četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 22.05.2017. u 22:00 Lazar Kovačević

Muke maldivskog raja

Svakodnevne klimatske promene prete nestanku prelepog arhipelaga u Indijskom okeanu, pa turisti hrle u rizortove kako bi što pre uživali u njegovim čarima
(Фотографије Лазар Ковачевић)
Неко ради а неко се одмара
Избељени корали

Ka­da je ob­ja­vlje­na in­for­ma­ci­ja da Mal­di­vi­ma, ar­hi­pe­la­gu od oko 1.190 ostr­va sku­če­nih u se­ver­nom de­lu In­dij­skog oke­a­na, pre­ti ne­sta­nak 2100. go­di­ne, tu­ri­sti iz či­ta­vog sve­ta po­hr­li­li su da uži­va­ju na vre­lom, ne­žnom be­li­ča­stom pe­sku uz bes­ko­na­čan po­gled na pla­vi­ča­sto ni­jan­si­ran In­dij­ski oke­an. Pre­ma po­da­ci­ma por­ta­la „Tren­ding eko­no­miks”, nji­hov broj je u stal­nom po­ra­stu od 2012, pa je u ja­nu­a­ru ove go­di­ne za­be­le­žen re­kord od 125.000 tu­ri­sta. Naj­vi­še ih do­la­zi iz In­di­je, Ka­na­de, Ki­ne, Ja­pa­na, Se­ver­ne Ko­re­je, Ne­mač­ke. Po­sled­njih go­di­na, Mal­di­vi su i Sr­bi­ma jed­no od od­re­di­šta za od­mor, po­seb­no za me­de­ni me­sec. 

Romantični zalazak sunca

Dok se tu­ri­sti ne­pre­sta­no sme­nju­ju u uži­va­nju u luk­su­zu ko­ji nu­de broj­ni ri­zor­to­vi na eg­zo­tič­nim ostr­vi­ma, kao i ne­stvar­no le­poj pri­ro­di, lo­kal­no sta­nov­ni­štvo – ko­jeg pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma ima ma­nje od 400.000, stre­pi za op­sta­nak. Prog­no­ze struč­nja­ka o po­di­za­nju ni­voa mo­ra za pe­de­set cen­ti­me­ta­ra do­volj­ne su da uli­ju strah, jer je pro­seč­na nad­mor­ska vi­si­na Mal­di­va, ko­ji va­že za naj­ni­žu dr­ža­va na sve­tu, sa­mo je­dan me­tar. Zbog ovo­ga, vla­sti su do­ne­le od­lu­ku da je­dan deo pri­ho­da od tu­ri­zma ide u po­se­ban fond na­me­njen za ku­po­vi­nu ze­mlje u dru­gim dr­ža­va­ma, pr­ven­stve­no u In­di­ji, na ko­ji­ma će bi­ti pre­se­lje­no sta­nov­ni­štvo.

Ka­ko pre­no­si „Gar­di­jan”, je­dan od pro­ble­ma je­ste za­vi­snost od di­ze­la ko­ji se ko­ri­sti za po­kre­ta­nje ge­ne­ra­to­ra za stru­ju. Struč­nja­ci pred­la­žu da iz­u­zet­no ja­ko sun­ce mo­že bi­ti is­ko­ri­šće­no za stva­ra­nje po­treb­ne ener­gi­je i da ne­ma po­tre­be za go­ri­vom. Kao pro­blem na­vo­di se i emi­si­ja uglje­ni­ka. Po­ve­ća­nje bro­ja le­to­va za glav­ni grad Ma­le – zbog če­stog otva­ra­nja no­vih ri­zor­to­va ko­ji ma­me no­ve tu­ri­ste – ima­ju za po­sle­di­cu još ve­ću emi­si­ju. 

Jun i jul su meseci čestih kiša i jakih vetrova
Prog­no­ze struč­nja­ka o po­di­za­nju ni­voa mo­ra za pe­de­set cen­ti­me­ta­ra do­volj­ne su da uli­ju strah, jer je pro­seč­na nad­mor­ska vi­si­na Mal­di­va, ko­ji va­že za naj­ni­žu dr­ža­vu na sve­tu, sa­mo je­dan me­tar 

Po­ve­ća­nje tem­pe­ra­tu­re mo­ra uzro­ko­va­la je smrt mno­gih vr­sta ri­ba, što je di­rekt­no uti­ca­lo na bu­džet mno­gih mal­div­skih po­ro­di­ca ko­je iona­ko je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem ba­ve­ći se ri­bo­lo­vom. Upr­kos či­nje­ni­ci da im je stan­dard ve­o­ma ni­zak, sti­če se uti­sak da su Mal­di­vlja­ni ve­o­ma pri­jat­ni i dru­že­lju­bi­vi, kao i da ne bi­ra­ju pri­li­ku da za­ra­de – sprem­ni su da vam „olak­ša­ju” bo­ra­vak u sku­po­ce­nim ri­zor­to­vi­ma ta­ko što vam do­no­se hra­nu i pi­će sa lo­kal­nih ostr­va po znat­no ni­žim ce­na­ma. 

Još uvek se ni­su u pot­pu­no­sti opo­ra­vi­li od cu­na­mi­ja ko­ji je ovu raj­sku ze­mlju po­go­dio 2004. go­di­ne, a či­nje­ni­ca da se kli­ma br­zin­ski me­nja – ne ide im u pri­log.

Retki primerci korala u boji

Izbeljivanje korala – opasno po opstanak podvodnog sveta

Da­nas je iz­u­zet­no te­ško na­ći ša­re­ne ko­ral­ne gre­be­ne po ko­ji­ma su, iz­me­đu osta­log, Mal­di­vi po­zna­ti. Pla­že su pre­pla­vlje­ne iz­ble­de­lim ko­ra­li­ma ko­je je vo­da iz­ba­ci­la na po­vr­ši­nu i ko­je su po­sle­di­ca dra­stič­nih kli­mat­skih pro­me­na, pr­ven­stve­no vi­so­ke po­vr­šin­ske tem­pe­ra­tu­re mo­ra ko­ja je u jed­nom mo­men­tu pre­šla 35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa.

Pre­ma pro­šlo­go­di­šnjim po­da­ci­ma, vi­še od 60 pro­ce­na­ta svih ko­ra­la je iz­ble­de­lo, a u ne­kim de­lo­vi­ma Mal­di­va – čak do 90 pro­ce­na­ta. Iako je pro­ces be­lje­nja fa­sci­nan­tan, u isto vre­me je i opa­san, po­seb­no za op­sta­nak dru­gog bo­ga­tog pod­vod­nog sve­ta In­dij­skog oke­a­na. Upr­kos ovoj, ali i či­nje­ni­ci da je nji­hov pre­nos sa Mal­di­va stro­go ka­žnjiv za­ko­nom, tu­ri­sti vo­le da pro­šver­cu­ju ma­kar i iz­be­lje­ni ko­ral ko­ji će im bi­ti uspo­me­na sa pu­to­va­nja.  

Komentari3
1caa3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mihailo Majstorovic
A sta su to "rizortovi"?
miki
Prosecna nadmorska visina 1m?! Sta ako naidje talas u okeanu od sest metara?
Darko Krstic
Takav talas se zove Cunami a posledice onog iz 2004 koji je dosao I do Maldiva mozes naci na internetu. Prosecna visina cunami talasa je oko 30 metara...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja