petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

U postojbini štamparstva štamparije arhivirane

Autor: Branko Pejovićnedelja, 10.12.2017. u 09:00
Ма­на­сти­р Руј­но код Ужи­ца (Фото С. Јовичић)

Uži­ce – Pu­nih je 480 go­di­na ot­kad je pr­vu knji­gu na tlu Sr­bi­je, „Ru­jan­sko če­tvo­ro­je­van­đe­lje”, od­štam­pao u ma­na­sti­ru Ruj­no kod Uži­ca mo­nah Te­o­do­si­je. Re­zba­re­ći pod vo­šta­ni­com slo­va u dr­ve­tu, u ko­lo­fo­nu če­tvo­ro­je­van­đe­lja te 1537. za­pi­sa da je ono na­sta­lo „u ma­na­sti­ru ko­ji se zo­ve Ru­jan­ski, pod po­kri­ljem pla­ni­ne ko­ja se zo­ve Po­ni­kve, na re­ci ko­ja se zo­ve Be­a­ska, na se­lu ko­je se zo­ve Vrut­ci, pri hra­mu sve­to­ga i slav­no­ga ve­li­ko­mu­če­ni­ka i po­be­do­no­sca Hri­sto­va Ge­or­gi­ja...” 

Ali ubr­zo po­što je on s bra­ti­jom knji­gu u vi­še pri­me­ra­ka od­štam­pao, Tur­ci ot­kri­še ovu štam­pa­ri­ju i uni­šti­še je, a po­tom i ceo ma­na­stir do te­me­lja. Da­nas se je­di­na dva ori­gi­nal­na pri­mer­ka „Ru­jan­skog če­tvo­ro­je­van­đe­lja” ču­va­ju u Pra­gu (u Ša­fa­ri­ko­voj zbir­ci) i u Sankt Pe­ter­bur­gu. Bi­lo je jed­no i kod nas, u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci u Be­o­gra­du, ali je u bom­bar­do­va­nju 1941. go­di­ne iz­go­re­lo. Sa­da u ma­na­sti­ru Ruj­no, ob­no­vlje­nom po­red je­ze­ra Vrut­ci na Đe­ti­nji, po­se­du­ju sa­mo fo­to­tip­sko iz­da­nje „Ru­jan­skog če­tvo­ro­je­van­đe­lja” (iz­da­nje „Pro­sve­te” iz 1987. go­di­ne). A že­le­li bi da ov­de, u po­stoj­bi­ni na­šeg štam­par­stva, ču­va­ju i ori­gi­nal.

Štam­par­stvo je u užič­kom kra­ju i u sa­vre­me­no do­ba bi­lo va­žna pri­vred­na de­lat­nost. Ne­ko­li­ko ve­ćih pred­u­ze­ća de­ce­ni­ja­ma se ba­vi­lo ovim po­slom, hi­lja­de po­ro­di­ca iz­dr­ža­va­lo. Ne­sreć­na pri­va­ti­za­ci­ja uru­ši­la je ne­ko­li­ko ov­da­šnjih štam­pa­ri­ja, ne uz bes i mač kao što su Tur­ci u ma­na­sti­ru Ruj­no uči­ni­li, već po­ste­pe­no, a sa istim re­zul­ta­tom – pre­sta­le su da ra­de.

Sa­da tra­go­ve nji­ho­vog po­sto­ja­nja sre­će­mo u fon­do­vi­ma Isto­rij­skog ar­hi­va u Uži­cu, gde se ču­va do­ku­men­ta­ci­ja oko 70 ov­da­šnjih pred­u­ze­ća do­pa­lih ste­ča­ja. Di­rek­tor ovog ar­hi­va Želj­ko Mar­ko­vić, ko­ji je o tu pri­vred­nu pro­past već pred­sta­vio u iz­lo­žbi „Ad ak­ta”, u naj­no­vi­jem iz­da­nju „Isto­rij­ske ba­šti­ne” opi­su­je če­ti­ri ve­li­ke štam­pa­ri­je iz re­gi­o­na, pro­pa­lih u pri­va­ti­za­ci­ji, užič­kih „Di­mi­tri­je Tu­co­vić” i „Ruj­no”, pri­je­polj­sku „Mi­le­še­vo” i „Gra­fi­čar” iz Iva­nji­ce. Ne sa­mo da su ta pred­u­ze­ća pro­pa­la ne­go je i ar­hiv­ska gra­đa iz njih naj­ve­ćim de­lom uni­šte­na, na­vo­di Mar­ko­vić.

Na­da­le­ko zna­na štam­pa­ri­ja „Di­mi­tri­je Tu­co­vić” na­sta­vlja­la je du­gu tra­di­ci­ju štam­par­stva u gra­du na Đe­ti­nji. S kra­ja 20. ve­ka u njoj je ra­di­lo oko 1.000 rad­ni­ka, ima­la je pred­stav­ni­štvo u Be­o­gra­du, objek­te u Uži­cu i naj­sa­vre­me­ni­ju pro­iz­vod­nu ha­lu u Se­voj­nu. Da­nas je sa­mo le­po se­ća­nje osta­lo na štam­pa­ri­ju „Di­mi­tri­je Tu­co­vić”, či­ji će ne­ka­da­šnji užič­ki pro­iz­vod­ni obje­kat usko­ro po­če­ti da se ko­ri­sti kao – sa­la za svad­be. 

Iz no­vin­ske ku­će „Ve­sti”, u ko­joj je na­sta­la, štam­pa­ri­ja „Ruj­no” se iz­dvo­ji­la 1998. go­di­ne. 

– Po­se­do­va­la je naj­bo­lje štam­par­ske ma­ši­ne na Bal­ka­nu, je­di­na je, uz pri­štin­sku „Ri­lin­di­ju” i slo­ve­nač­ku „Mla­din­sku knji­gu”, ima­la svo­ju knji­go­ve­zni­cu. Ra­di­la je na na­šem, ru­skom i polj­skom tr­ži­štu. Pred­u­ze­će je bri­sa­no iz re­gi­stra APR 2013. go­di­ne – pi­še Mar­ko­vić.

Štam­pa­ri­ja „Mi­le­še­vo”, na­zva­na po jed­noj od pr­vih štam­pa­ri­ja ko­ja je ra­di­la u isto­i­me­nom ma­na­sti­ru sre­di­nom 16. ve­ka, bi­la je u SFRJ jed­na od naj­ja­čih fir­mi u svo­joj de­lat­no­sti u re­gi­o­nu, sa pre­ko 200 rad­ni­ka. Ste­čaj u njoj otvo­ren je 2009. go­di­ne. Iva­njič­ki „Gra­fi­čar” štam­pao je obra­sce, eti­ke­te i dru­go, po­seb­no se an­ga­žu­ju­ći na iz­da­va­nju na­gra­đe­nih de­la iz fon­da „Dra­goj­lo Du­dić”. Bri­san je iz re­gi­stra 2009. 

Da­nas u Uži­cu ra­di ne­ko­li­ko ma­njih štam­pa­ri­ja, ali sve za­jed­no s tek sto­ti­nak upo­sle­nih rad­ni­ka i stal­nom bor­bom za op­sta­nak na tr­ži­štu. Tra­di­ci­ja štam­par­stva, za­po­če­ta u 16. ve­ku, o če­mu sve­do­či spo­me­nik pr­vom štam­pa­ru Te­o­do­si­ju u ma­na­sti­ru Ruj­no, ov­de po­la­ko po­su­sta­je.


Komentari3
3e066
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар,Загреб.
Провјерио,књигу су ипак исписали калуђери руком.Молим извињење за криви навод.Али ипак књига је књига.
Срђан Д.Н.
Нисам проверавао па не могу ни да тврдим било шта али Политика би, кад је већ објавила Петров коментар, требло да каже нешто о томе. Било да је аутор текста погрешио, било да је изнео чињеницу. Тек да знамо.
Preporučujem 1
Петар,Загреб.
Дивно.Али морам додати да је наша Катарина Бранковић,рођена у Вучитрну,кћи деспота Ђурђа Бранковића,жена Грофа Цељског,1453 г.у Вараждину штампала ресавским и рашкимм стилом Вараждински апостол за потребе Србаља најзападнијих страна,у касније основаној Вретанијској епископији.Да не заборавимо.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja