petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.01.2017. u 09:05 Ivana Albunović

Srpske oranice jeftine za strance

U poslednjih pet godina cena zemlje kod nas udvostručena. – U Bačkoj hektar dostigao 20.000 evra, što je i dalje dvostruko manje nego u Holandiji, gde se prodaje za 45.000 evra
(Фото Танјуг)

Ako Srbija zakonskim ograničenjima do 1. septembra ne spreči ili odloži prodaju zemlje strancima, jagma za našim oranicama mogla bi da bude velika zbog izuzetno niske cene zemlje u odnosu na države Evropske unije.

Zato je, po mišljenju stručnjaka, ispravan zaključak da koliko god da zemlja bude koštala u Srbiji, „za strance će biti jeftina”. Najnovije istraživanje Instituta ekonomskih nauka pokazuje da je prosečna cena hektara zemlje u Srbiji tri i po hiljade evra. Razlike po regionima su velike. Čak i u Vojvodini (Bačkoj), gde hektar najkvalitetnijih oranica može da dostigne i do 20.000 evra, to je neuporedivo manje u odnosu na evropske države gde prednjači Holandija sa cenom od 45.000 evra po hektaru.

Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine „Legat”, kaže da je po prometu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji jasno da je mnogi kupuju da bi je kasnije još bolje unovčili, kao što je bilo u Rumuniji pre otvaranja tržišta i ulaska u EU.

– U poslednjih pet godina cena zemlje u Srbiji skočila je sto odsto. U Bačkoj je hektar najkvalitetnije zemlje dostigao i 20.000 evra. U Sremu od 10.000 do 15.000 evra. Ali to je i dalje niže nego u Evropskoj uniji. Ljudi koji imaju para sada ulažu u zemlju i traže se veći kompleksi. Međutim, danas je teško naći i sto hektara u komadu – kaže Malinović.

U slučaju liberalizacije tržišta ni Srbiju ne bi zaobišao dalji rast špekulativne tražnje. Delimično se to već i dogodilo tako što je oko 100.000 hektara obradivog zemljišta završilo u rukama domaćih tajkuna i stranih firmi

Evropska agencija za statistiku (Eurostat) od 2009. godine ne vodi evidenciju o kretanju cena poljoprivrednog zemljišta, tako da se podaci mogu pratiti samo preko nacionalnih statistika, ali nisu do kraja uporedivi.

– Nema zvaničnog podatka o prosečnoj ceni zemlje u EU. Tendencija je da se cene približavaju nekom zajedničkom proseku, što je posledica liberalizacije tržišta. Za Srbiju svakako nije preporučljivo da se cena zemlje formira isključivo na tržišnom principu, već da se projektuju potencijalni budući prinosi i taj pokazatelj bude deo očekivanog povećanja cene – navode istraživači instituta.

Stručnjaci takođe smatraju da Srbiju, u slučaju liberalizacije tržišta, ne bi zaobišao ni rast špekulativne tražnje. Delimično se to već i dogodilo tako što je oko 100.000 hektara obradivog zemljišta završilo u rukama domaćih i stranih tajkuna. Do oranica su došli nerealno povoljno kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata koji su prethodno dovedeni do propasti.

– Špekulativne tražnje su u toku, a naznaka ovog procesa je gomilanje zemljišta od strane pojedinih privrednika – upozoravaju u Institutu ekonomskih nauka.

Ovakav scenario već je viđen u gotovo svim državama centralne i istočne Evrope (CIE) pre i nakon pristupanja Evropskoj uniji jer su pojedinci bili svesni ogromnih razlika u ceni obradive površine u tadašnjoj EU – 15 i zemljama centralnog i istočnog bloka.  Dok je recimo 2006. u državama CIE hektar vredeo od 1.900 do 2.300 evra, a prosek u tadašnjoj EU bio je čak 12.000 evra. Do 2011. godine cena je drastično porasla u Poljskoj (35 odsto), Slovačkoj (21 odsto), Estoniji (50 odsto), a u Litvaniji za čak 143 procenta. Krajnji cilj gomilanja oranica nije bio bavljenje poljoprivredom već upravo preprodaja strancima kada se ostvari povoljan momenat.

Rumunija je najviše stradala u borbi moćnih kompanija za preuzimanje teritorije. Imali su najliberalniji model i otvorili su tržište poljoprivrednog zemljišta, došlo je do ukrupnjavanja i drastičnih promena u strukturi poljoprivredne proizvodnje. Procenjuje se da je oko 800.000 hektara prodato praktično u bescenje. Veliki broj vlasnika malih parcela bilo je prinuđeno da proda zemlju jer više nisu mogli da budu konkurentni sa svojim proizvodima. Kasnije su postali radnici na zemlji koja je nekada bila njihova.

Komеntari25
3ab4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan jankovic
Albanci su nudili Srbima ogromne sume novca za zemlju i kuce. Za taj novac Srbi sa Kosova postali su veleposednici u Srbiji. Kupili su ovde pet do deset puta vise zemlje nego sto su tamo imali. Slicna situacija se desava i u Vojvodini . Prodaj zemlju strancima i nastavi lepo da zivis od tih para , utoliko pre kad im je imanje stvaralo samo gubitke. Madjari su zabranili prodaju zemlje strancima , da ne bi kao mi sutra ziveli na tudjoj zemlji ..
Olja
Srbija pod hitno ,mora da se dozove u pamet,i prekine praksu prodavanja zemlje strancima,da bi imala pre svaga da ishrani sopstveni narod.Ako zeli da ima neki vid partnerstva ,koristi radi,to je u redu,s tim da se proizvodnja unapredi i zemlja obogati neophodnim mineralima,kako bi i u buduce donosila plodove.Morate da shavatite,uzecu jedan primer,ne vezano za poljoprivredu.Naime,ako pratite prodavanje nekretnina u SAD-u,vi,kucu ,koja se raspada,a stara je 100 godina i obicna je dascara, placate za basnoslovne pare,a potom se renovira ili gradi nova.Zakljucak;nekretnine nisu skupe,ali je parcence zemlje, na kojoj se nalaze ,astronomski skupo!Ovo su dijametralno razliciti primeri,ali ukazuju ,na jednu zajednicku tacku,oko koje se sve vrti ,a to je zemlja.Pozdrav redakciji i nasoj cenjenoj Vladi,s molbom da dobro razmisli i ne bude ucenjivana od stranih investitora,osim partnerstva,gde bi svi profitirali.
издајице нас воде у пропаст
Ову власт треба комплетно послати на робију, све редом. Знам да нећете објавити, али носите то на својој савести.
sibirski slavuj
Da nema stranaca pola Vojvodine bi bilo u parlogu!!!!!
Милан Топалов
КОМЕ СМЕТА, ДА НЕКО ЗАРАДИ!!!??? ХОЋЕ ЛИ НЕКО ОДНЕТИ ТУ ЗЕМЉУ!!!??? Ако је неко купи из з. Европе, сигурно ће је боље искористити, него многи наши, а, и они који ту буди радили, биће боље третирани, од странаца, него од "домаћих експлоататора"!!! Поздрав из Баната!
Bosa S
Pogledajte sta se desava u Bosni. Stranci tj. Arapi su kupili zemlju oko Sarajeva i to najljepdi kraj, izgradili vile i stavili ograde tako da pristup domacem stanovnistvu nije dozvoljen. Zasto mislite da je zemlja u Evropi skupa? Da ne bi svako mogao da je kupi. Zemlja se daje u koristenje po odredjenim uslovima ali se NE prodaje strancima. Nasi ce da urade sta im kaze MMF, jer kicmu nemaju.
Србин са Козаре
Благо теби са таквом памећу. Живјећеш 100 година. А шта кад тим странцима постанеш сметња, на сопственој земљи. Или можда и ти сањаш да своју земљу продаш па да одеш у иностранство. Неће земљу нико однијети, али кад једног дана распродате цијелу Србију, имаћеш нешто слично ситуацији на Косову. Е зато се не смије дозволити распродаја Србије, односно српске земље странцима. Ми између себе можемо трговати, али да нашу земљу купују они који воде антисрпску политику, то се не смије дозволити јер не купују је са добром намјером.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja