utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:30

Strategija kulture između prve i druge Srbije

Šta o prvoj strategiji kulturne politike s kojom je Ministarstvo kulture izašlo u javnost misle sadašnji i bivši predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, umetnici i kulturni radnici
Autor: Ana Otaševićnedelja, 04.06.2017. u 22:00
(Илустрација Д. Стојановић)

Važan prvi korak, tako sagovornici „Politike” ocenjuju nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2017. koji je Ministarstvo kulture iznelo na javnu raspravu.

Ovo je treći pokušaj u poslednjih desetak godina da se odrede  smernice srpske kulturne politike. Prva dva, na kojima su radili timovi stručnjaka, završila su u fioci u trenutku kada su privedena kraju.

Sa promenama ministara izgleda da su se menjale i pretpostavke za izradu strategije.

Ovaj put strategiju je osmislilo ministarstvo, a koordinator nacrta je Vuk Vukićević, posebni savetnik ministra kulture, koji je od 1. juna i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, ustanove pod državnim patronatom. U izradi ovog dokumenta ministarstvo se oslanjalo mahom na predstavnike institucija kulture, zakone i međunarodna dokumenta, kao i strategije nekoliko evropskih zemalja (u ministarstvu su naveli da je reč o strategijama za kulturu Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Rusije i Crne Gore).

Za ministra kulture, Vladana Vukosavljevića, radi se o definisanju „kulturnog jezgra” i „identiteta” u kojem će posebno mesto imati „status našeg jezika i pisma”.

Šta su odlike tog duhovnog jezgra? U strategiji se navode dimenzije srpske kulture koje država prepoznaje: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, ili dimenzija otvorenosti.

Glavne oblasti kojima se bavi strategija su kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo. „Kao podjednako važni segmenti kulturne politike prepoznati su očuvanje materijalne i nematerijalne baštine i ono što se u ovom trenutku proizvodi u oblasti umetnosti. Vidljiv je napor da se napravi savremena strategija, ali je prisutno nekoliko različitih koncepata, u izvesnoj meri nesaglasnih, koji su rezultirali heterogenim tekstom. On bi mogao da izgleda savremenije da na pojedinim mestima nije korišćen arhaičan rečnik” – kaže Mileta Prodanović, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu. Ovo savetodavno telo Vlade Srbije, osnovano 2011. godine, s ciljem da daje stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture, učestvovalo je u izradi prethodnog nacrta, ali je njihova uloga za vreme prethodnog ministra svedena na posmatračku. Sastav Nacionalnog saveta, čiji mandat već godinu dana nije produžila Narodna skupština uprkos zakonskoj obavezi, u međuvremenu se osuo.

Akademik Miro Vuksanović, Prodanovićev prethodnik, kaže da je „u polaznim, prilično smušeno pobrojanim temeljnim osloncima srpske kulture danas, jedan od tih oslonaca s razlogom nađen u nemanjićkom dobu, odakle se lako stiže do savremene nemaštine, u kulturi i još ponegde”. On navodi primer iz nacrta strategije koji se odnosi na muzeje. „Piše da će biti osnovana komisija koja će, posle desetak godina oklevanja, poznatom komisijskom brzinom, utvrditi šta će se raditi. To deluje baš utešno. Malo dalje stoji da ćemo u deset godina pred nama dobiti ni manje ni više no sedam novih muzeja: Nemanjića, Belog dvora, televizije, arhitekture, fotografije, plovidbe i fantastike. Može biti da ćemo pre svih muzeja dobiti muzej strategija”.

Aleksandra Pavićević, viši naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU, smatra da je u pitanju preambiciozan tekst. „Za njegovo ostvarenje potrebna je ozbiljna rešenost, ljudstvo i finansije”. Pisac ovog dokumenta, kaže, pravi nedosledne klasifikacije. „Istorijsko-kulturne slojeve srpske kulture meša sa etičkim i vrednosnim određenjima, poput herojske dimenzije srpske kulture”. Ova antropološkinja smatra da je u nacrtu strategije zapostavljena uloga nauke i istraživanja, koji bi doprineli i da se jasnije definiše pojam identiteta. Ozbiljan naučni rad je neophodan i da bi se ubuduće izbeglo da se u jednom ovakvom dokumentu nađe gotovo usputna opaska o neophodnosti „izučavanja i širenja naučno utemeljenih saznanja o genocidu nad srpskim narodom tokom čitavog 20. veka”.

Ona smatra da bi strategija trebalo na prvom mestu da smanji uticaj države i političkih promena na oblast kulture. „Strategija vodi ka monopolizaciji onih koji će odlučivati o kulturi, kao što je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka koji je u ovom dokumentu dobio ulogu centralne ustanove za kontrolu nad sprovođenjem strategije. Problem je i sam koncept kulture. Kulturu žele da definišu kao svima dostupnu, a pozivaju se na elitne institucije, pristupe i sadržaje”.

Direktor Filmskog centra Srbije, Boban Jevtić, kaže da bi strategija trebalo da stvori pretpostavke za slobodno razvijanje umetničkih praksi. „Treba obezbediti pomoć i vaninstitucionalnom delovanju. Strategija kulture mora da se oslanja i na nezavisnu scenu” – ističe Jevtić, koji je savetovan u delu nacrta koji se odnosi na filmsku umetnost i audio-vizuelno stvaralaštvo.

Književnica Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN centra, kaže da „ohrabruje činjenica da se neko ozbiljno bavi kulturom”. „Dosta vremena je prošlo u lutanju, neznanju i greškama. Ako se primeni ono što je predviđeno u oblasti književnosti svi ćemo osetiti boljitak. Deo koji se odnosi na nauku nije razrađen, društvene nauke kod nas naročito zaostaju. Kultura i umetnost se odvijaju van državnih institucija. Biblioteke propadaju u Srbiji, a manji muzeji služe kao skladišta nepotrebnih stvari. Potrebna je strategija za kulturnu akciju, a ne za promišljanje šta bi trebalo uraditi. Zato je potrebno da se razgovara o mogućnosti primene ovakve strategije”.

Sličnu rezervu ima i Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije. Strategija ne bi trebalo da bude „samo spisak lepih želja” primećuje on uz lakonsku opasku: „Ne treba smetnuti s uma tvrdnju Zbignjeva Herberta: ‘Ko ima bolju umetnost – ima bolju vlast’. Valja slušati pesnike.”

Tekst strategije, koji se nalazi na sajtu ministarstva, od sredine juna će biti predmet javne rasprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Kosovskoj Mitrovici i Subotici.


Komentari15
bd985
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Borivoje
Strategija prepisivana i to nevesto iz vise izvora, jedini originalni doprinos su samo ministrove ideje. Ostalo smuti pa prospi. Ministar treba da menja saradnike inace nema perspektivu, ni on ni ministarstvo.
ana savin
Strategija će biti mrtvo slovo na papiru ako treba da je ssprovode današnji čelnici u ustanovama kulture: totalni anonimusi,poslušnici,neznalice dovedeni na položaje direktora da bi aminovali beslovesne ideje i postupke finansiskih, političkih i crkvenih moćnika i inostranih korumpiranih finansijera.
Momčilo
Osim forsiranja cirilice nista novo pod milim Bogom, preopsirno, napisano s brda s dola. Nemam poverenje u drzavne cinovnike koji nisu i stvaraoci u kulturi. Sve je to fasada i to losa. Zali Boze vremena. Neznanje caruje. I polupismeni direktori i upravitelji ustanova kulture. A tom Zavodu, moje iskreno saucesce.
Starcevic Miodrag
Strategija je isprepisivana iz raznih izvora. Ništa novo, a sve napabirčeno. Valjda nisu imali koga da konsultuju pa prepisivali. Kakvi direktori takvi i dokumenti.
Максим
Вук Вукићевић? Па хајде да рекоше неки познат глумац,продуцент, али ко је овај да нам кроји судбину! Страшно и смешно!!! Држава нам је приватно власништво, а на свим важнијим функцијама страначки сендвичари, ботови.
Marko M. Savkovic
Osoba V. Vukicevic je radila u Udruzenju izdavaca i to stancujuci fiktivne racune za Sajam knjiga,pa vi vidite kako se postaje direktor i pisac strategije za razvoj kulture.Te papire bi trebalo debelo precesljati.
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja