nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 25.10.2017. u 21:11 Danijela Davidov-Kesar

Preventivna dijagnostika depresije uskoro u domovima zdravlja

Skrining će se raditi u ordinacijama izabranih lekara, s ciljem da se bolest rano prepozna i leči
(Фото Пиксабеј)

U do­mo­vi­ma zdra­vlja ši­rom Sr­bi­je od sle­de­će go­di­ne po­či­nje ak­ci­ja pre­ven­tiv­nih pre­gle­da gra­đa­na na de­pre­si­ju. To je va­žno jer ana­li­ze struč­nja­ka na glo­bal­nom ni­vou po­ka­zu­ju da će za ne­ko­li­ko go­di­na de­pre­si­ja po­sta­ti vo­de­ća bo­lest u sve­tu. U Mi­ni­star­stvu zdra­vlja na­gla­ša­va­ju da se ra­di na to­me da ovaj skri­ning pro­gram što pre za­ži­vi ka­ko bi gra­đa­ni mo­gli da do­la­ze na pre­ven­tiv­ne pre­gle­de. 

Do­cent dr Iva­na Sta­še­vić Kar­li­čić, v. d. di­rek­to­ra Kli­ni­ke za psi­hi­ja­trij­ske bo­le­sti „Dr La­za La­za­re­vić”, ob­ja­šnja­va da je u to­ku 2013. go­di­ne, na ini­ci­ja­ti­vu Mi­ni­star­stva zdra­vlja, pri­me­njen pro­je­kat „Skri­ning na de­pre­si­ju na ni­vou pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te”.

„In­stru­men­te” za skri­ning pri­me­nji­va­li su le­ka­ri op­šte me­di­ci­ne u od­re­đe­nom bro­ju do­mo­va zdra­vlja u Sr­bi­ji. 

– Pro­je­kat je tra­jao go­di­nu da­na. Na osno­vu do­bi­je­nih re­zul­ta­ta i pra­će­nja tren­do­va u obla­sti pre­ven­ci­je men­tal­nih po­re­me­ća­ja, Mi­ni­star­stvo zdra­vlja će uve­sti oba­ve­zni skri­ning na de­pre­si­ju ko­ji će se ra­di­ti u or­di­na­ci­ja­ma iza­bra­nih le­ka­ra, sa ci­ljem ra­nog pre­po­zna­va­nja i pra­vo­vre­me­nog tret­ma­na de­pre­si­je. Ovo je od­raz bri­ge si­ste­ma o zdra­vlju na­ci­je i ja­san znak o sve­sti dr­ža­ve da je men­tal­no zdra­vlje na­ci­o­nal­ni ka­pi­tal – po­ja­šnja­va dr Sta­še­vić Kar­li­čić.

U usta­no­va­ma pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te pla­ni­ra­no je da se go­di­šnje ura­di oko 446.000 pre­gle­da, od­no­sno da se ob­u­hva­ti oko osam od­sto cilj­ne po­pu­la­ci­je. Pre­ven­tiv­ni pre­gled ob­u­hva­ta uzi­ma­nje po­da­ta­ka od pa­ci­jen­ta po­treb­nih za utvr­đi­va­nje de­pre­siv­nih simp­to­ma, iden­ti­fi­ka­ci­ju fak­to­ra ri­zi­ka, evi­den­ti­ra­nje na­đe­nog sta­nja i pred­u­ze­tih me­ra, a po po­tre­bi upu­ći­va­nje pa­ci­jen­ta na spe­ci­ja­li­stič­ko-kon­sul­ta­tiv­ne pre­gle­de, in­di­vi­du­al­ni zdrav­stve­no-vas­pit­ni rad, kao i pre­ba­ci­va­nje po­da­ta­ka u me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju.

Struč­nja­ci na­gla­ša­va­ju da de­pre­si­je pred­sta­vlja­ju va­žan pro­blem  zbog te­ži­ne po­sle­di­ca, na­ru­še­nog kva­li­te­ta ži­vo­ta, mo­gu­ćih sa­mo­u­bi­stva i udru­že­no­sti sa dru­gim men­tal­nim po­re­me­ća­ji­ma i hro­nič­nim bo­le­sti­ma. Uz ank­si­o­znost i psi­ho­so­mat­ske po­re­me­ća­je zdra­vlja, de­pre­si­je spa­da­ju me­đu naj­če­šće men­tal­ne po­re­me­ća­je. Pro­ce­nju­je se da je od če­ti­ri do de­set od­sto op­šte po­pu­la­ci­je to­kom ži­vo­ta ima­lo de­pre­siv­nu epi­zo­du. Bo­lest vi­še „op­te­re­ću­je” že­ne.

– De­pre­si­ja uti­če na po­ro­dič­no funk­ci­o­ni­sa­nje i part­ner­ske od­no­se, a is­pi­ti­va­nja uka­zu­ju da kod ro­di­te­lja mo­že do­ve­sti do za­ne­ma­ri­va­nja i po­ja­ve zna­čaj­nih po­re­me­ća­ja kod de­ce. Pre­ma po­da­ci­ma Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je (SZO), vi­še od 350.000 lju­di svih uz­ra­sta  bo­lu­je od de­pre­si­je. Čak 67 od­sto de­pre­si­ja su po­vrat­nog ili hro­nič­nog to­ka. De­pre­si­ja pred­sta­vlja i glav­ni uzrok ne­spo­sob­no­sti sa 12,1 od­sto svih go­di­na „zdra­vog” ži­vo­ta iz­gu­blje­nih zbog ne­spo­sob­no­sti – ka­že dr Sne­ža­na Živ­ko­vić Pe­ri­šić, spe­ci­ja­li­sta epi­de­mi­o­lo­gi­je In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”.

Re­la­tiv­no če­sto, kod 10 do 15 od­sto de­pre­siv­nih oso­ba, bo­lest se za­vr­ša­va sa­mo­u­bi­stvom. Pre­ma po­da­ci­ma SZO, mi­li­on lju­di odu­zme se­bi ži­vot sva­ke go­di­ne kao po­sle­di­ca de­pre­siv­nog po­re­me­ća­ja.  

Ako se sa­da­šnji trend na­sta­vi, de­pre­si­ja će do 2020. go­di­ne, po­sle is­he­mij­ske bo­le­sti sr­ca, po­sta­ti dru­gi vo­de­ći uzrok obo­le­va­nja u sve­tu, a u ze­mlja­ma u raz­vo­ju i uzrok op­te­re­će­nja dru­štva bo­le­šću. 

U is­tra­ži­va­nju zdra­vlja sta­nov­ni­štva Sr­bi­je iz 2013. go­di­ne,  utvr­đe­no je da 4,1 od­sto sta­nov­ni­štva po­ka­zu­je simp­to­me de­pre­si­je, ko­ji su bi­li znat­no pri­sut­ni­ji kod že­na (5,3 od­sto), ne­go kod mu­ška­ra­ca (2,9 od­sto), kao i u po­pu­la­ci­ji sta­rih i naj­si­ro­ma­šni­jih. Za­bri­nja­va po­da­tak da je čak 21,1 od­sto sta­nov­ni­štva sta­ri­jeg od 85 go­di­na ima­lo simp­to­me de­pre­si­je, ali ih ni­su pre­po­zna­li kao ta­kve.

Cen­tar za men­tal­no zdra­vlje 

Kli­ni­ka za psi­hi­ja­trij­ske bo­le­sti „Dr La­za La­za­re­vić” otvo­ri­će usko­ro Cen­tar za men­tal­no zdra­vlje. Ka­ko na­ja­vlju­je dr Iva­na Sta­še­vić Kar­li­čić, to je ko­rak ka odva­ja­nju pa­ci­je­na­ta od usta­no­ve. 

– Ba­vi­će­mo se sa­ve­to­dav­nim ra­dom, le­ka­ri će ići u do­mo­ve pa­ci­je­na­ta, kon­tro­li­sa­će se da li pa­ci­jen­ti uzi­ma­ju te­ra­pi­ju i po­ma­ga­će se nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma. To po­sto­ji svu­da u sve­tu i oso­bi ne tre­ba uput da bi do­šla u cen­tar. Na pri­mer, lju­di ka­da se raz­ve­du ili ima­ju te­šku bo­lest ne zna­ju sa kim mo­gu da po­raz­go­va­ra­ju, pa će im na­ši le­ka­ri uvek bi­ti na ras­po­la­ga­nju. To je va­žni­je ne­go da sa­mo po­se­žu za se­da­ti­vi­ma – is­ti­če dr Sta­še­vić Kar­li­čić.

Komеntari4
63cb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana
Nista novo pod suncem. Nije ovo najgore vrijeme, srbi su u 17vj. jeli koru od drveta zbog gladi. Danas zaista ima mnogo pesimizma. Najbolja zamjena za psihot.je Ljubav. Emocije su izuzetno vazne. Kada nema emocionalnih investicija prema nekome, necemu ...to generise depresiju. Citajte dr.Vladetu Jerotica, okrenite se duhovnosti. Najlakse je kritikovati.....
Pepe Depresivcic
Zagarantovani lek za dugotrajno nezadovoljstvo koje prethodi ocaju i na kraju depresiji jeste zagarantovana min.plata od 400 evra od pocetka 2018 sa kvartalnim povecanjima od po 25% do dostizanja min.plate u EU Bili bi smo psihicki naj zdravija nacija ;)
Милош Јовановић
Лек је једноставан. Дајте људима могућност да раде и живе нормално...
Срба
Значи, по наређењу новог светског поретка ускоро ће српско становништво бити лепо дрогирано Прозаком и осталим антидепресивима који ће нас претварати у послушне овчице и зомбије спремне на извршавање свих наређења (пошто је тако “модерно” и то је “препорука” светске здравствене организације).... Лепо. Далеко смо догурали.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja