subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 15.03.2017. u 12:54 R. S.

Evropljani bogatiji, gojazniji i bolesniji

Stari kontinent više ne pati od neuhranjenosti, već se bori sa oboljenjima koja nastaju zbog povećanog unosa masti, šećera i prerađene hrane
Многа обољењима настају услед повећаног уноса масти, шећера, меса (Фото Пиксабеј)

Najnoviji izveštaj koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) ukazuje na porast broja stanovnika u Evropi i centralnoj Aziji sa prekomernom težinom i gojaznošću – i svim bolestima koje uz to idu.

Kako je navedeno u saopštenju regionalne kancelarije za Evropu i centralnu Aziju, sa porastom bogatstva zemalja kod stanovništva dolazi do promene navika, što dovodi do pojave novih zdravstvenih pretnji. Ovo se naziva i „tranzicija u dostupnosti hrane”.

Petina građana Srbije gojazna
Na jesenjem skupu „Epidemija gojaznosti u Srbiji” u organizaciji SANU prof. Tatjana Pekmezović rekla je da su istraživanja „Batuta” pokazala da 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu težinu, da je pothranjeno 3,2 odsto, predgojazno 35 odsto i gojazno 21 odsto stanovništva. Prema njenim rečima, smanjenje gojaznosti za samo jedan odsto u značajnoj meri smanjilo bi dijabetes i kardiovaskularna oboljenja.
Prema obimu struka, u Srbiji je 57 odsto muškaraca gojazno i 68 odsto žena i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji. Prevalencija gojaznosti najniža je u Beogradu, najviša u južnoj Srbiji.
Gojaznost je faktor rizika za nastanak brojnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti – infarkta i šloga, malignih bolesti. Tako je 45 smrtnih ishoda kod muškaraca i 50 odsto smrtnih ishoda kod žena povezano sa gojaznošću, ukazala je Pekmezović.

Prema poslednjim podacima, objavljenih krajem oktobra 2016. godine, u Srbiji je svaka peta osoba gojazna, pokazala su istraživanja Instituta „Batut”, a skoro polovina smrtnih ishoda povezana je sa gojaznošću.

U publikaciji „Regionalni izveštaj o dostupnosti hrane: Evropa i centralna Azija” ukazuje se na obrazac primetan u većini zemalja – stanovništvo ne pati više od neuhranjenosti i nedostataka mikroelemenata u ishrani, već se bori sa degenerativnim oboljenjima koja nastaju usled povećanog unosa masti, šećera, mesa i mlečnih proizvoda, kao i prerađene hrane.

„Ako pratimo način na koji se menja ishrana stanovnika usled povećanja njihovih prihoda, vidimo da broj unetih kalorija koje potiču od zaslađivača, biljnih ulja i namirnica životinjskog porekla raste, dok se smanjuje unos kalorija koje potiču od žitarica”, rekao je autor izveštaja Dejvid Sedik, predstavnik FAO, preneo je Tanjug.

Drugim rečima, podaci ukazuju na to da postoji prelaz ka ishrani koju karakteriše povećan unos zaslađivača, biljnih i životinjskih masnoća i smanjen unos žitarica.

Ipak, sve to ukazuje na značajan napredak u regionu, a to je prevazilaženje problema neuhranjenosti. Svega sedam odsto stanovništva Evrope i centralne Azije živi u zemljama gde su i dalje glavni problemi u ishrani neuhranjenost i nedostatak mikroelemenata.

Međutim, poremećaji u ishrani koji potiču od nedostataka mikroelemenata poput gvožđa, vitamina A i cinka, kao i problemi sa prekomernom težinom i gojaznošću, i dalje su prisutni i rastu. Danas 13 posto stanovnika u regionu živi u zemljama koje su opterećene tzv. trostrukim teretom, odnosno u kojima se beleže sve tri vrste poremećaja u ishrani: neuhranjenost, nedostatak mikroelemenata u ishrani i prekomerna težina.

Još više zabrinjava podatak da 57 odsto stanovnika regije žive u zemljama gde je glavni poremećaj u ishrani prekomerna težina. Izveštaj ukazuje na to da 70 posto stanovništva u regionu pati od poremećaja u ishrani koji obuhvataju pomenuti „trostruki teret” ili prekomernu težinu.

U drugom delu izveštaja, pomenuti su različiti uspešni pristupi rešavanju ovog problema i pitanja iskorenjivanja gladi, u skladu sa prihodima stanovnika jedne zemlje i njihovim navikama u ishrani.

Ti pristupi su isprobani u praksi i pokazali su se kao uspešni.

Kao neka od rešenja navode se promena sastava gotove hrane kako bi se popravila nutritivna vrednost popularnih vrsta ove hrane, porezi ili subvencije na proizvodnju određenih vrsta hrane u zavisnosti od toga da li je ta hrana zdrava ili ne, edukacija stanovništva i drugi...

Komеntari4
f844c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Zahvaljujuci tehnicko-tehnoloskom faktoru koji se sve brze razvija i sve vise je prisutan u nasem svakodnevnom zivotu, dinamika naseg zivljenja se odvija ubrzanim ritmom, a fazno kraci i ucestaliji ciklusi ne mogu prolaziti bez vecih ili manjih stresova, koji se ocigledno manifestuju ili su latentne prirode. Stres nije bolest, ali nakon duzeg trajanja uzrokuje razne bolesti, pa izmedju ostalih i gojaznost koja u drzavama sa velikim ekonomskim standardom-gde se savremenom radnom coveku nude razni prakticni i funkcionalni nacini ishrane-postala veliki zdravstveni problem. Kompletni timovi interdisciplinarnih istrazivaca u vodecim svetskim institutima su holisticki prisli istrazivanju ovog aktuelnog problema i nezavisno su dosli do veoma vaznog zakljucka: prekomerna tezina pacijenata uzrokuje 90% raznih bolesti, zato se u savremenim drustvima, u cilju regulisanja potencijalno opasnog balasta, vode preventivne kampanje, kako bi se blagovremeno zastitilo dragoceno ljudsko zdravlje.
Ljutko
Veliki je problem, sto je tzv. brza hrana, koja je losa, ali ukusna, jer joj se dodaje sve i svasta, lako dostupna. Ima je na svakom cosku, a najcesce je jede najostljivija populacija, deca, koja retko imaju formiranu svest sta je za njih zdravo,a i pojedinim roditeljima je tako lakse. Poznajem dosta ljudi koji zive na suvoj hrani, i izbegavaju kuvanje, a dobar deo njih ima zdravstvene probleme. Kod nas je jako veliki problem ogromno siromastvo, koje ne dozvoljava zdravu ishranu, nego veliku kolicinu hleba i testa, jer je jeftino i dostupno. Mene najvise nervira kada su sponzori nekih emisija, a koje su cesto namenjene deci, proizvodjaci cipseva, grickalica, gaziranih napitaka i raznih drugih gluposti.
ВлаДо
Господ Бог,онај горе на небесима,одредио је колико ће ко појести у животу.Обичним смртницима препустио је да сами одлучују којом брзином ће то постићи.
dr Slobodan Devic
Jamerika - zdaj!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja