nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 07.04.2017. u 22:09 Danijela Davidov-Kesar

Depresija pogađa pet odsto stanovništva Srbije

Oboleli gube 5-6 sati produktivnog radnog vremena nedeljno, ranije odlaze u invalidsku penziju, a ukupni ekonomski gubitak u Evropi kao posledica bolesti iznosi 36,6 miliona evra
(Фото Пиксабеј)

Od depresije u Srbiji boluje gotovo pet odsto stanovništva, a predviđa se da će do 2030. godine to postati vodeća bolest u svetu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou 322 miliona ljudi pati od depresije (4,4 odsto svetske populacije), koja je ujedno glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (od 15 do 25 godina). 

Kod starijih udružena sa bolestima srca
Depresija je uobičajena kod starijih osoba, ali se često zanemaruje i ne leči. Samo u SAD približno 15 odsto starijih od 65 godina (šest miliona ljudi), boluje od nekog oblika depresivnog poremećaja. Ovaj broj je verovatno i veći jer starije osobe ne pridaju značaj simptomima depresije, smatrajući ih normalnom pojavom starosti i žale se na različite fizičke tegobe. Depresija se kod starijih ljudi često javlja udružena sa hroničnim bolestima kao što su oboljenja srca i krvnih sudova, visoki krvni pritisak, dijabetes, reumatske i neurološke bolesti.
Članovi porodice depresivnu osobu treba da podstiču na društveno angažovanje, fizičku aktivnost i redovan san, ali i da uklone sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako bi sprečili povređivanje.​

Veliki problem je što se depresija često ne prepoznaje i što se postavljaju druge dijagnoze, istakao je dr Milan Latas, zamenik direktora Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, naglasivši da ljudi kada se iznerviraju obično kažu da su u depresiji, ali da je pravi simptom bolesti kada postaju nezainteresovani za svet oko sebe i kada to traje više od dve nedelje u kontinuitetu.

On je na skupu povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” dodao da se depresija može lečiti i da psihijatri mogu pomoći, ali da je važno da se ljudi ne plaše da im se obrate.

– Imamo zadatak da približimo javnosti kako da prepoznaju rane znake ove bolesti kako bi krenuli sa terapijom, a važno je da ljudi razgovaraju međusobno o svojim osećanjima – kaže dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta „Batut”.

Prema „Studiji opterećenja društva bolešću u Srbiji”, baziranoj na danima izgubljenim zbog nesposobnosti usled depresije, među 18 odabranih poremećaja zdravlja depresija je bila na četvrtom mestu i primećeno je da više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na petom mestu.

I u Evropi se beleže kako društvene, tako i ekonomske posledice depresije. Samo direktni i indirektni troškovi lečenja depresije u Evropi procenjeni su na 118 milijardi evra ili 253 evra po stanovniku i čine jedan odsto evropskog bruto nacionalnog proizvoda. Osobe sa depresijom gube 5-6 sati produktivnog radnog vremena nedeljno, ranije odlaze u invalidsku penziju, a ukupni ekonomski gubitak, kao posledica bolesti, iznosi 36,6 miliona evra.

Lekari upozoravaju da se depresija u detinjstvu više ne smatra retkom pojavom jer se bolest u ovom uzrastu kreće u rasponu od 0,5 do 2,5 posto, s tim da je češća kod adolescenata i iznosi tri do četiri odsto.

Najnovije studije pokazuju tendenciju pomeranja prvih simptoma depresije prema sve mlađem uzrastu. Smatra se da oko 12 odsto adolescenata i tri odsto dece doživljava simptome depresije, pri čemu do puberteta nema značajnijih razlika u učestalosti depresije među polovima.

Rizik od depresije povećava se dva do četiri puta posle puberteta, posebno kod osoba ženskog pola. Podaci pokazuju da 40 do 70 odsto mladih uzrasta od 15 do 24 godine sa depresijom najčešće ima još neki mentalni poremećaj, a uglavnom su to poremećaji u vezi sa zloupotrebom sredstava koja stvaraju zavisnost.

Komеntari7
3699e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

budala
Ma sta da se obrate... jednom nedeljno po 15 minuta u Lazi i naravno, zoloft..
milan v
Na selu nema depresije! :)
Beogradjanin Schwabenländle
Али више нема ни села !
elektricar
Samo 350.000 ljudi ??? Čista laž !!! To mora da se pomnoži bar sa deset !!! Ili nastavljamo da se lažemo ???
ВлаДо
Када би нашли себи одговарајући посао не би патили од "деспресије"
Vajat Erp
Kakve politicare i drzavu imamo dobro je da je samo 5%
Jana
Mislim da je u pitanju neka greska. Realno bi bilo da pise 95%

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja