sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:21

Život među zvezdicama za 55.000 evrobirokrata

Smatra se da je administracija EU među najbolje plaćenim u svetu, a još se pamti njihov protest iz 2012. zbog smanjenja zarada
Autor: Biljana Čpajakponedeljak, 17.04.2017. u 22:00
(Илустрација Драган Козомара)

Administracija Evropske unije, koju zbog njene brojnosti često porede s vojskom, odavno je na lošem glasu.

Bezbroj puta su mediji prenosili kako građani EU smatraju da je ona glomazna, troma, skupa, zatvorena u sebe i rasipnička. I Britanci su, uostalom, kao jedan od glavnih argumenata za bregzit navodili da je EU prenormiran i preskup sistem, s mnogo nepotrebne administracije.

Tvrdili su i da će, napuštajući Uniju, direktno uštedeti oko 13 milijardi funti koje izdvajaju za evropski budžet.

Samo Evropska komisija, koja zapravo predstavlja vladu EU, zapošljava oko 33.000 ljudi. Oko 6.000 je zaposleno u glavnom sekretarijatu i političkim grupama pri Evropskom parlamentu. Tom broju treba dodati i članove EP i njihovo osoblje. Oko 3.500 njih radi u glavnom sekretarijatu pri Savetu EU. A tu su i oni u ostalim evropskim institucijama, pa se obično govori o ukupno 55.000 evrobirokrata koji život provode među „žutim zvezdicama”. Zato mediji često upiru prstom u njih zbog „dubokih džepova”.

Ali, tačan iznos njihovih primanja, koja su u svakom slučaju vrlo velika, teško je izračunati jer su te plate obogaćene dnevnicama i zaista brojnim drugim dodacima. Krajem prošle godine pojavila se informacija, uz pozivanje na nemački „Cajt”, da je raspon plata u EU od 2.400 do 18.000 evra bruto, a da većina zaposlenih prima i dodatak od 16 odsto za život u inostranstvu. Evropski komesari, njih 28, u tom su sistemu na vrhu. Primaju osnovnu bruto platu više od 20.000 evra, dodatak od 16 odsto, zatim bonuse za reprezentaciju, stanarinu, dnevnice i dodatke za decu. Na početku mandata prime i dve ekstraplate, osigurana im je penzija nakon 65. godine, a primaju i famoznu naknadu još dve godine.

Lane je preneto i da predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Saveta Donald Tusk dobijaju bruto platu od 31.272 evra mesečno. A briselski magazin „Juropijen vojs” je, pre tri godine, čak pisao kako je administracija EU najbolje plaćena u svetu i da dobro plaćeni funkcioneri u brojnim međunarodnim institucijama, po svemu sudeći, ipak mogu da zavide na platama čelnicima EU administracije.

Da su evrobirokrate izuzetno dobro plaćene i po merilima države u kojoj se nalaze svedoči i naš upućeni izvor iz Brisela, koji je želeo da ostane anoniman. Ako se, naime, uporedi plata Belgijanca koji radi u nekom belgijskom ministarstvu ili javnoj službi s platom službenika Unije, „razlika je neuporediva”. Dok prosvetni radnik u Briselu prosečno prima oko dve hiljade evra, mlađi savetnik u evropskoj nomenklaturi inkasira oko pet-šest hiljada evra. Dakle, i do tri puta više. Ove visoke plate poslenika EU su, kako smo čuli, čak povećale i kirije u Briselu (obično su oko 1.300 evra).

Prema izveštaju za prošlu godinu, koji se nalazi na sajtu EK – čije je glavno sedište u Briselu, a deo radnih tela je i u Luksemburgu – najveći broj zaposlenih – tačno 18,6 odsto – ima od 35 do 39 godina, a najviše ih je iz Belgije – 16,4 procenta. I pored toga što se vodi računa o tome da činovnici budu iz svih država-članica (u kojima postoji i poseban konkurs za poslove u EU, kao što je bilo i kada je Hrvatska postala članica), zastupljenost Belgijanaca je verovatno velika zbog toga što se administrativno-tehničko osoblje, kojem inače plate nisu tako pozamašne kao funkcionerima, najčešće zapošljava upravo iz zemlje domaćina.

Ne može se poreći da zaposleni u evropskim institucijama imaju puno neradnih dana. Poslednje sedmica jula i prve tri sedmice avgusta briselska birokratija se odmara, zatim, nije na poslu u dane oko Božića i oko Uskrsa, a mogu da odsustvuju i u vreme neradnih verskih praznika u svojim zemljama. Uz to, oni, kao i mi, imaju često običaj da spajaju dane i tako sebi obezbede produženi raspust. Radno vreme im je od 9 do 18 časova, a subote i nedelje su neradne. Uistinu, dešavalo se, kao recimo u vreme sirijske krize pre nekoliko godina, da su čak i u avgustu mnogi morali da prekinu odmore.

Bezbroj puta snimana zgrada EK, koja spolja deluje lepo i monumentalno, krije zapravo mnoge kancelarije koje posetiocima liče na nekakve boksove s uzanim hodnicima. Mnogima se čini da su vanvremenske. Međutim, nova zgrada, otvorena pre pet meseci, nalik lopti, sa solarnim panelima, u kojoj se sada održavaju glavni sastanci EU i u kojoj je, kako smo čuli od našeg sagovornika, bila i poslednja međuvladina konferencija sa Srbijom, u februaru, deluje veoma moderno.

Kad je reč o Evropskom parlamentu, on, za razliku od većine nacionalnih skupština, radi tokom cele godine. Svakog meseca jedna plenarna sednica održava se u Strazburu i jedna, kraća, u Briselu. Ali, finansijska sredstva koja stoje na raspolaganju evropskim poslanicima nisu uopšte mala. Kako nam kaže Nemanja Todorović Štiplija, urednik „Juropijen vestern Balkansa”, koji je nekada radio u EP, bruto plata evroposlanika je, okvirno, oko 8.500 evra, koja potom bude oporezovana od strane EU i smanjena odbicima za razna osiguranja, tako da dobijaju oko 6.600 evra. Taj iznos opet mogu da oporezuju države iz kojih poslanici dolaze. „U svakom slučaju, mesečno ne dobijaju manje od pet hiljada evra”, procenjuje on.

Pored toga, poslanicima se nadoknađuju i putni troškovi u matičnu izbornu jedinicu u punom iznosu, imaju pravo na četiri hiljade evra godišnje za vanparlamentarna putovanja, za razne seminare, okrugle stolove i diskusije, a dnevnice za plenarne sednice su 300 evra. Doduše, mogu biti i prepolovljene, ako poslanik u toku dana za glasanje ne učestvuje u glasanju za najmanje polovinu akata koji su na dnevnom redu, bez obzira na to što je prisutan.

Povodom visokih zarada u evropskim institucijama, u Velikoj Britaniji se prošle godine isticalo da dok Evropom odzvanja reč „kriza”, evropski zvaničnici i zaposleni u EU nemaju problem da troše novac poreskih obveznika na luksuzne hotele, privatne letove i skupe ručkove i večere, elitna odmarališta, restorane i zamkove. Tako je „Vout Liv” objavio detalje „diskrecione potrošnje” za 2014. godinu briselskih birokrata, tvrdeći da EK pokušava da ih zadrži u tajnosti.

Naš sagovornik blizak evropskim službama tvrdi, pak, da to nije baš tako. Pored toga, on naglašava i da „uopšte nije lako” ući u institucije EU i da bi se dobio posao neophodno je položiti izuzetno teške testove, takozvane Epsa testove, a konkuriše po 30.000 kandidata. Nasuprot opštem uverenju da „žive bogovski”, jedno istraživanje među službenicima EU pokazalo je svojevremeno da svega šest odsto njih namerava da ostane zauvek u Briselu, gde prosečno ne provedu više od deset godina. A pamti se i kako je 2012. oko 90 odsto zaposlenih u Evropskom savetu i 10 odsto zaposlenih u Evropskoj komisiji protestovalo zbog najavljenog smanjivanja plata.

 

Po bojama kutija vidi se rang

Nemanja Todorović Štiplija priča kako se većina institucija EP jedanaest puta godišnje seli iz Brisela u Strazbur. Potrebna dokumentacija prenosi se u toku vikenda, posebnim kamionima. „Svako imenovano ili postavljeno lice, pa i zaposleni, ima svoj plastični sanduk u koji već u četvrtak pre puta stavlja dokumente za rad u Strazburu.

Sanduci su različitih boja, što predstavlja prioritete i rang lica čije su vlasništvo.

Sanduk s dokumentima čeka vas ispred vaše kancelarije kad doputujete u Strazbur, u ponedeljak po podne”, objašnjava Štiplija.


Komentari46
a51d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Cvetkovic
Ljudi su dobro plaćeni i ne vidim ništa čudno u tome. Da li dobro rade svoje posao, to je već pitanje na koje ne znam odgovor. Da li neko možda misli da poslanik treba da prima 1000 evra mesečno. To je kod nas slučaj, a na kraju nas koštaju milijarde evra koje se pokradu zahvaljujući njihovom neradu. Vrhunac demagogije je kada u državi poslanik i premijer zaradjuju 1000 evra kao kod nas. Zašto se grabe za te funkcije toliko ako svaka vredi 1000 evra mesečno, direktor u banci zaradjuje 10.000 evra. Da li nas možda toliko vole ili je u pitanju nešto drugo.
Beogradjanin Schwabenländle
Питате зашто ? Одговор гласи, власт, могућност владања и стављања ја испред свега осталог и могућност позлаћења одласка.
Preporučujem 0
taj-fun
Eto sragi čitaoci,zašto naša parazitska političarska elita trči da se dočepa rajskih vrata-pod zvezdicama,sve rečeno.
evita
EU gradjani cute, placaju porez i opet glasaju za isti sistem?
Ljiljana
Baš kao i u Srbiji.
Preporučujem 7
sloba car
Ne vidim da iko zbog toga na zapadu protestuje. Sve je u najboljem redu, nista novo.. Narod je tamo srecan sa svojim sluzbenicima.....
Petar
Zbog tog ogromnog broja birokrata EU ima gomilu nebuloznih propisa i zakona. Poput onong o zakrivljenosti banane koji je kasnije ukinut. Moraju da prikažu da kao nešto rade.
Milivoje Radaković
To važi za svaku birokratiju i legislaturu bez izuzetka. Još se Spencer pitao zašto bi Parlament neprestano donosio nove zakone...
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja