nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 10.05.2017. u 20:25 Danijela Davidov-Kesar

Obloge ubrzavaju zarastanje rana

Čak iako je ma­la i de­lu­je be­za­zle­no, pred­sta­vlja sa­mo iz­log iza ko­ga se po­ne­kad kri­ju mno­ge bo­le­sti
Неопходно оса­вре­ме­ња­ва­ње на­чи­на у ле­че­њу ра­на (Фо­то Д. Јевремовић)

Svi oni ko­ji ima­ju ne­ku hro­nič­nu ra­nu na­la­ze se na mu­ka­ma jer ni­su sa­svim si­gur­ni da li bi tre­ba­lo da po­se­te le­ka­ra ili mo­gu sa­mi da bri­nu o njoj. Hro­nič­nim ra­na­ma se sma­tra­ju one ko­je se po­ja­ve i ne za­ra­stu u pe­ri­o­du od 12 ne­de­lja.

Ko­li­ko je ozbi­ljan i još ne­do­volj­no re­šen pro­blem ra­na, go­vo­ri po­da­tak da je do­ne­dav­no hro­nič­nom ra­nom sma­tra­na sva­ka ra­na ko­ja ne za­ra­ste u ro­ku od šest ne­de­lja.

Osnov­ni pro­blem sa svim hro­nič­nim ra­na­ma je onaj ko­ji lju­di ima­ju sa cir­ku­la­ci­jom u re­gi­ji gde se ona po­ja­vi­la, kao i in­fek­ci­jom.

Kod nas se bo­le­sni­ci sa hro­nič­nim ra­na­ma vr­lo ret­ko bol­nič­ki le­če, osim u te­škim slu­ča­je­vi­ma di­ja­be­te­snog sto­pa­la i po­treb­nih va­sku­lar­nih in­ter­ven­ci­ja. 

Pri­ma­ri­jus dr Sreć­ko Bo­sić, ru­ko­vo­di­lac Cen­tra za ra­ne u Op­štoj bol­ni­ci u Po­ža­rev­cu i pot­pred­sed­nik Srp­skog udru­že­nja za le­če­nje ra­na, po­ja­šnja­va da se go­to­vo 90 od­sto hro­nič­nih ra­na na­la­zi na no­ga­ma. Kod od­ra­slih lju­di naj­če­šće su ra­ne na­sta­le zbog ven­ske bo­le­sti (oko 80 od­sto slu­ča­je­va), a one ko­je su na­sta­le usled ar­te­rij­ske bo­le­sti – ar­te­ri­o­skle­ro­ze ob­u­hva­ta­ju oko 20 od­sto pa­ci­je­na­ta. Vr­lo opa­sne, sa iz­u­zet­nom smrt­no­šću i ve­li­kom pro­cen­tom obo­le­va­nja i in­va­li­di­te­ta su ra­ne na sto­pa­li­ma di­ja­be­ti­ča­ra.

– Ra­na, čak iako je ma­la i ne­kom­pli­ko­va­na, pred­sta­vlja sa­mo iz­log iza ko­ga se po­ne­kad kri­ju mno­ge bo­le­sti. Sa­da je trend da sva­ka ra­na po­sle ob­ra­de i či­šće­nja ima pre­ko se­be oblo­gu ko­ja obez­be­đu­je to­plu i vla­žnu sre­di­nu. Po­sto­je oblo­ge sa me­dom i sre­brom ko­je ubr­za­va­ju za­ra­sta­nje ra­na. Ve­li­ki po­mak i po­bolj­ša­nje u za­ra­sta­nju ra­na da­lo je ko­ri­šće­nje apa­ra­ta sa va­ku­u­mom, ne­ga­tiv­nim pri­ti­skom. Bo­le­sni­ci sa hro­nič­nim ra­na­ma bi tre­ba­lo da zna­ju da ne mo­gu da se le­če sa­mi – is­ti­če dr Bo­sić.

Na pri­mer, u slu­ča­ju ven­skog uklu­sa, ko­ji je naj­če­šći, le­če­nje je ne­u­spe­šno ako se sa­mo ko­ri­ste oblo­ge za ra­ne. Tu je oba­ve­zna upo­tre­ba kom­pre­siv­nog za­vo­ja, a da bi se on ko­ri­stio mo­ra da se ura­di ul­tra­zvuč­ni do­pler pre­gled krv­nih su­do­va i od­re­di ta­ko­zva­ni ABP in­deks. Vr­lo je va­žno da se kod ra­na ko­je su in­fi­ci­ra­ne i po­sto­ji po­tre­ba za an­ti­bi­o­ti­kom ko­ri­ste oni le­ko­vi ko­ji de­lu­ju na kli­ce-iza­zi­va­če. 

– Na­ša is­ku­stva u re­gi­o­nal­nim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma po­ka­zu­ju da ne po­sto­ji stan­dar­di­za­ci­ja u le­če­nju ra­na. Ra­ne se ne­a­de­kvat­no di­jag­no­sti­ku­ju i sa­mim tim po­gre­šno tre­ti­ra­ju. Po­treb­no je da se svi do­mo­vi zdra­vlja u ze­mlji sa svo­jim pre­vi­ja­li­šti­ma i kuć­nim le­če­njem uklju­če u osa­vre­me­nja­va­nje na­či­na u le­če­nju ra­na, edu­ka­ci­ju i obu­ku. To će ma­nje ko­šta­ti ne­go po­gre­šno i lo­še le­če­nje ra­na, po­seb­no ako se zna da se u sve­tu go­di­šnje ura­di oko mi­li­on am­pu­ta­ci­ja zbog ul­ku­sa di­ja­be­te­snog sto­pa­la ili na sva­kih 20 se­kun­di po jed­na oso­ba osta­ne bez no­ge. Pa­ci­jen­ti­ma se sa­ve­tu­je da ne di­ra­ju ra­nu sa­mi, već bi tre­ba­lo da je pre­vi­ja zdrav­stve­ni rad­nik. Tre­ba­lo bi le­či­ti ozbilj­no sve bo­le­sti, jer ra­na ne­će da za­ra­ste ako je no­ga ote­če­na zbog sr­ča­ne sla­bo­sti ili ve­na. Neo­p­hod­no je re­gu­li­sa­ti ni­vo še­će­ra u kr­vi, jer lo­ša re­gu­la­ci­ja še­će­ra do­vo­di do am­pu­ta­ci­je. Va­žno je ve­ro­va­ti dok­to­ru, jer on zna šta je pa­ci­jen­tu naj­po­treb­ni­je – za­klju­čio je dr Bo­sić.

Komentari0
eacf5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja