subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54
„Politika” u Dušanovoj zadužbini Sveti Arhangeli kod Prizrena

Za rukom patrijarha Pavla

Omiljena igra bila nam je ko će, od nas dece, prvi da dotrči do ruke vladike Pavla i da je poljubi, priseća se Biljana Simić
Autor: Živojin Rakočevićsreda, 26.07.2017. u 22:00
Манастирској слави присуствовало је неколико стотина гостију, а свету литургију служио је епископ рашко-призренски Теодосије (Фотографије Иван Рашковић)
Владика Теодосије: „Не треба да будемо кратковиди и кратке памети, па да мислимо да се с нама завршава све. Доћи ће неко боље време и неки бољи људи, који ће бити достојни да заврше оно што ми данас не можемо”
На славу су стигли из Котора Иван и Неда Зечевић, они су се прошле године венчали у Призрену у Богородици Љевишкој, а ове године добили кћерку Марију, која је крштена и први пут се причестила у Светим архангелима. „То је наша љубав, као и благослов ових светиња и овог дивног града”, каже поносно Иван

„Prizren, to su mirisi i ukusi. To je sećanje na moga dedu koji je bio predratni preduzimač, gradio je gimnaziju u Prištini, most u Kačaniku, zapošljavao ljude. Ovde su mu, posle Drugog svetskog rata, sve uzeli, ostala je samo kuća kod katoličke crkve u Prizrenu, koja je zapaljena 1999. godine”, kaže Biljana Simić na hramovnoj slavi Svetog arhangela Gavrila kod Prizrena.

Izbegla je posle bombardovanja, a grad, manastir i detinjstvo povezani su u jednu životnu celinu.

„Prizren vidim u raznim situacijama, recimo u Turskoj – ugledam berbernicu u koju sam išla s dedom. Eto, onda se vraćam, gledam svoje detinjstvo negde drugde. Omiljena igra bila nam je ko će, od nas dece, prvi da dotrči do ruke vladike Pavla i da je poljubi. Kad je umro kao patrijarh, mi smo bili u izbeglištvu u Beogradu. Bilo mi je teško pa sam otišla u Sabornu crkvu da zapalim sveću. Kad tamo, iz kola iznose sanduk našeg patrijarha, tad sam mu prva od svih poslednji put celivala ruku. Za mene se tu završila trka iz detinjstva, za rukom patrijarha Pavla”, priča Biljana Simić.

Predsednik Udruženja prijatelja manastira Svetih arhangela kod Prizrena Bojan Babić godišnje organizuje nekoliko poseta Arhangelima i Prizrenu. Na slavu je ove godine organizovano doveo devedeset osoba iz Jagodine, Beograda, Novog Sada, Subotice, Pančeva i Prizrena.

„Ljudi se oduševe. Arhangeli i Prizren ostave poseban utisak. Ja sam neobjektivan, tu sam rođen, ali ljudi sa strane gledaju drugačijim očima i ponesu čudesne utiske odavde”, kaže Babić.

Na slavu su stigli iz Kotora Ivan i Neda Zečević, oni su se prošle godine venčali u Prizrenu u Bogorodici Ljeviškoj, a ove godine dobili kćerku Mariju, koja je juče krštena i prvi put se pričestila u Svetim arhangelima.

„To je naša ljubav, kao i blagoslov ovih svetinja i ovog divnog grada”, kaže ponosno Ivan.

U Svete arhangele i njihov Dušanov narodni konak ili, kako ga u šali zovu, DNK dolazi veliki broj ljudi. To je jedino mesto u celoj prizrenskoj regiji gde iguman manastira arhimandrit Mihailo može da smesti veliki broj ljudi i gde se za svakoga može naći reč utehe i ohrabrenja.

Nekadašnje najveće manastirsko vlastelinstvo i grobna crkva najvećeg srpskog vladara vekovima su uništavani i obnavljani, a pogrom 17. marta 2004. za sobom nije ostavio ni kamen na kamenu. Rekonstrukcija kompleksa je težak i mučan proces, a započeta obnova male Crkve Svetog Nikole je zaustavljena, jer kosovske vlasti ne dozvoljavaju dalju gradnju, uprkos potrebama SPC, a ni podrška međunarodne zajednice ne daje rezultate.

„Božja volja je da mi živimo na ovim prostorima, tamo gde se svetinje obnavljaju, tamo ima budućnosti, tamo gde narod dolazi s ljubavlju, verom i radošću, kao što dolaze ovde, sigurni smo da ima budućnosti. Ne treba da budemo kratkovidi i kratke pameti pa da mislimo da se s nama završava sve”, rekao je vladika Teodosije i, pozivajući se na reči patrijarha Pavla, naglasio: „Doći će neko bolje vreme, i neki bolji ljudi, koji će biti dostojni da završe ono što mi danas ne možemo.”

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Željko Jović juče je apelovao da se „još jače, snažnije i hrabrije branimo i obnavljamo našu kulturu, naše svetinje i naše običaje”: „Čuvajući ih danas, mi utiremo put, nadam se, za neku bolju, lepšu i svetliju budućnost, za nas, našu decu i unuke.”

Manastirskoj slavi u Svetim arhangelima prisustvovalo je nekoliko stotina gostiju, a svetu liturgiju, sa sveštenstvom i monaštvom, služio je episkop raško-prizrenski Teodosije.

 

Muzički festival i škola kaligrafije

U Prizrenu se u organizaciji Udruženja prijatelja Svetih arhangela održava drugi Festival srednjovekovne muzike u atrijumu Crkve Svetog Spasa. Ove godine, 26. i 27. avgusta, učešće su potvrdili Edin Karamazov, Ansambl „Levant” iz Beograda, slovenačko-hrvatski sastav „Canso” i mađarski trio „Bourdon”, a organizaciono pomaže i Dom kulture „Gračanica”. U istoj organizaciji u Svetim arhangelima kod Prizrena od 19. do 24. avgusta održava se „Arhangelska letnja škola kaligrafije i istorije”, namenjena deci iz dijaspore, čiji su boravak podržale Uprava za dijasporu Vlade Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.


Komentari1
c472c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Николић (Ваљево)
Управо сам одгледао предавање добродетељног и благородног брата архитекте Предрага Пеђе Ристића на ТВ Храм о Душановом Светим Архангелима, а сад отворих текст ( не цео ) дивног истиноносца и правдољупца Живојина Ракочевића на исту свету и свевремену тему, догађај и доживљај, здање и симбол,темељ и угаони камен, алфу и омегу српства, Космета, битија, памћења, Србије, Призрена, Новог Брда, размере, обнове, витештва, жртвовања, патње, непријатељ, затирања и датирања, смрти и Васкрсења...Јутром ћу штампану " Политику " почети читати од Живојиновог текста, данашњег српског витеза пера новинарског, са витешког Космета...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja