petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Zvuci laute u atrijumu prizrenske crkve

Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus”, u organizaciji Društva prijatelja manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, ove godine biće održan drugi put, a glavni izvođač biće najbolji svetski lautista Edin Karamazov
Autor: Dimitrije Bukvićsubota, 05.08.2017. u 20:22
Ан­самбл „Мин­стрел” из Ду­бров­ни­ка на прошлогодишњем „Медимусу” (Фо­тографије Дом кул­ту­ре Гра­ча­ни­ца)

La­ik bi re­kao da or­ga­ni­zo­va­nje mu­zič­kog fe­sti­va­la da­nas i ni­je ne­ki po­du­hvat. Ali, ako se zna da je reč o ma­ni­fe­sta­ci­ji ko­ju or­ga­ni­zu­ju Sr­bi iz Pri­zre­na, gra­da u ko­jem je osta­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na Sr­ba na 150.000 sta­nov­ni­ka, pa još da će na njoj za­svi­ra­ti naj­bo­lji svet­ski la­u­ti­sta Edin Ka­ra­ma­zov, ja­sno je da je reč o pod­vi­gu.

Za to pod­vi­žni­štvo za­slu­žno je Dru­štvo pri­ja­te­lja ma­na­sti­ra Sve­ti Ar­han­ge­li kod Pri­zre­na, ko­je uz po­moć Do­ma kul­tu­re Gra­ča­ni­ca i Fon­da­ci­je „Sve­ti Ar­han­gel” i ove go­di­ne or­ga­ni­zu­je Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val sred­njo­ve­kov­ne mu­zi­ke „Me­di­mus”, dru­gi po re­du.

U dve let­nje ve­če­ri, 26. i 27. av­gu­sta u atri­ju­mu Cr­kve Sve­tog Spa­sa iz 14. ve­ka na­stu­pi­će ugled­ni iz­vo­đa­či iz Sr­bi­je i re­gi­o­na. Ta­ko će u „car­skom gra­du” Pri­zre­nu, svo­je­vr­snom spo­me­ni­ku sred­njo­ve­kov­ne ar­hi­tek­tu­re, bi­ti pro­mo­vi­sa­no mu­zič­ko na­sle­đe Evro­pe iz tog pe­ri­o­da, ob­ja­šnja­va Bo­jan Ba­bić, di­rek­tor Dru­štva.

In­spi­ra­ci­ju za or­ga­ni­zo­va­nje fe­sti­va­la, ob­ja­šnja­va, do­bi­li su is­tra­žu­ju­ći isto­rij­ska sa­zna­nja o Pri­zre­nu i ta­mo­šnjim pra­vo­slav­nim sve­ti­nja­ma.

„Ta­ko smo na­i­šli na po­da­tak da je pr­vi za­be­le­že­ni mu­zi­čar u srp­skim ana­li­ma bio Dra­gan iz Pri­zre­na od­no­sno Dra­gan Pri­zre­nac. On je još 1335. svi­rao na du­bro­vač­kim tr­go­vi­ma, a na kru­ni­sa­nju ca­ra Du­ša­na 1346. u Sko­plju iz­vo­dio je Car­sko ko­lo. Za­to je bio ra­do vi­đen gost na nje­go­vom dvo­ru, gde je če­sto iz­vo­dio igru „Ko­sa­či”, iz ca­re­ve mla­do­sti. Pri­zre­nac je tom pri­li­kom svi­rao trum­pe­tu, uz prat­nju la­u­ta­ra i bub­nja­ra. Po­sled­nji put je, ina­če, ta igra iz­ve­de­na u aran­žma­nu ne­kog na­šeg kul­tur­no-umet­nič­kog dru­štva po­čet­kom 20. ve­ka. Po­ku­ša­va­mo da na­đe­mo tu ko­re­o­gra­fi­ju i na­da­mo se da će­mo us­pe­ti da je oži­vi­mo”, is­ti­če Ba­bić. 

Na osno­vu sa­zna­nja o Dra­ga­nu Pri­zren­cu, u Dru­štvu su od­lu­či­li da nje­mu u čast na­pra­ve „Me­di­mus” – ma­ni­fe­sta­ci­ju ko­ja ne­ma sa­mo mu­zič­ki zna­čaj.

„Na­ša na­me­ra ni­je sa­mo da po­pu­la­ri­zu­je­mo sred­njo­ve­kov­nu mu­zi­ku, ne­go da isto­vre­me­no pro­mo­vi­še­mo na­šu ba­šti­nu iz to­ga do­ba i po­ku­ša­mo da na ne­ki fi­ni­ji na­čin is­pri­ča­mo pri­ču o du­go­več­noj tra­di­ci­ji pri­su­stva Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Sto­ga, fe­sti­val ni­je sa­mo usme­ren na na­šu po­pu­la­ci­ju, već i na stran­ce ko­ji do­la­ze da vi­de Pri­zren ali i na stra­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je su pri­sut­ne na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ko­je su ta­ko­đe na­ši go­sti”, ob­ja­šnja­va Ba­bić, do­da­ju­ći da su ta­ko pro­šle go­di­ne na­stu­pi­ma u atri­ju­mu Cr­kve Sve­tog Spa­sa pri­su­stvo­va­li, iz­me­đu osta­lih, i voj­ni­ci KFOR-a – za svoj groš, raz­u­me se. 

Taj pro­šlo­go­di­šnji fe­sti­val ta­ko­đe je bio me­đu­na­rod­nog ka­rak­te­ra, jer su na­stu­pa­li Slo­bo­dan Tr­ku­lja, an­sambl „Min­strel” iz Du­brov­ni­ka i „Re­ne­sans” iz Be­o­gra­da.

„Sve je bi­lo fan­ta­stič­no, po­seb­no za­to što atri­jum u ko­jem se odr­ža­va ’Me­di­mus’ pred­sta­vlja iz­van­re­dan am­bi­jent po­put onih ka­kvi se mo­gu vi­de­ti u Ri­mu, Bar­se­lo­ni i dru­gim gra­do­vi­ma s oču­va­nim zda­nji­ma. Oko cr­kve su sred­njo­ve­kov­ne zi­di­ne, iz­nad je tvr­đa­va, a sve se to na­la­zi u cen­tru Pri­zre­na, na po­zi­ci­ji ko­ja do­mi­ni­ra nad gra­dom. Za­to su svi bi­li odu­še­vlje­ni: ne sa­mo na­ši uče­sni­ci već i hr­vat­ski iz­vo­đa­či, ko­ji su ta­ko­đe bi­li sme­šte­ni u ko­na­ku pra­vo­slav­nog ma­na­sti­ra”, ob­ja­šnja­va Ba­bić.

On i nje­go­vi sa­rad­ni­ci na­sto­je da po­sle uspe­šne pre­mi­je­re do­dat­no po­dig­nu umet­nič­ki i or­ga­ni­za­ci­o­ni ni­vo ma­ni­fe­sta­ci­je.

„I ove go­di­ne ima­mo zna­čaj­ne iz­vo­đa­če ko­ji ne­gu­ju sred­njo­ve­kov­nu mu­zi­ku. Osim Edi­na Ka­ra­ma­zo­va, ko­ji je svet­ski broj je­dan na la­u­ti, na­stu­pa­će i kom­bi­no­va­ni slo­ve­nač­ko-hr­vat­ski sa­stav ’Kan­so’, za­tim be­o­grad­ski ’Le­vant’ i ma­đar­ski ’Bo­ur­don trio’ ko­ji do­la­zi po­sred­stvom kul­tur­ne sa­rad­nje ma­đar­skog kon­zu­la­ta u Pri­šti­ni i Do­ma kul­tu­re Gra­ča­ni­ca. Kao gost, krat­ku tač­ku iz­ve­šće i Dra­gan Mla­đe­no­vić iz an­sam­bla ’Re­ne­sans’ ”, na­vo­di Ba­bić.

Slobodan Trkulja

Tra­gom kti­to­ra

Dru­štva pri­ja­te­lja ma­na­sti­ra Sve­ti Ar­han­ge­li kod Pri­zre­na je osno­va­no 2004, po­sle mar­tov­skog po­gro­ma, s ci­ljem ob­no­ve tog ma­na­sti­ra i po­mo­ći nje­go­vom mo­na­štvu da osta­ne i op­sta­ne. Ide­ja o osni­va­nju ro­di­la se me­đu ne­ko­li­ci­nom lju­di po­re­klom s Ko­so­va i Me­to­hi­je i lju­di prog­na­nih iz svo­jih ta­mo­šnjih do­mo­va.

Ma­na­stir Sve­ti Ar­han­ge­li je ina­če za­du­žbi­na ca­ra Du­ša­na, na­la­zi se na tri ki­lo­me­tra od Pri­zre­na. Pot­pu­no je uni­šten u do­ba tur­ske oku­pa­ci­je, a 2004. je raz­ru­šen i tek ob­no­vlje­ni ko­nak, ko­ji je ka­sni­je po­no­vo po­dig­nut. U ma­na­stir­skoj cr­kvi Sve­tih ar­han­ge­la Mi­ha­i­la i Ga­vri­la – ko­ja je da­nas sa­ču­va­na sa­mo frag­men­tar­no – car Du­šan je i sa­hra­njen.


Komentari1
8e5f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стеван
Исправка: Цар Душан је БИО сахрањен у манастирској цркви. Његове остатке је извадио проф. др Радослав Грујић пред Други светски рат и пренео у Београд, да би их заштитио од скрнављења. У Патријаршији су остаци били све до 1968. године. Тада су пренете у београдску цркву Св. марка на Ташмајдану где се и данас налазе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja