petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Put do izgubljenog Drenovca

Pravoslavni manastir sigurno postoji jer se pominje u pisanim tragovima, ali pokušaji pronalaska ostataka do sada nisu uspeli, a pronađene su druge građevine
Autor: Đuro Đukićponedeljak, 04.12.2017. u 14:45
На локалитету Света водица (Фото Ђ. Ђукић)

Zrenjanin – Negde oko današnjeg Zrenjanina nalazio se manastir Drenovac. Za sada su pronađeni pisani tragovi pošto se ovo svetilište pominje u spisima darodavaca Pećke patrijaršije. O ostalom se nagađa, a već decenijama se čine pokušaji da se nađu konkretni tragovi manastira. Dosad oni nisu pronađeni, ali su u svom traganju arheolozi došli do novih otkrića.

Tako se ovdašnje pravoslavno stanovništvo kroz istoriju okupljalo na potesu između Stajićeva i Perleza, a dugo se pretpostavljalo da se tu nekada nalazio manastir Drenovac. Prota Miloš Popović se i sam bavio istraživanjem i on je izneo pretpostavku da se manastir nalazio, na brežuljku pored današnjeg puta prema Beogradu, na mestu zvanom Tiganjica, gde se 1848. odigrala i bitka, a koje je do danas ostalo obeleženo jednim zidanim stubom i krstom.

Do sada su iznete i druge pretpostavke pa i ta da je Drenovac nastao u daljoj istoriji, a u 15. veku je navodno doživeo obnovu. Mnogo kasnije u Pećkom katastigu 1666. godine zabeležen je boravak srpskih monaha u ovom manastiru koji je bio muški, imao svog igumana, jeromonaha i dvojicu monaha. Pećki monasi su došli iz Bečkereka, preko Martinice (danas u ataru Lukićeva, a to je i stari naziv sela Ečka) i posle izvesnog vremena prispeli u Drenovac. Iz njega su produžili za selo Sige (stari naziv jednog dela Perleza). Perležani duboko i danas veruju da je manastir Uspenja Svete Bogorodice ili Drenovac bio na prostoru kultnog mesta Svete vodice, svojevremenog izvora pritoke Begeja, koji se zove Petra, a koji je presušio.

To je bio razlog da se na ovom mestu vrše i arheološka ispitivanja.

– Cilj našeg istraživanja bio je pokušaj da se upravo tu nađu ostaci manastira Drenovac – kaže arheološkinja Nada Benjocki. Ekipa Narodnog muzeja, a na inicijativu Vukice Popović, istoričarke umetnosti koja je dala ogroman doprinos zrenjaninskoj kulturi, krenula je u istraživanje na obali nestale reke Petre.

Tačno pre 20 godina otkriveno je nalazište. Najpre su na površini dotadašnje oranice uočeni ostaci cigle pa se dalo naslutiti da se na tom mestu nalazila građevina. Ovde je radi arheoloških ispitivanja otvorena sonda dužine 25 i širine 16 metara. Kad je skinut prvi sloj zemlje, osim građevinskog šuta, nađeni su ostaci keramike iz srednjeg veka, ali i ljudske kosti. Na 60 santimetara uočeni su obrisi temelja građevine dugačke 10,8 i široke 6 metara. Dokazano je da je reč o crkvi i nekropoli, odnosno grobnicama, u kojima je bilo i drugih nalaza.

Nada Benjocki kaže da je bilo jasno da nije reč o manastiru Drenovac za koji se misli da je imao više građevina. Materijal iz nalazišta prenošen je u zrenjaninski Narodni muzej na dalja ispitivanja, a zbog značajnog broja ljudskih kostiju iz kojih se crpe mnoga saznanja o životu čoveka u srednjem veku ocenjeno je i da se od kulturne ustanove pravi groblje. Ispitivanja nalazišta nazvanog „Sveta vodica” trajala su dve godine, a onda su prekinuta zbog NATO bombardovanja, a nisu nastavljena zbog nedostatka novca.

U međuvremenu su pronađene stare karte na kojima je ucrtano mesto na obalama Begeja i na kome se nalaze otkriveni ostaci sakralnih objekata. Možda su to ostaci manastira Drenovac. Potraga će verovatno biti nastavljena.


Komentari6
18c43
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ј акшић
г. Римодаре,историографија је слична статистици:-тачна сума нетачно протумачених чињеница.Ако се траг истине тражи у лингвистици онда се из санскрита ,као архетипског извора већине језика европских народа,може уочити реч_сербихме,што ће рећи-слободан човек.Милош С.Милојевић,лингвиста и историчар ,дакле ,налази траг Срба на ширем простору Евроазије.Нажалост,његова "Историја Срба" изгорела је 6.4 1941.у портфељу Народне библиотеке Србије.Ви вероватно знате да ли је то била случајност,заборавност министра културе Краљевине Југославије,или нешто треће???
Петар Ј акшић
Утоку савезничке ваздухопловне офанзиве 1944.године посебно је експониран град Плоешти у Румунији,а највише бомбардера било је из састава 15.армије УС ЕР ФОРСА у којој је било више посада са наших простора,између осталих ,био је командант сквадрона ,Зрењанинац Спасоје Влајнић пилот "Либератора Б-24",који је приметио да су извиђачи погрешно обележили Петровград(Зрењанин ,као циљ бомбардовања,уместо Темишвара.Захваљујући пилоту Влајнићу спашен је град,а сквадрон је пратећи ток Бегеја пронашао прави циљ и уништио цистерне са бензином на Железничкој станици у Темишвару.
Petar Stanimirovic
Bilo je to jedne noći,negde 42. ili 43.godine. Noć bez mesečine. Mi smo naš grad zvali Petrovgrad, a okupatori i njihovi simpatizeri zvali su ga Gros Bečkerek.Te noći su naš grad Saveznici pomešali sa rumunskim Ploešćem /punim nafte /.Mi smo se na vreme probudili i za svaki slučaj izašli u dvorište.Na nebu nad nama bio je pravi krkljanac.Lepo su se videli ogromni avioni,koji kao da su stajali na nebu. Reflektori,zavijanje motora.Nemci su se ućutali,kao miševi.Svi čekamo šta će se desiti.Shvatili smo da su to Saveznici nad nama.sa ogromnim teretom bombi,koje su redovno transportovali za Ploešće.Ali,šta sad rade nad našim gradom ?Možda smo sad mi stigli na red?I onda,po nečijem naredjenju,klupko se razmrsilo i svi su odleteli,kuda su i krenuli.Kako smo mi bili srećni što nemamo nafte.Taj dan bi naš grad trebao da slavi kao ponovno rodjenje.Dan ,kada nije bombardovan.Kažu da je u jednom avionu bio i naš čovek,koji je svoj grad poznao sa takve visine i po mrklom mraku.
Radomir Istoricar i Geograf
Gospodo popovi, vi govorite o vremenu kada su upravo Turci osvojili Balkan. U to doba nije postojala Srbija, niti su postojali Srbi. Prema tome svako naklapanje o srpskom manastiru je najobicnija laza okolnih popova koji su pozeleli da im narod izgraditi manastir u koji bi sakupljali priloge za nove Mercedese jer u im stari automobili postali tesni. Narode Srbije, ne nasedajte na ocigledne lazi. Popovi rade to po oprobanoj metodi.
Јован Жугић
Радомире, колико година имате? Само питам. Видех да сте написали да Срби нису постојали у Средњем веку.
Preporučujem 14
Јован Скерлић
Први писани траг о народу званом ”Срби” потиче још из првог века (50. н. е.), а на овим просторима по историјским документима Срби датирају од 625. године н.е. и ту годину историчари сматрају годином масовног доласка Срба из Централне Европе, из области на тромеђи данашње Пољске, Чешке и Немачке на Балкан. Ако погледамо генетику онда су се Срби населили на Балкан још даље у прошлости. Хаплогрупе И2 и Р1а које данас доминитрају Србијом, Хрватском, Босном и Херцеговином су ту барем 10.000 година, а по генетичарима дошли су из централне и источне Европе (Украјине). Који је по вама први помен Срба?
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja