju pitate šta treba da vidite, obavezno će vam preporučiti Gradsku kuću, parlament, pešačku zonu Streget, Nacionalni muzej, Operu, Crkvu Holmen, pozorište ispred kojeg su biste Molijerovih saradnika, živopisnu luku Nihavn, nekada stecište mornara i prostitutki, a danas mesto sa velikim brojem restorana i barova, Berzu, palatu Amalijenborg, rezidenciju kraljevske porodice, prelepi zabavni park Tivoli...

Ponosni na vikinge i pivo

Danska važi za najstariju svetsku kraljevinu, a njeni stanovnici, potomci vikinga, prilično su smireni i strpljivi i, kao većina Skandinavaca, vole pivo. Sa zadovoljstvom će vam preporučiti da ga probate u nekom od mnogobrojnih restorana ili još bolje – da odete na „izvor”, u čuvenu „Karlsberg” pivaru, jedan od gradskih simbola. Smeštena je na površini od 10.000 kvadratnih metara i na originalnoj je lokaciji od kada je i osnovana, 1847. godine. Uđete li tamo, isto je kao da ste ušli u vremeplov pivarstva: videćete najveću svetsku zbirku pivskih flaša (kažu da ih je sada oko 22.000), stare mašine na kojima se nekad proizvodilo pivo, ali i ove današnje, poslednju reč tehnike, dok će vas na ulazu dočekati dva kamena slona koja su pre više od jednog veka dopremljena iz Kine.

Osim što je dodiruju Baltičko i Severno more, Danska je postojbina kralja priča i bajki Hansa Kristijana Andersena. Njegova bronzana skulptura je u blizini Gradske kuće, i nema ko se na nju ne nasloni zbog fotografisanja.

Svi voze bicikle (Foto M. Stefanović)

Grad možete upoznati i sa brodova koji vazda krstare prostranim kanalima, ljuljuškajući se na nemirnoj vodi. Glavna železnička stanica je takođe remek delo arhitekture, a što se voza tiče, ne očajavajte ako vam pobegne. Za pet do deset minuta stiže drugi. U njega mogu biciklisti i kućni ljubimci. Sve je precizno obeleženo gde da uđu.

Pijaca „lakih droga”

Sada, o nečem za naše prilike nepojmljivim i zabranjenim: reč je o slobodnoj hipi zoni „Kristijanija” u kojoj je svakog dana otvorena pijaca „lakih droga”, ako to može da se kaže za marihuanu, kanabis i ostale slične opijate. Kupiš koliko imaš para, a onda na obližnji bedem, pa puši do mile volje. Ili je ponesi kući. Gužva je velika, a jedino što je zabranjeno je fotografisanje. Od onog silnog dima, lako može da vam se zavrti u glavi.

Za nas je ovo bio „prvorazredni događaj”, a ostatak dana smo ipak proveli u jednom od restorana na obali kanala, u Nihavnu, najživljem i najstarijem delu grada. Uživanje na zubatom suncu, ispred kafića, sa prijateljima, decom, rodbinom ili osamljeni, ovde nazivaju „higa”. Neka vrsta recepta za srećan život, na danski način. 

(Foto M. Stefanović)

Smena straže

Tog sunčanog, ali vetrovitog i prohladnog prepodneva silan svet se tiskao ispred kraljevske rezidencije. Svi „naoružani” fotoaparatima i svi izvijaju vratove.

– Brže, ovamo, da nađemo pogodno mesto – prosto me je vukao jedan od naših turista. – Sad će smena straže kraljevske garde. I da upamtite: ako se na krovu rezidencije vijori zastava, znači da je kraljica Margareta Druga u svojim odajama.

Upamtih to, buljim u onu zastavu, i ne obraćam pažnju na vojnike u neobičnim uniformama koji predaju dužnost jedni drugima. A, zbog toga sam ovde, i zato laktovima guram neke Kineze ne bi li imao bolji pregled situacije, makar što me „šiju” sa najmodernijim fotoaparatima. Gledam vojnike. Za naše prilike, malo čudnovat strojevi korak. Ali, dobro, tako je to kod njih. Istina, nešto mi baš i ne liče na svoje pretke, borbene, koščate, plavooke i dugokose vikinge.

(Foto M. Stefanović)

„Mala sirena” simbol grada

Uvek je gužva pored čuvene skulpture „Mala sirena”, simbola Andersenovog stvaralaštva, koju zapljuskuju morski talasi, ali koja traje kao i piščeve bajke, neizostavni pratilac našeg detinjstva: od „Carevog novog odela”, „Kraljice snega” do „Princeze na zrnu graška”, „Palčice”, „Snežne kraljice”, „Devojčice sa šibicama” i mnogih drugih. Uspeo je pisac da napravi odličnu sponu između stvarnosti i fantazije, da putuje po svetu i da na kraju životnog puta bude zadovoljan jer je o takvom životu i slavi mogao samo da mašta kao siromašan dečak iz gradića po imenu Odense.


Komentari0
d8403
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja