petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Kuvar kome se raduju oni koji poste

Milan Zlatić, koji godinama sprema hranu za monahe Hilandara i njihove goste, dao nam je recepte za dodatak koji u ponedeljak objavljujemo
Autor: Rajna Popovićsubota, 25.11.2017. u 22:00
Ми­лан Зла­тић у кухињи на Хиландару (Фото: лична архива)

Kuvar Milan Zlatić može da nabroji bar 50 posnih jela a da ne zastane i ne ponovi nijedno. Svakodnevno ih sprema, tako što, recimo, za sarme uzme desetak osrednjih glavica kiselog kupusa, četiri kilograma pirinča, dva kilograma luka... U Hilandaru za trpezu sedne u ovim hladnim mesecima oko sto ljudi, manje sarmi ne može pred njih toliko u trpezariji. Da bi sve stiglo na vreme ima i jednog pomoćnika tokom zime, od proleća do jeseni obavezno dvojcu.

Da je kod kuće u Čačku, za njegovu porodicu, suprugu Ankicu, sina osamnaestogodišnjaka Igora i ćerke dvanaestogodišnju Ivanu i desetogodišnju Tijanu, za one pomenute sarme jedna glavica kupusa bila bi taman. A i više bi bio kod kuće. Ovako kada se sve sabere „gostuje” kod svojih četiri-pet meseci a ostatak godine provede u manastirskoj kuhinji.

Ovih dana Milan je na kratko došao u Srbiju da zajedno proslave sinovljevo punoletstvo, pričini neopisivo zadovoljstvo Ivani i Tijani da budu uz svog tatu a onda i svrati u Zadužbinu Hilandara u Beogradu.

Kada je 2002. bio pozvan da radi, ili bolje rečeno kuva, za majstore koji su sređivali konak i isposnicu u Kareji, centru Svete Gore, gde Hilandar ima protat, imao je 25 godina i mislio je da će to kratko potrajati. Milan je poznavao preduzimača koji je poveo ekipu u Grčku a kada im je iz manastira rečeno da se snađu za ishranu i nađu nekog ko će da im kuva, šef je sreo Zlatića i pitao ga da li bi pošao s njima. Kuvar, a da neće posao? Ma kakvi! Poljubio je ženu i sina, obećao da će se brzo vratiti i...

– Dve godine kasnije, 2004, izbio je onaj veliki požar, pa su radnici, sada i još više njih, morali da pređu na Hilandar da popravljaju sve što je spaseno od vatre – seća se Milan. – Tako sam i ja s njima otišao u manastir i kuvao samo za radnike. Godine 2008. premešten sam u glavnu kuhinju, gde se spremaju obroci za bratstvo i goste i danas sam evo u monaškoj kuhinji. Do tada su monah Varnava i još neki monasi smenjivali, ali je to uvek značilo izostanak s bogosluženja što im je teško padalo.

Iguman je onda predložio Milanu da preuzme posao oko šporeta, i tako je i danas. Svi ustaju u isto vreme. Kuvar u dva sata posle ponoći – u kuhinju, monasi na službu u crkvu koja potraje do pet. Posle se pozabave svojim poslušanjima pa u sedam u trpezariju.

– Iako bi se onima koji u to doba doručkuju kod svojih kuća učinilo da je rano za sarme ili neko varivo, imajte u vidu da su monasi odavno ustali i da su pet sati na nogama – pojašnjava Milan Zlatić, inače rođen u Ivanjici, gde je do pre neku godinu i živela njegova porodica. Otac i majka su ostali, a supruga i deca su se zbog škole preselili u Čačak.

Kada se završi doručak, kuhinja bude sređena, Milan ima kratak odmor do podneva. Tada nadoknađuje san prekinut ustajanjem oko dva sata posle ponoći dok ponovo ne uđe u kuhinju da se pobrine za obrok u četiri sata, ručak ili večeru kako već ko to zove.

U dogovoru sa igumanom Metodijem, Milan sastavlja jelovnik, u nabavku se ide jednom nedeljno. Ali sve je u brojkama nekako veliko. Najmanje dvesta uvijenih sarmi, 4000 ofarbanih jaja za Uskrs, kilogrami šargarepe.

– Povrće je u sezoni ubrano iz hilandarske bašte, voće takođe, a u Solunu postoje firme čiji su vlasnici naši ljudi pa znaju šta da dobave, da bude u skladu s potrebama posne ishrane, a Grci imaju i „detalje” poput sojinog ili kokosovog mleka koje služi za poslastice. Nedeljom i na crveno slovo monasi imaju i slatkiš kao što su sutlijaš i puding – napominje kuvar Milan.

Na Hilandaru nema mesa u jelovniku, riba i povrće se podrazumevaju, ima dana kada se posti na vodi, a mrsne dane obeleže mleko, sir i jaja. Zato Milan kada dođe u Čačak ostaje pri svom omiljenom jelu „riba na razne načine”, eventualno pileća čorba i piletina kao nešto teže. Sve drugo mu ne prija posle hilandarskog načina ishrane.

– Znam stvarno dosta posnih jela da skuvam, kao mali jeo sam ono što je moja majka spremala u dane posta. Sada sam iskusan, neka sam i sam izmislio i patentirao s plodovima mora i pirinčem, ponešto sam video i prihvatio od kolega Grka. Nije retkost da oni koji borave na Hilandaru dođu u kuhinju da im izdiktiram kako se pravi ono što su jeli i svakome izađem u susret – ističe naš sagovornik.

Doduše, dogodi se da gosti banu iznenada, kao što je to bilo s jednom grupom Rusa koji su pešačili ceo dan Svetom Gorom. Onda se Milan snalazi, uzme nešto što je ostalo od juče, nešto što planira za sutra... Da niko ne bude praznog stomaka.

– Čast i radost je kada u posetu dođe patrijarh Irinej, kao nekada patrijarh Pavle, isto tako i Patrijarh vaseljenski, a od predsednika pamtim Koštunicu i Tomu Nikolića – priseća se uvaženih gostiju

Sin Igor planira da uskoro dođe na Hilandar, da vidi tu značajnu srpsku svetinju. Kuvanje ga ne zanima nimalo a uči mašinsku školu i izabrao je smer kompjutersko upravljanje mašinama. Planira da upiše fakultet i ako bi moglo da – gradi brodove.

– Uvek se u kući govorilo da tata plovi brodom do Hilandara i on je odlučio da ako može „upiše pomorski fakultet i gradi brodove da dođe do tate” – smeška se Milan.

I priznaje i da je kada je na Hilandaru posle večera i on sam često na obali posedi s gostima uz čašu vina i – telefonira jer tu je na ostrvu najjači signal za mobilni telefon. Možda Igor i stigne jednog dana brodom s obzirom na to da je tata svoj konačni povratak kući odložio na neodređeno vreme.

Mada ako ćemo iskreno Milan Zlatić je čovek kome se svi obraduju. Porodica kod kuće posle nekoliko meseci neviđanja, monasi kada se vrati u kuhinju a koliko smo čuli i svi gladni posetioci koji svrate u Hilandar. Ništa lepše.

Obradovaće svojim receptima sutra sve naše čitaoce. Pun ih je dodatak „Zdravlje u tanjiru”.


Komentari16
f2875
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
bio sam na poklonickom putovanju u hilandaru pre godinu ipo. dozivljaj nabijen unutrasnjim emocijama i spoljnim dozivljajima hiljada detalja manastira i okoline. a hrana? ne mogu da opisem koliko jednostavna, skromna hrana, ali ekskluzivna, doprinosi celom utisku, a postio sam. i hrana je bila deo `hrane za dusu`, kao da sam jeo nesto najbolje na svetu, i kao da sam u tim satima boravka u manastiru bio najblize nebu sto moze. zahvaljujem svima u manastiru na toplom doceku, komfornim uslovima, zahvaljujem milanu sto kuva sa ljubavlju, a treba nahraniti nekoliko stotina ljudi svaki dan.
milan
Da li je Milan Zlatic profesionalni kuvar ili profesionalni monah. Imam utisak da su kaliđeri sebi obezbedili lagodan zivot. Trebali bi da zaposle i kelnere a da ne pricam o pranju posuđa . Ni crkva vise nije kao sto je bila.
Данило
Српски народ и Србија на плећима носе неколико великих терета: љага и тежак смртни грех на Бранковића Вука да је издао на Косову: љага да је Милош Обилић на превару окретањем копља наопако смако турског цара а не витешки када је Вук са оклопницима "клином" отворио пут ка шатору; вековна трвљења у народним елитама и свирепа убиства најрођенијих сродника; имплементација безбожног комунизма у све сфере цркве што је имало за последицу потпуни духовни слом и колапс. Од слава правимо циркус и пир, посни кувар нам је дебљи од мрсног, свима идемо а себи не долазимо.
ivan boskovic
Muradine, kad smo kod toga, ni halal hrana nije kako treba - jedu se lignje, kamile, zečevi... sve protiv najstarijih monoteističkih propisa. (Uzgred, taj "Džibril", ili ko već, Muhamedu je stvarno svačega napakovao.)
Preporučujem 0
Muradin Rebronja
Козма Харитон: Ви вероватно милсите на халал храну. Да, уз јеврејску кошер храну, и муслиманска халал храна је један од најстаријих, што сада зовемо хасап стандарда безбедне хране. Није ни чудо јер је оснивач ислама, Мухамед, умро у 63. години због тровања храном. Није ни чудо када се узме у обзир да и данас у Америци око 10.000 људи умре због тровања храном. Више од половине тога је због неправилног држања, конзервирања и регенерирања хране. Подгревањ није регенерирање. Наука о исхрани сада зна да разликује безбедну од здраве хране. Свињско месо је забрањено, и код Јевреја и код муслимана због тога што је природни преносилац ларви трихинеле за коју до открића антибиотика није било лека. Иако је овчетина халал, она није здрава због тога што је превише масна. Масноћа животињског порекла није здрава јер садржи транс масноће које се лепе за крве судове, срце...и онда доводи високог крвног притиска, шлога или инфракта. О свему томе (о правилној исхрани) треба да бринемо ми угоститељи.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Građanin Kejn
Svaka religija ima svoje postove, kada smo kod monoteističkih, prva je bila judaizam, pa hrišćanstvo, pa tek islam. Kod nas se kaže "voli svoje, a poštuj tuđe". Kao hrišćanin mislim da je naš pravoslavni post ako je vjernik dosledan najteži!!!
Mustafa Aga
Nekada je post bio isti kod svih tri monoteistickih vera ali su vremenom Hriscani olaksali svoj post pa presli na "posnije" namernice...Nazalost to nije to...Milijarde ljudi na ovome svetu nemaju dovoljno hrane i oni se hrane nesto slicno ovome "postu"...Ispada da oni poste neprekidno skoro celoga zivota...Zato to nije to...Ili pak vegetarijanci, opet ispada da citavo vreme "poste"...Opet to nije to...Samo post gde se hrana ne uzima od svanuca pa do smrknuca moze se uz duhovnu komponentu zaista nazvati postom...Sve ostale modifikacije...Nisu to to...
Mladen Mladenović
Poštujem sve ljude koji veruju, kao i jnjihova svetilišta. Greh je podsmehnuti se tudjoj veri ili oskrnaviti mesto gde su mnogi tražili poslednju nadu i u obraćanju svome Bogu tražili spas za sebe ili svoje najdraže. Post ima odredjenu svrhu i naravno, nije identičan kod svih religija. Neko reče, neka svakom budu najispravniji i najbolji običaji koje im diktira njihova vera ali, bez nadmetanja, nametanja i takmičenja sa drugim religijama. Kada je drugačije, tu prestaje vera i počinju djavolji poslovi.
Preporučujem 17
Анђелко
Поштовани, Свако сматра да је његова вера и исповедање исте најбоље. Као што Ви сматрате да је ваш пост чистији, тако ја сматрам да је православни најчистији, посебно кад се пости на води. Можда је и моје мишљење да би ваш пост могао постити доживотно, погрешно. Кад падне ноћ вама Мухамеданцима је дозвољено све јести па мислим да је тај пост лакши, а опет, никад не судити о нечему док сам не пробаш. Свако добро од Бога Вам желим.
Preporučujem 18
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja