sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40
SEDAM DECENIJA FABRIKE „IVO LOLA RIBAR”

Gigant otrgnut od zaborava

Napisana istinita priča o rađanju, rastu i svetskoj slavi legendarne fabrike, ali i njenom nestanku koji se ne da objasniti ni oprostiti
Autor: Aleksandar Mikavicasubota, 22.04.2017. u 22:00
Три легенде: Љубивоје Лола Јевтић, најбољи борверкиста Југославије, и инжењери Радован Радованови и Миле Бенедетић (Фото: А. Микавица)

Dugo čuvanu zamisao da napišu knjigu o fabrici za koju su živeli, Radovan Raka Radovanović je njegovim „lolincima” saopštio na svoj 90. rođendan. Želeo je da njihovo zajedničko svedočenje o Fabrici teških alatnih mašina ,,Ivo Lola Ribar”, središtu stvaranja industrije Socijalističke Jugoslavije, bude zapisano. Da ga zauvek otrgnu od korova zaborava koji buja. Prošlog četvrtka, 20. aprila, na dan početka ,,Loline” izgradnje pre 70 proleća na poljanama Železnika, inženjer Radovanović je u svojoj 93. s neskrivenim zadovoljstvom gledao u monografiju ,,Industrija Ivo Lola Ribar”.

Sala beogradske ,,radničke opštine” Čukarica bila je pretesna za ,,lolince” i njihove potomke koji su došli da prisustvuju njenom predstavljanju. Mnogo od onoga što se čulo većini je bilo dobro znano. Ali su želeli da tu istinu o ,,Loli”, što liči na bajku, još jednom čuju.

Svoju priču o rađanju, rastu do u svetu poštovanog industrijskog giganta i njegove svetske slave, ali i njenom nestanku, koji se ne da objasniti ni oprostiti, Lukić je započela sledećim rečima:

– Posle toliko godina, dočekasmo i ovaj radostan dan. Zbog nekih razloga, ova knjiga nije mogla ranije da bude objavljena. Navikli smo da nas sabotiraju. Ipak, dočekasmo je zajedno.

Po deo legende o „Loli” ispričale su njegove legende: dr Mihajlo Milojević, višegodišnji predsednik korporacije, i dr Ljubomir Lukić, direktor njegovog instituta.

Uprkos protivljenju Zapada i Istoka, za nepunih osam meseci, pod parolom „Nema odmora dok traje obnova”, podizana rukama omladine i naroda, grandiozna fabrika je nikla u kupusištu Makiša. ,,Politika” je objavila da je 1. januara 1948. fabriku pustio u rad predsednik Vlade FNR Jugoslavije i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. Dobila je ime FTAM – Fabrika teških alatnih mašina i šifrovan naziv „Preduzeće od opšteg državnog značaja XIIIA”.

,,Lolin” proizvodni program je imao samo četiri reči: ,,Da gradi druge fabrike”. I on ih je gradio od Slovenije do Makedonije. U Prvoj petoletki ,,Lola” je izgradio železare i metalurške kombinate, velike fabrike ,,Rade Končar” i „Prvomajska” u Zagrebu, „Litostroj” u Ljubljani, ,,Mašinsku industriju” u Nišu, „Đuro Đaković” u Slavonskom Brodu, „Metalni zavodi Tito” u Skoplju. I više hidroelektrana: ,,Jablanicu”, ,,Međuvršje”, ,,Vlasinu”, ,,Moste”, ,,Zvornik”, ,,Mavrovo” i ,,Vinodol”.

Deset fabrika je „Lola” podigao širom zemlje. I to svojim znanjem i novcem. U zemlji i po svetu gradio je cementare, ciglane, šamotere, železničke skretnice, opremu za rudarstvo, brodogradnju, prehrambeni i drvnu industriju...

Oslanjajući se na sopstvene konstruktore i u saradnji sa čuvenim inostranim firmama, ,,Lola” je stvarao složene mašine. Petar B. Petrović, profesor beogradskog Mašinskog fakulteta, revnosni pregalac i hroničar srpske industrije, čiji je otac sa 16 godina gradio ,,Lolu”, zapisao je da je ovaj gigant sarađivao i sa čuvenim svetskim firmama. Program ekscentar presa stvarao je s nemačkom kompanijom ,,Vajngarten”karusel strugove s firmom ,,Šis”, horizontalne bušilice  glodalice, a kasnije i numerički obradni sistem s ,,Votanom”, a portalne glodalice sa kompanijom ,,Valdrih Koburg”. Mnogo je „Lolinih” stručaka provelo mesece u ,,Renou”, ali su se vraćali. Proizvodnja specijalnih mašina za domaću automobilsku industriju i industriju poljoprivrednih mašina osvojena je u saradnju s ,,Reno mašin utilom”.

Prve industrijske računare i robotske sisteme u Jugoslaviji i delu centralne i južne Evrope projektovali su ,,Lolini” projektanti, školovani na našim fakultetima.

Prvih pet odsto godišnje proizvodnje „Lola” je izvezao 1957, da bi osamdesetih prošlog veka njegov izvoz dostigao 60 odsto svega proizvedenog. Mašine i kompletne fabrike s oznakom ILR „Železnik” radile su, a neke i još rade, u više od 30 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Amerike. U SSSR je 1987. montirana njegova automatska linija za automobilsku industriju, vredna 24 miliona dolara, kao i 10 obradnih centara za industriju alatnih mašina. ,,Politika” je iz Buenos Ajresa javila i kad su ,,Loline” mašine stigle u Argentinu.

„Lolinci” vole da kažu da je početkom devedesetih prošlog veka ,,Lola” bio savremeni poslovni naučnoistraživački proizvodni sistem sa više od 9.500 radnika u Železniku i još oko 2.500 u njegovih 10 fabrika po Jugoslaviji, od kojih tri na Kosovu i Metohiji.

Tako je bilo do 31. decembra 2001. godine, zapisaše ,,Lolini” stvaraoci, kada su ,,neki naši umni ljudi”, odlučili da ga likvidiraju. Hiljade njegovih majstora, tehničara i inženjera oterano je na buvljake. Mnogo „Lolinih bisera” je rasuto po svetu.

Zato se zahteva da se ispitivanju 24 privatizacije doda i ,,Lola”.

Knjiga o „Loli” nije žalopojka, kažu njeni autori. Ona je svedočenje o drugoj industrijalizaciji Srbije i poruka naraštajima da srpska industrija može i mora ponovo da vaskrsne. 

 

Više ne postoji

Šta je danas od ,,Lole”ostalo kratko je izvestio Mihajlo Milojević, predsednik kompanije od 1981. do 1990, tvorac „Lola instituta” i još mnogo toga.

Prema njegovim rečima, od Fabrike alatnih mašina ostale su zgrade i nešto od vrednih mašina, ono što vlasnik nije prodao ili poklonio. Njen vlasnik je slovenački zavarivač, naš čovek, rodom iz sela pokraj Prokuplja. U njoj se ne proizvode mašine.

Drugu fabriku mašinu i livnicu kupio je bravar iz sela Dvorište. I one su daleko od onoga što su nekada bile.

Fabriku deformacionih mašina, sa džinovskim presama stvorenim u ,,Loli”, kupio je vlasnik bivše fabričice iz okoline Beograda. S propašću novog gazde, sve je propalo.

Neke od ,,Lolinih” hala sada pripadaju FMP-u i njegovom vlasniku Nebojši Čoviću.

– Fabrika u kojoj smo muški radili više ne postoji – kazao je s neskrivenom gorčinom Milojević.

Bo­ris Ki­drič, Vicko Krstulović i Mo­ša Pi­ja­de, 16. aprila 1947. godine
(Fo­todokumentacija „Politike”)

Omladina i narod su bili graditelji

Kako je građena fabrika „Ivo Lola Ribar”, za naš list kazuje publicista dr Slobodan Ristanović, autor monografije posvećene omladinskim radnim akcijama „To su naših ruku dela”. Prve omladinske radne brigade u Železnik su stigle 16. aprila 1947, u popodnevnim časovima, iz pravca Beograda vozom uzanog koloseka, popularnim „Ćirom”. Bile su to: Prva srpska, s 265 brigadista, i Prva hrvatska brigada, s 242 brigadista, izabranih učesnika izgradnje pruge Šamac–Sarajevo. U Železniku ništa nije bilo pripremljeno za njihov dolazak. Prvih nekoliko dana su boravili po kućama meštana, koji su ih i hranili. U međuvremenu je podignuta prva baraka, nabavljene slamarice i pokrivači, hrana, a stizao je i potreban alat.

Brigadisti su iz seoskih kuća 9. maja preseljeni u izgrađene barake, a 16. maja su došle još četiri brigade: Prva crnogorska, Prva slovenačka, Prva bosanskohercegovačka i Prva makedonska.

Lokaciju za novi metalurški zavod odredili su Tito i njegovi saradnici.

Na mitingu, održanom 20. aprila posle podne, govorio je savezni ministar Boris Kidrič, koji je potom krampom prvi udario u zemlju, natovario kolica i proglasio radove na izgradnji fabrike otvorenim. S njim je bio i Moša Pijade. Sutradan na brežuljkastim livadama podno Železnika blizu 400 omladinaca Prve srpske i Prve hrvatske radne brigade počeli su da pripremaju teren za temelje.

Brigadisti su krampovima i lopatama nivelisali teren površine 25 hektara, na kome su izgrađeni velika mašinska hala, livnica, modelarnica, kovačnica, transformatorska stanica, menza, upravna zgrada, industrijska škola, Sindikalni dom, ambulanta i radio-stanica. U neposrednoj blizini je podizano i radničko naselje sa 42 stambene zgrade i internat za 360 učenika industrijske škole. Sve do 28. maja, kada su stigla dva buldožera. Od 1. jula, kada su počele da stižu i studentske brigade s Univerziteta u Beogradu, Železnik je postao veliko gradilište.

Radilo se danju, noću i nedeljom. U pomoć su dolazili i seljaci iz Železnika i drugih sela u okolini, najčešće zaprežnim kolima, radeći uglavnom u budućem radničkom naselju. Izgradnju fabrike pomagali su i vojnici, profesori, učitelji, kulturnoprosvetna društva i radne organizacije. Posle šest i po meseci, u mašinskoj sali je 1. novembra postavljena prva i najveća mašina, teška 6.500 kilograma. Posle nje montirane su druga i treća mašina. Oprema za fabriku dobijena je na ime ratne odštete od Nemačke.

Prvog januar 1948. u Železnik su stigli očekivani gosti. Miting je otvorio prvi direktor Omladinske fabrike Dušan Puđa. Imao je 25 godina. Dao je reč maršalu:

,,Ako se uzme u obzir da su ovde pre osam meseci bile samo njive i polja, a da smo mi danas tu našli fabriku s najmodernijim postrojenjima, onda se vidi sva veličina radnog heroizma koga ispoljava naša omladina. Vama, omladinci i omladinke, upućujem svoj poziv: budite i nadalje u prvim redovima sa svojim radnim heroizmom i požrtvovanjem, budite primer drugima kako se radi i kako se voli svoja domovina, kako se odnosi prema narodnoj imovini. Želim vama i radnicima koji će raditi u ovoj fabrici mnogo uspeha u budućem radu.”

Zatim je maršal na zidu velike mašinske radionice otkrio spomen-ploču posvećenu graditeljima fabrike.

U spomen na svog legendarnog rukovodioca, omladina je novoj fabrici dala ime „Ivo Lola Ribar”, po sekretaru Centralnog komiteta SKOJ-a, koji je poginuo u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Al. M


Komentari15
abf5f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Irena Pavlovic
Ako zelite potpuniji pogled na Lolu procitajte i clanak Politike koji je izasao u ponedeljak sa naslovom " Od monografije o Loli do hvalospeva Milaiju". A ako se potrudite na internetu ima jos mnogo toga na temu Lole.
Jugoslav
Propasti fabrike ILR pretodila je desetogodišnja erozija morala.Pošto su je napustili oni koji su je u prethodnih deset godina doveli do vrhunca, i pošto je i sama zemlja iz istih razloga zapala u krizu, niko ozbiljan nije mogao da se održi na njenom čelu. Zato je bilo mnogo nedoraslih, neiskusnih, nezainteresovanih, nestručnih pa čak i pokvarenih i zlonamernih direktora. Međutim, ta fabrika je uprkos svemu tome u trenutku propasti imala bolji proizodni program nego ikada ranije. Prvi put u svojoj istriji ona je tada pod svojim imenom prodavala najmodernije borverke i karusele na Zapadu. Njena jedinstvena šansa tada je bila u tome što su u to vreme već bili propali svi njeni glavni konkurenti u Nemačkoj i što joj tzv. azijski tigrovi još nisu bili dorasli. Nažalost, propast iz političkih razloga bila je ipak mnogo realnija od te šanse.
Lolinac
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu dr Petar B. Petrović bio član ekspertske grupe za LIKVIDACIJU LOLE, iako je njegov otac Bogoljub sa 16 godina gradio Lolu, i ceo život radio u Loli. Sramota.
Ненад Громовић
Машински сам дипломира на Бадњи дан 1978. И не само ЛОЛА! ЗМАЈ-Земун! ДМБ! ИМР! Филип Кљајић! Петолетка! ЕИ! .............. Боже Господе! шта смо све упропастили!
Zoran Kecojevic
Драги Ненаде, нисмо баш све ми упропастили! По нешто, баш као Лолу, нисмо смели да више имамо. Сетимо се само чувеног писма Г. Вимера: "Србија треба да буде трајно искључена из европског развоја"... А онда стижу "наши" еврофанатици, почиње "безалтернативни" пут. Родоначелник "експертске групе" 17+, г. Лабус, на почетку тог пута изјављује да "нама не треба производња, бавићемо се услугама". Народ још увек није свестан колико су погубне тзв. инвестиције у којима нема места за стваралачки рад и развој, потребна је само "јефтина радна снага". Ту је у питању не само директна економска штета, већ и индиректна и много опаснија: уништавање основе сваког индустријског развоја, инжењерства и индустријског "мајсторства"... Радио сам у Лоли. Кад код руски Камаз победи западне лепотане у трци камиона, сетим се Лолине трансфер линије за обраду блокова мотора која је била високи домет машиноградње и у европским размерама. И зато је важно да сачувамо сећања на стваралаштво , за подстрек и наду...
Preporučujem 12
Posmatrac
Sunovrat nase industrije i gubitak trzista, krenuo je 1989 godine pricom o Kosovu. Otada smo izgubili sve. Danas, 30 god kasnije, Dacic i Vulin opet pricaju o Kosovu.
penz. privrednik
Tacno! Sankcije i hiperinflacija su UNISTILE SVA PREDUZECA PA ILR.NIKAKVA VLAST NIJE MOGLA OBNOVITI ZARDJALE POGONE,PRAZNE MAGACINE, IZGUBLJENE KUPCE... Plus sto se najvise poena dobija na prici o KIM, politicari ceo tome najvise pricati, pricati,pretiti da nikad vise....
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja