utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:23
ANKETA POLITIKE: NAJSLABIJE TAČKE SRPSKE KULTURE

Investicija u kulturu nikada nije jednosmerna transakcija

Pozorišne predstave i koncerti sa matičnih scena mogu biti distribuirani na gradskim trgovima publici koja te večeri nije u prilici da ide u Narodno pozorište ili filharmoniju
Autor: Nebojša Bradićsreda, 26.04.2017. u 22:00
Новица Коцић
(Foto T. Janjić)

Postoji duga tradicija javnog finansiranja umetnosti i kulture, koja je doprinela oblikovanju i raznolikosti koje karakterišu kulturu u Srbiji. 

Uobičajeni termin za državnu podršku je subvencionisanjebilo da se radi o pozorištima, stručnim školama ili naučnim ustanovama. 

Međutim, ovaj termin je pohaban svakodnevnim korišćenjem u promociji ekonomskih mera i zbog toga je nužna promena paradigme.

Mreža javnog i privatnog finansiranja koja uključuje vladu, lokalne vlasti, fondacije, sponzore sa poslovnim ciljevima, donatore sa filantropskim namerama i publiku koja kupuje ulaznice ne subvencioniše, već investira u kulturu i umetnost.

 Investicija u umetnost nikada nije jednosmerna transakcija u kojoj jedna strana nepovratno daje. Povraćaj može biti kroz autentično umetničko iskustvo ili kroz povećanje kreativnosti i razvoj talenata. Tu je promocija komercijalnih interesa određene kompanije, kao i podrška lokalnoj zajednici. Najzad, javne vlasti investiraju novac u javnom interesu. Zbog toga ću pokušati da ukažem na izvesne koristi od javnog investiranja.

Počeću sa kreativnošću. Kada dođu u neki grad ili u neku zemlju, veliki umetnici donose sa sobom svoju kreativnost. To je efekat koji osetimo kada se nađemo u kontaktu sa njima. Tako je, pre dva dana, trebalo samo biti u Pozorištu na Terazijama i osetiti kako prisustvo velikog umetnika, Miše Barišnjikova, podiže sivu zavesu sa duše i uma, pokreće najuzvišenija osećanja i misli kod svih koji ga čuju i vide, seli nas u neke bogate, čarobne unutrašnje predele i inspiriše na sopstveno stvaranje.

 Umetnici ne traže dozvolu da slikaju, pišu, glume ili pevaju, oni to rade. Ono što im daje snagu i svrhu nije kreativnost per se – svi to posedujemo u većoj ili manjoj meri, već činjenica da su oni pronašli fokus za to, oblast interesovanja koja je zapalila njihovu maštu i afirmisala njihov talenat. Susretao sam se sa ovom kreativnom energijom u različitim kulturnim okruženjima. Dešavalo se da male organizacije koje pripadaju takozvanoj nezavisnoj sceni u postindustrijskim prostorima prednjače ispred nacionalnih institucija, koje se nisu najbolje snalazile u glomaznim zgradama i uslovima oštrih budžetskih rezova.

Talenti su svuda, mogućnosti nisu. Još nisu. To je problem, ali se uvek nešto može uraditi s tim. Umetnici sa invaliditetom nisu dovoljno vidljivi na umetničkoj sceni. Ukoliko se briga o ovoj grupaciji svodi isključivo na obezbeđivanje pristupa kulturnim manifestacijama, time se ne ostvaruje puna ravnopravnost građana. Kroz procese učenja i umetničku praksu trebalo bi obezbediti puno prisustvo talentovanih umetnika sa invaliditetom. Poseban izazov je inkluzija talentovanih umetnika iz manjinskih zajednica. Tretman manjinskih kultura i moguća getoizacija traži posebne strategije i primere dobre prakse, kakav je međunarodni projekat GRUBB. U njemu su mladi Romi savladali vrhunske tehnike mjuzikla i novog cirkusa, napravili uspešnu predstavu i imali svetsku turneju.

Investiranje u umetničko obrazovanje obezbeđuje dugotrajne dobrobiti za srpsku kulturu. Izučavanje umetnosti, dizajna, igre, drame i muzike trebalo bi da bude deo obaveznog školovanja. Pored toga, mladi bi trebalo da imaju veće učešće u formalnom i neformalnom obrazovanju. Jedna od najvažnijih odgovornosti resora obrazovanja i kulture jeste da stvore uslove i omoguće podsticaje za nove kreativne talente u školama i na fakultetima. Buduće generacije neće oprostiti ukoliko ne posejemo seme za sledeću žetvu.

Brzi razvoj novih tehnologija je omogućio da stvaramo, distribuiramo i prodajemo kulturne proizvode i usluge na nove i uzbudljive načine. Pozorišne predstave i koncerti sa matičnih scena mogu biti distribuirani na gradskim trgovima publici koja te večeri nije u prilici da ide u Narodno pozorište ili filharmoniju. RTS koji je javno finansiran ima obavezu da to omogući i to i čini. Mnogi načini će tek biti osmišljeni. I dok su određeni pojedinci i organizacije već prigrlili tehnološki napredak, ostali još uvek sagledavaju mogućnosti koje su im dostupne. Ovim drugima preti rizik da će zaostati i tako postati nebitni za publiku budućnosti, kojoj su digitalni sadržaji postali glavni deo života.

 Reditelj, bivši ministar kulturu


Komentari3
3de3a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Tragicno je kada forma po znacaju nadmasi sustinu... Odnos drzave ali i drustva prema kulturi je skandalozan i destruktivan ne samo prema kulturi vec i prema samom drustvu. U nasem slucaju kultura se tretira kao trosak a na zapadu investiranje kulture je investicija koja donosi profit kroz turizam , Priz, Rim ... nisu samo gradovi vec gradovi muzeji dok u Srbiji kao sto znamo decenijama muzeji stoje zakljucani. Kultura i umetnost se nemogu tretirati na trzisnoj osnovi i trzisnim principima pa slike se ne prodaju u IDEJI ili RODI... vec na aukcijama. Dakle kada drzava i mi kao drustvo promenimo svoj odnos prema kulturi terminologija i frazologija vise nece biti vazni jer kultura nije Tender zar ne....
Jovana
Fraze i samo fraze...
Darko P.
Transakcije, investicije,pa nije kultura ekonomija. A mozda i jeste, sudeci po tome ko i na koji nacin dobija sredstva ministarstva, sto je sramota za drzavu. A tako ce biti sve dok u tim komisijama sede nazadne snage poput Dejana Djorica i Dragana Mraovica, na sramotu kulture, a u prilog ekonomije o kojoj govorite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja