utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.01.2017. u 09:30 Katarina Đorđević

Januarska nedelja depresije

Kada sećanje na novogodišnje i božićne praznike počne da bledi, dolazimo do deprimirajućeg zaključka da smo u „debelom” minusu u banci i osetnom „plusu” na kućnoj vagi, a rezultat je pad raspoloženja na nulu
(Фото CNN.com)

Da li se u poslednje vreme osećate iscrljeno, tužno i melanholično? Imate li povećanu potrebu za slatkišima i dugim snom? Ukoliko je odgovor na ova pitanja potvrdan, postoji velika verovatnoća da u vašoj duši caruje zimska depresija – sezonska boljka koja napada svakog desetog Evropljanina i od koje boluje čak 40 odsto stanovnika Skandinavskog poluostrva. Cinici će reći da zimskoj depresiji u velikoj meri kumuje i činjenica da su nas novogodišnji praznici ostavili ispražnjenih džepova, ali stručnjaci za dušu objašnjavaju da je kratak dan i smanjena izloženost svetlu u najhladnijem godišnjem dobu zapravo ta koja kod osetljivijih osoba izaziva sezonski poremećaj raspoloženja. Zimska depresija se dijagnostikuje kod osoba koje su depresivne svakodnevno, najmanje dve nedelje i kod kojih se melanholično raspoloženje ponavlja dve godine uzastopno...

Profesorka psihijatrije dr Miroslava Jašović Gašić, koja je više od četiri decenije radila sa najtežim mentalnim bolesnicima, kaže da nam je sunčeva svetlost potrebna za život, ali i za dobro raspoloženje.

– Kod osoba sa bipolarnim poremećajem, zimi se mnogo češće javljaju depresivne nego manične epizode, baš kao što su u proleće i leto kod ovih psihijatrijskih pacijenata mnogo češće manične faze. Razlog zbog kojeg i mentalno zdrave osobe pate od zimske melanholije je jednostavan – hladnoća nas nas čini manje pokretnim. Zimi se manje krećemo, manje izlazimo u šetnju, ređe se viđamo sa prijateljima, manje boravimo na svežem vazduhu i zbog toga se ukupno lošije osećamo. Čak i stanovnici skandinavskih država pate zbog deficita svetlosti – zato je u ovim zemljama visoka stopa alkoholizma, samoubistva, saobraćajnih nesreća i nasilja u porodici – objašnjava naša sagovornica.

Dr Miroslava Jašović Gašić napominje da stvari ne treba stvari generalizovati – strastveni skijaši i osobe koje se bave zimskim sportovima jedva čekaju sneg i mraz. Međutim, većina osoba sredinom januara pati od neke vrste zimske melanholije.

„Praznično raspoloženje je ostalo iza nas, vreme darivanja i novogodišnje euforije se završilo, pa sa skidanjem novogodišnje dekoracije, često skidamo i osmeh sa lica“, zaključuje ova profesorka psihijatrije.

Upravo su to razlozi zbog kojih je dr Klif Arnal, istraživač sa  Kardif univerziteta, 2005. godine zaključio da je treći ponedeljak u januaru – najdepresivniji dan u godini. Tada na „naplatu” dolaze sva neispunjena obećanja koje smo dali sebi i Deda Mrazu, na naplatu dolaze čekovi koje smo ispisivali krajem decembra, kao da je poslednji dan života a ne stare godine.

„Kraj januara je doba kada smo iza sebe ostavili praznike, slike sa novogodišnjeg dočeka počele su da blede, napolju je ljuta zima, a proleće i vedri dani nisu ni u najavi. To je dan kada većina osoba dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u „debelom” minusu u banci i „plusu” na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na – nuli”, poentira dr Klif Arnal.

Osobama koje „napada“ zimska melanholija naši stručnjaci savetuju svakodnevne fizičke aktivnosti.

– S obzirom na to da zimsku depresiju izaziva deficit sunčeve svetlosti, osobe sklone melanholiji treba da provode što više vremena na dnevnom svetlu i u šetnji. Bavljenje sportom ili fizičke vežbe takođe je važna preporuka, jer svaka fizička aktivnost podiže nivo tzv. neurotranmitera zadovoljstva. Pravilna ishrana može biti saveznik u lečenju sezonske depresije, a nutricionisti preporučuju smanjenje unosa ugljenih hidrata i uzimanje hrane bogate proteinima i vitaminima, savetuje psiholog Maja Antončić.

Komеntari4
eb446
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danijela
Nikad nisam imala problema s depresijom,svako godišnje doba je lepo na svoj način.Proleće buđenje.Leto sunčanje.Jesen smiraj oni divni sivi kišni dani po baricama šljap šljlap i na kraju zima bela hladna s pahuljicama.Uvek treba imati na Umu da smo svi za tri dana hrana crvima,Smrt je udarac iz okreta pa prema tome ova nametnuta stanja kroz medije su verovatno delo Sila podnebesja.Stalno neke krize i problemi,Iskušenja imam i ja,ali plan pravim kad nozdrvana osetim dan,a i to je pitanje koliko će da traje.
Божић Бата
Коме је извор животне среће еуфорија, опијање, преједање и потрошачка грозница од 01. децембра до 01. јануара, преузета са Запада и треба да је депресиван дебелог стомака у дебелом минусу на рачуну..
Иван
На све ове природне узроке треба додати, егзистенцијалне проблеме грађанина, безперспективнот породице, губитак наде у боље сутра а резултанта збира свих нелагодности доводи до тешких и дугих депресивних стања, која узрокују море конфликтних и хроничних проблема. Скандинавци су овај други део нелагодности давно решили. Јер да нису давно би нестали. Ми о таоме и не размишљамо.
Саша
Ако би смо тај притисак третирали као благослов да би се пројавила светлост у нашем бићу били би далеко оптимистичнији .Схватили би да свако стање има своју сврху.Схватили би сврху живота и одједном читав хоризнот би био нова земља.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja