sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:54
DOSIJE POLITIKE: PRIRODNA I KULTURNA DOBRA POD ZAŠTITOM UNESKA (2)

Sopoćani – između divlje gradnje i zaštite

Na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturne baštine Srbija ima pet zaštićenih lokaliteta i još 11 koji su nominovani za ulazak na listu. „Politika” u dosijeu nedeljom otkriva detalje o onima koji su već proglašeni svetskom baštinom: Stari Ras i Sopoćani (1979), Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004), Gamzigrad-Romulijana (2007) i srednjovekovni nadgrobni spomenici stećci (2016)
Autor: Slavka Bakračevićsubota, 08.04.2017. u 22:00
Сопоћани (Фото: Владан Видосављевић)
Петрова цркава (Фото: Владан Видосављевић)

Pretprošlog leta između zidina srednjovekovnog Trgovišta kod Novog Pazara stvaralo se jezero prekriveno žabokrečinom. Da je ostalo tako preko zime, led i mraz bi uništili ovaj arheološki lokalitet.

Tek kada je otac Teoktist, iguman manastira Sopoćani, pozvao novinare da im pokaže ovaj „zločin”, oglasio se Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, podsećajući da su njegove ekipe to videle i Gradskoj upravi Novog Pazara „naložile hitne mere”.

Gradska vlast je komunalnom preduzeću naložila da popravi vodovodnu cev, spreči dotok vode i isuši baru. U dopisivanju je prošlo nekoliko meseci. Trgovište se nalazi pored samog puta od Novog Pazara prema Sopoćanima i vidljivo je svima koji tuda prolaze.

Nebriga, nehat ili neshvatanje vrednosti spomenika kulture čiji značaj je i svet odavno shvatio?

Stari Ras sa Sopoćanima je kompleks koji je zbog svoje lepote i značaja, ne samo za srpsku, već i za globalnu istoriju i kulturu, 1979. godine upisan u Uneskovu Listu svetske kulturne baštine. Kompleks čine Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, manastiri Đurđevi stupovi i Sopoćani, Gradina na Pazarištu s podgrađem i Trgovište.

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, poznata i kao Petrova crkva, jedan je od najstarijih srednjovekovnih sakralnih spomenika na prostoru Srbije, a još u 10. veku bila je episkopsko sedište. U ovom hramu kršten je Stefan Nemanja, ovde je održan sabor protiv bogumila i baš na ovom mestu Nemanja je 1196. godine predao vlast sinu Stefanu Prvovenčanom. Kao hrišćanska bogomolja živela je duže od deset vekova, što dokazuju tragovi brojnih intervencija, kako na arhitekturi, tako i na živopisanoj dekoraciji, ali i veliki broj kamenih nadgrobnih spomenika koji je okružuju.

Na oko dva kilometra od Petrove crkve, na uzvišenju iznad Novog Pazara, nalazi se manastir Đurđevi stupovi, jedan od najstarijih manastira u nekadašnjem prestonom području srednjovekovne Srbije, koji je podigao veliki župan Stefan Nemanja 1171. godine. Drugi ktitor bio je kralj Dragutin, koji je dogradio manastirsku crkvu.

Svojom arhitekturom Đurđevi stupovi predstavljaju sintezu vizantijske i zapadne arhitekture s karakterističnim kulama (stupovima), po kojima su i nazvani. Manastir je zapusteo 1689. godine, posle Austro-turskog rata, kada su zajedno s Velikom seobom i poslednji monasi pobegli na sever. Skoro tri veka Đurđevi stupovi su bili u ruševinama, s kojih su Turci odvlačili kamen za gradnju vojnih utvrđenja u Novom Pazaru.

Veći deo manastirskog kompleksa raščišćen je šezdesetih godina prošlog veka, kad je Narodni muzej Srbije započeo sistematska istraživanja. Manastir je ponovo oživeo 2002. godine, kad se u obnovljene konake uselilo monaško bratstvo.

Kralj Stefan Uroš Prvi svoju zadužbinu, Crkvu Svete Trojice u Sopoćanima, podigao je u 13. veku, na izvoru reke Raške, 15 kilometara od Novog Pazara. Sopoćanske freske spadaju u sam vrh srednjovekovnog vizantijskog zidnog slikarstva. U vreme Velike seobe stradali su i Sopoćani. Turci su sa crkve napuštenog manastira skinuli olovni krov, kupola se vremenom urušila, ali su freske velikim delom preživele, iako je crkva duže od dva veka bila bez krova. Manastir je obnovljen početkom 20. veka.

Izgradnja ribnjaka na Pazarištu, tada u sastavu preduzeća „Vojin Popović”, bila je osamdesetih godina predmet osporavanja. „Zaštitari” su govorili da se velikom vodenom površinom remeti prirodni ambijent spomenika. Na problem je stavljena tačka kad je vodena površina od vidika zaklonjena zelenim pojasom i zasadima rastinja.

U isto vreme lomila su se koplja i oko toga da li miniranje u kamenolomu lokalnog preduzeća za puteve može da izazove pukotine na freskama u manastiru Sopoćani. Kasnije su eksplozije utihnule i ostavile na miru „Lepog Jovana” i „Uspenje Bogorodice” u zadužbini kralja Uroša Prvog.

Za Stari Ras sa Sopoćanima donet je 2012. godine Prostorni plan posebne namene, koji se odnosi na 1.078 hektara i u kojem je detaljno navedeno kakvo je postojeće stanje i kako da se štiti prostor na kojem se spomenici nalaze.

Blizu manastira su se primakle kuće i vikendice, a otac Gavrilo kaže da su monasi i vernici proletos iz neposredne okoline zida sakupili mnogo vreća raznog otpada, jer skrovitu manastirsku šumu mnogi koriste i kao mesto za radnje koje nemaju ništa sa duhovnošću

Jeromonah Gavrilo sa Đurđevih stupova pokazuje koliko su se blizu manastira primakle kuće i vikendice. Ne krivi lokalnu inspekciju, ona čini šta može, grad i država pomažu obnovu manastira. Trenutno se uređuje prilazni put, ali otac Gavrilo kaže da su monasi i vernici proletos iz neposredne okoline manastirskog zida sakupili mnogo vreća raznog otpada jer skrovitu manastirsku šumu mnogi koriste i kao mesto za radnje koje nemaju ništa s duhovnošću.

– Potrebna je edukacija, vaspitavanje mladih generacija, da shvate značaj ovog mesta, zbog sebe samih, pre svega, pa onda zbog onoga što manastir znači ovom gradu, državi i svima u svetu koji su shvatili vrednost ovog spomenika – kaže otac Gavrilo.

Obnova manastira traje već dve decenije, dosta je urađeno. Zvonjava sa Đurđevih stupova ponovo se razleže Deževskom dolinom, ali kule po kojima je manastir dobio ime ne rastu. Arhitekte Zavoda za zaštitu spomenika nisu se usudile da krenu u obnovu kula, jer nemaju pouzdane podatke kako su one izgledale, koliko su bile visoke i kako su se završavale. Navodno je i nadležna komisija Uneska dopisom upozorila Zavod da bi podizanje kula bez tih saznanja moglo da ugrozi status manastira na Listi svetske baštine.

I iguman manastira Sopoćani Teoktist upozorava da na obalama Raške niču građevine kojima tu nije mesto, ali da nadležni ne reaguju.

Načelnik inspekcijskih službi Novog Pazara Mensur Bulić kaže da u poslednjih desetak godina prema Đurđevim stupovima nije primećen nijedan bespravni objekat, a oni sagrađeni ranije podležu Zakonu o ozakonjenju, uz ispunjavanje posebnih uslova, ako se nalaze u zoni zaštite spomenika.

On ističe da je gradska inspekcija nadležna samo da o promenama na terenu obaveštava Ministarstvo građevina i Zavod za zaštitu spomenika, u čijoj su nadležnosti dalje mere.

– Niko ne može da spomeničko područje čuva bolje od nas koji ovde živimo, jer mi te spomenike smatramo svojim bogatstvom. Zbog ograničenih nadležnosti gradskih službi, a na dolazak republičkih se gubi nekada bitno vreme, mislim da bi bilo potrebno da se u Novom Pazaru formira zavod za zaštitu spomenika ili makar istureno odeljenje Republičkog zavoda. Takav predlog Novog Pazara odavno postoji – kaže gradski arhitekta Elvir Hamidović.

Hamidović dodaje da bi valjalo razmišljati i o nekim zakonskim rešenjima, poreskim olakšicama na primer, kako se vlasnici parcela u zoni zaštite spomenika ne bi osećali oštećenim.

Stari Ras sa Sopoćanima donosi i korist ovom gradu. Sopoćanske freske, arhitektura sva tri manastira i još neistraženi arheološki lokaliteti razlog su da u ovaj kraj dolazi veliki broj umetnika, naučnika, arheologa i turista. A naći se, sem istorijske i kulturne, i na turističkoj mapi – prednost je koja donosi dobit.


Komentari11
0cdd6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорица Аврамовић
Могла би Република, уколико је већ смањила средства локалним самоуправама, да им, унеколико, смањи и обавезе. Тако би требало да преузме старање о културним добрима, чији је опстанак угрожен. Ако су већ под заштитом УНЕСКА, онда и ова орг. треба да се укључи у бригу о драгоценим споменицима, српском, али и светском благу. Тако се не би могло да догоди, рецимо Новом Трговишту, алијас Новом Пазару, да месецима чека и гледа како вода, жабокречина и нечасни створови уништавају и скрнаве једну од најлепших православних светиња. Не може процедура да буде јача од борбе за опстанак добара, која сведоче о постању и опстанку српске државе и етноса на овим просторима. Политици све честитке на серији, ауторки такође на исцрпној, занимљивој и топлој причи.
Sasa Trajkovic
Kakav odnos imamo prema sopstvenoj istoriji, tradiciji i nasledju je odraz nase primitivnosti i civilizacijskog nivoa naseg drustva koje se edukuje na edukativnim emisijama sa Pinka, Granda i ostalih komercijalnih televizija, zute stampe koja je odavno pocrvenela od stida... Sopocani su ponos nase arhitekture i umetnosti kao i duhovnosti a ovo sto se desava oko manastira je odraz nas samih.
Изворност
Српско име Новог "Пазара" је Ново Трговиште, од тога треба поћи, па ћемо негде стићи. Том граду, који се налази уред старе Рашке, одмах би требало вратити старо српско име. На другим језицима нека тај град и даље зову како хоће, али ми га на нашем језику морамо звати по српски, а не по турски. Исто важи и за потурички назив "Куршумлија" који је због нашег немара још увек у употреби, иако се чак и патријарх Иринеј заложио да се том граду врати изворно српско име, које гласи : Топличка Бела Црква. Све су то ствари које зависе само од нас самих ...
Petar .Stanimirovic
Vratimo Sopoćane u Rašku! Biće im lepše,kao i svima nama !
OBNOVIMO SEBE
Da bi nas drugi narodi cenili, moramo mi poštovati svoju tradiciju i spomenike !!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja