subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:56

Sin vlasotinačkog svećara – gradonačelnik Beograda

Prošlo je 65 godina otkako je u bedi, u potkrovlju kuće svog rođaka, u Beogradu umro Vlada Ilić, jedan od najbogatijih ljudi Kraljevine Jugoslavije
Autor: Milan Momčilovićsubota, 19.08.2017. u 22:00
Исечак из „Политике” из септембра 1938. године (Фотодокументација „Политике”)

Leskovac – Na Petrovdan 2009. godine, na inicijativu Vuka Bojovića, direktora beogradskog „Vrta dobre nade”, i uz podršku tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, u zoološkom vrtu na Kalemegdanu je otkrivena spomen-bista Vladi Iliću, gradonačelniku Beograda od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine, jednom od najbogatijih ljudi Kraljevine Jugoslavije, koji je na svom imanju i svojim parama 12. jula 1936. godine osnovao zoološki vrt na Kalemegdanu. 

Taj događaj pobudio je ideju Saši Z. Stankoviću, mladom profesoru vlasotinačke gimnazije „Stevan Jakovljević”, da istraži životopis slavnog sugrađanina koji je rođen u Vlasotincu septembra 1882. godine, orodio se sa kraljem i porodicom Dunđerski, u vlasništvu imao sedamnaest fabrika, postao veoma uspešan gradonačelnik Beograda, u kojem je, nakon što je srušena njegova poslovna imperija, umro u siromaštvu 3. jula 1952. godine.

Stanković  je proučio nekoliko desetina hiljada stranica različitih tekstova, istorijske knjige, arhivske građe, kompletnu štampu u vezi sa Vladom Ilićem od 1935. do 1939. godine. Primera radi, za četiri i po godine, koliko je Ilić bio na čelu prestonice, izašlo je preko 1.500 brojeva „Politike”, a on je pročitao svaki članak u kojem se pominje ime Vlade Ilića. Rezultat njegovog sedmogodišnjeg istraživanja je monografija „Prvi moderni gradonačelnik Beograda”, čiji su recenzenti istoričari Predrag J. Marković i Ivan Becić. Proteklih dana je promovisana u Vlasotincu, Leskovcu i Beogradu.

Vlada Ilić je na svom imanju i od svojih para osnovaozoološki vrt na Kalemegdanu
(Fotodokumentacija „Politike”)

Vlada Ilić je rođen u Vlasotincu 1882. godine kao najmlađi od šestorice sinova  Kostadine i Koste Ilića koji je pripadao prvoj generaciji trgovaca u toj varošici u vreme Osmanskog carstva šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Bio je poznat po nadimku Mumdžija. To je turski naziv za zanatliju koji se bavi izradom sveća. Kosta je pravio sveće i sapune. Po odlasku Turaka, kupio je od njih posede i tako postao veleposednik. Pored sinova Vlade, Sotira, Mihajla, Milana, Petra i Blagoja, Kosta je imao i kćerku Jevrosimu – Rosku koja je bila udata za Leskovčanina Miku Jankovića, a živeli su u Beogradu. Vlada i Sotir interesovali su se za učenje, pa ih je otac Kosta poslao na školovanje u inostranstvo. Vlada je završio Trgovačku akademiju u Beču, a zatim i Višu stručnu školu za tekstilnu industriju u Ahenu. Odlično je govorio nemački, francuski i engleski jezik. Svakako važan događaj u njegovom životu bila je ženidba Olgom (Cicom) Jovanović, unukom Laze Dunđerskog, čuvenog veleposednika iz Bačke, akcionara Srpske banke u Zagrebu. Venčani kum bio je kralj Aleksandar Karađorđević. Ovaj brak je stvorio poslovno partnerstvo između porodica Ilić i Dunđerski. Kosta Ilić je odlučio da u ortakluku sa sinovima proširi svoje poslovanje, pa je 1906. godine od Nemca Evgenija Mihaela kupio fabriku čoje na Karaburmi, u kojoj je znatan ulog imao Karl Volf, industrijalac iz Nemačke, koji je takođe bio vlasnik fabrike za preradu kudelje u Vranju. Pošto su ove dve fabrike bile povezane, prešle su u vlasništvo porodice Ilić, i to je predstavljalo krupan korak u stvaranju poslovne imperije Ilića.

U vlasništvu Ilića bilo je sedamnaest fabrika, među kojima gajtanara u selu Kozare, Prva leskovačka štofara, kudeljara u ovom gradu, fabrika vunenih tkanina, fabrike platna u Leskovcu i Beogradu, „Hemikos” u Beogradu, Parni mlin „Srbija” u Skoplju, Srpska fabrika tepiha „Lazar Dunđerski” u Bečkereku, Prva srpska fabrika mreža u istom gradu, fabrika vunenih tkanina u Karlovcu, tekstilna industrija u tom hrvatskom gradu, hidrocentrala u Vlasotincu, ergela „Vlasina” u Hajdučici...

Kao predsednik beogradske opštine, Vlada Ilić je postavio temelje modernog razvoja grada. Za vreme njegovog mandata prestonica je dobila: Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temelje Hrama Svetog Save, Vukov spomenik, desetak novih škola, Gradsku polikliniku, Dezinfekcioni zavod, Gradsku bolnicu, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj, Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Počeo je da se upotrebljava Most kralja Aleksandra (Brankov most) preko kog je uspostavljena tramvajska veza sa Zemunom. Ilić je dovršio proces spajanja Zemuna sa Beogradom. Preko Pančevačkog mosta prestonica je bolje povezana sa Vojvodinom. Tada je otvoreno Sajmište kao ekonomski simbol velegrada na kojem je izlagalo sedamnaest najrazvijenijih industrijskih zemalja. Prvi put se organizuje sajam automobila i vazduhoplovna izložba, prvi put na Balkanu se pojavila televizija na štandu „Filipsa”. Započeto je nasipanje savske obale kao pripreme za izgradnju Novog Beograda na kojem je planirano naselje za pola miliona ljudi. Po broju stanovnika Beograd je prestigao Zagreb.

Nova vlast uhapsila ga je marta 1945. godine i izvela na suđenje dok još nije bio završen rat. Osudio ga je najpre Vojni sud Komande grada Beograda, a potom i Viši vojni sud. U obe presuda glavna krivica bila je što su njegove tekstilne fabrike radile tokom rata i tako jačale potencijal okupatora. Pravi razlog bio je da mu se konfiskuje celokupna imovina. Osuđen je na deset godina robije, pa je skoro sedam godina proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde su mu bivši radnici donosili pakete. Komunističke vlasti su ga osudile na smrt, a od pogubljenja ga je spasio Vinston Čerčil koji je intervenisao kod Tita. Iz zatvora je pušten 1951. godine. Preminuo je od šloga u potkrovlju kuće svog rođaka 3. jula 1952. godine u najvećoj bedi. Sahranu su mu organizovali nekadašnji radnici.

Okružni sud u Beogradu je februara 2009. godine usvojio zahtev za rehabilitaciju Vlade Ilića i ništavnom proglasio presudu Vojnog suda iz 1946. godine.


Komentari2
2f5c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Predrag
Син власотиначког свећара – градоначелник Београда! Pa ima li većeg DOKAZA, koliko je u kraljevini ama SVAKO mogao da postane SVE šta je hteo i zašta je imao talenta. A komunisti su sve to uništili,popljuvali,satanizovali,da bi ONI mogli,bez trunke rada i truda, da uzmu sve na gotovo. Eto odgovora zašto smo tu gde jesmo...i tapkamo u mestu već decenijama!
nevena
Evo odlomka iz jednog teksta o predratnim ekonomskim aframa: "Dva meseca posle Cerske bitke, u novembru 1914. godine, predsednik Srpske socijaldemokratske partije Triša Keclerović tražio je od Narodne skupštine da obrazuje komisiju i istraži ovaj slučaj, u koji su, osim liferanata, bili uključeni industrijalci iz Niša, braća Milan i Vlada Ilić, i pukovnik Dušan Popović. Komisija koja je povodom njegovih tvrdnji formirana ustanovila je poražavajuće činjenice: za vojsku su opanci rađeni od „rđave trule kože, često i presovane hartije“; mnogi su bili „kratki, kao za decu“, a većina nije mogla da izdrži više od jedne nedelje marša. Vojsci su ih isporučili Milan i Vlada Ilić. Za vreme evakuacije Niša oktobra 1915, po odluci Predsedništva Skupštine, uništena je celokupna skupštinska arhiva kako ne bi pala u ruke neprijatelju."
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja