utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:07

Gde je nestao revolucionarni čovek

Na skupu „Beogradski kontrapunkt” Prilepin je priznao da neće da polaže ispit koji nameću SAD, a Begbede izrazio nadu da neće dobiti tortu u glavu
Autor: Gordana Popovićnedelja, 11.06.2017. u 21:11
Дебата писаца о судбини културе у свету (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Gde je antički čovek, gde je čovek razapet na krst? Da li smo mi samo neuspešan eksperiment? Gde se izgubio revolucionarni čovek koji je smatrao da svojim delovanjem može nešto da promeni? Ova pitanja, koja su se nametnula Emiru Kusturici posle – kao što sam reče na susretima pisaca „Beogradski kontrapunkt” – njegove posete tržnom centru Ušće, pokazala su se kao zgodna tema za pisce okupljene na ovom skupu koji je trajao dva dana, u petak i subotu. Peter Handke, Zahar Prilepin, Ju Hua, Milovan Danojlić, drugog dana pojačani i dolaskom Frederika Begbedea, živo su raspravljali, ne slažući se često jedni s drugima, ali uz puno tolerancije.

Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, ocenio je ovu raspravu ohrabrujućim početkom i najavio da će se skup održati i sledeće godine.

Ju Hua smatra da revolucionarni duh ne nestaje, potkrepljujući to pričom o svom učešću na susretu pisaca u Južnoj Koreji, gde je najzanimljiviji bio pesnik sa Kube koji je sa sobom doneo doboš i uz taj ritam recitovao svoje pesme. Kada se saznalo da je to, u stvari, Če Gevarin sin, svi su poleteli da se slikaju s njim. Hua kaže da je, kada su njega pitali da li hoće da se slika sa pesnikom, odgovorio da uskoro ide u Srbiju i da će se tamo slikati sa Emirom Kusturicom. Ima još puno sinova, rekao je Hua i dodao da kada čita knjige Handkea zna šta je čovek.

Zahar Prilepin je još pre tri do četiri godine imao utisak da prolazi vreme heroja i žrtava i da više nema onih junaka iz ruske literature, ali se to, kaže, naglo promenilo. On se ne slaže sa onima koji za junake iz dela Tolstoja i Dostojevskog kažu da su odlazili u rat da ubijaju druge. Ne, u rat se odlazi zbog svoje istine za koju su ljudi spremni da umru. Prilepin vidi lepotu u herojstvu.

Milovan Danojlić je ukazao na naglo jačanje antihrišćanske ideologije  koja kulturu svodi na zabavu, ogradivši se da time ne misli da svi treba da budu vernici, već da govori o aktivnom odnosu. Ateisti su bili veoma angažovani, oni su tražili istinu poričući religiju, a ovo nije vreme ateizma, već nedostatka interesovanja. U modi je lakoća usvajanja i izloženi smo spektaklu. Kad gledamo televiziju, sve je izjednačeno i zločini u Kabulu smenjuju se sa golim ženama, kaže Danojlić.

Frederik Begbede se upitao da li je uopšte pogodan za ovaj skup jer se njegovo mišljenje razlikuje: smatra da su gole žene zanimljive, nije osetljiv na tu lakoću već, naprotiv, voli da zaroni u to kao Skot Ficdžerald, ruga se samom sebi i svetu, a smatra da ni u tržne centre nije loše otići iako jesu ružni, kao košnica pod klima uređajima.

– Imam utisak da odajete počast ratu, a jedini rat koji ja volim jeste rat ukusa. Fizički sam kukavica i ne volim da se bijem. Moja generacija je generacija antiheroja, svi moji likovi su gubitnici. Mi smo razmažena generacija koja stalno priča viceve, ali nemam želju da idem u rat – rekao je Begbede, naglasivši na samom početku da mu je žao što dolazi iz Pariza sa lošom vešću da je Đoković izgubio i da se nada da neće dobiti tortu u glavu kao Levi, mada je obukao belu košulju kao i on.

Po Kusturici, najveći problem je što se krucijalna dela teško nalaze na mestima gde se od njih pravi javni događaj.

– Može iranski film da bude najbolji na svetu, kao što i jeste, ali ne može da ima više od 500.000 gledalaca u Francuskoj. Formatirana je ideja zabave koja postaje dominantna u formiranju javne misli – kaže Kusturica.

Onog trenutka kada u čoveku zavlada „antropološki pesimizam” proklija  neko delo, neki umetnik, neki genije i čovek zaključi da nije sve propalo, smatra Vladan Vukosavljević, navodeći primer filipinskog reditelja Lava Dijaza koji je dobio Zlatnog Lava u Veneciji za film u koji je uložio  80.000 evra, što je u odnosu na milionske sume zaista skromno. U svetu jevtine zabave pojavio se čovek sa Filipina i pokazao da film nije umro, ocenio je Vukosavljević, tvrdeći da je globalizacija, umesto da zbliži narode, dovela do nametanja kulture bogatih siromašnima.

Begbede je dodao da se uniformizacija sveta dešava zbog „advertajzinga”, a da je na kulturi da sačuva razlike i naveo primer Francuske u kojoj postoji sistem koji štiti nacionalna dela, trošeći dosta novca na to, na šta mu je replicirao Vukosavljević rekavši da ne mogu sve države tako da pomažu svoju kulturu, jer nisu sve bogate. Milovan Danojlić je ovome dodao da u Francuskoj čuvaju svoju kulturu u odnosu na SAD, ali da se prema malim kulturama ponašaju isto kao SAD, i da upravo to male zemlje kao što je Srbija upućuje na mudrost. Njemu je, pak, replicirao Handke rekavšu mu: „Prestanite da govorite o Srbiji kao o maloj zemlji. Nema malih zemalja. Svaka zemlja je velika.”

– Sve vreme imam želju da kažem nešto lepo, da se svi smire, ali mi ništa ne dolazi pa ću izreći zle misli. To da pisac treba da bude humanista, a ne da uzima oružje u ruke je farisejstvo. Književna elita se bori protiv rata to je u redu, ali pisci humanisti ne primećuju ratove u Aziji. Sjedinjene američke države se predstavljaju kao naslednik imperije, predlažu koji ispit iz morala treba da položimo i oni nam daju ocenu. Ne sviđa mi se da ja treba da polažem ispit. Zabranili su mi da dođem u Nemačku, jer imam svoja moralna pravila, ali meni se to sviđa. Moramo da se borimo za svoju pravdu. Begbede je to odlično opisao – rekao je Prilepin

– Ovde govorimo o snazi marginalizacije. Film o ratu u Bosni je pravila Anđelina Džoli, dobivši to kao ideološki zadatak. Šta ona „jadna ne bila” zna o bosanskom ratu?! – dodao je Kusturica.

Da li je rešenje revolucija? Begbede je citirao Fasbindera koji je rekao da ono što ne možemo da promenimo moramo bar da opišemo. Ako umetnici uopšte imaju neku misiju, onda je ona to!


Komentari2
f6e2d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki Andrejevic
Sedimo, cutimo, cekamo evoluciju, psi laju, karavani prolaze...
Dusan T
Jedini razlog sto smo se pomerili iz feudalizma je to sto su kraljevi ( i engleski i francuski) na sopstvenom primeru uvideli da nije zdravo ignorisati zahteve masa. Do njihovog smaknuca feudalci su lako i brzo masakrirali pobunjene kmetove. Posle njihovog smaknuca sve se promenilo. Danasnje elite takodje misle da su nedodirljive. Velikim delom su u pravu i jedino im islamski fanatizam protivureci. Odavde postoje dva puta - ili ce se otpor pojaviti i na zapadu ili cemo svi postati islamski fanatici.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja