utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 06.01.2017. u 22:05 Sanja Bjelica

Čiji je Sveti Vlaho – srpski ili hrvatski?

Na skupu u Dubrovniku, vladika Grigorije i biskup Mate Uzinić pozvali narod i političare da slede put pomirenja i približavanje
Владика Григорије и бискуп Узинић у Дубровнику учествовали на „Вечери Светом Влаху”, коју је СПЦ организовала у част свеца заштитника града први пут у историји овог града (Фото С. Бјелица)

Specijalno za „Politiku”
Dubrovnik –  Srpska pravoslavna crkva prvi u istoriji organizovala je „Veče Svetom Vlahu”, zaštitniku grada Dubrovnika, odakle su zajedno  vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije i biskup dubrovački Mate Uzinić pozvali narod i političare da slede put pomirenja i približavanja, ističući da su mržnja i neprijateljstvo najveći greh.

Veče je održano 30. decembra 2016. u dubrovačkoj galeriji „Lazareti” povodom jubilarne 1700. godine od mučeništva Svetog Vlaha, čemu je SPC željela da doprinese otvaranjem izložbe ikona Svetog Vlaha, slikanih na način pravoslavnog Istoka, a na svečanosti je nastupio i hor smera za crkvenu muziku Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu, koji je izveo kompozicije pravoslavne duhovne muzike i gudački kvartet profesora Srednje muzičke škole iz Trebinja.

Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije rekao je da Srpska pravoslavna crkva ovom manifestacijom želi prineti makar jedan kamen u građevinu jedinstva – „kamen umiven suzama zbog naše ishitrene i nepromišljene razdeljenosti, zbog razorenih gradova i crkava, zbog razorenih domova, sela i imanja”.

„Nemamo pretenzije da kažemo da ćemo napraviti kuću ili zgradu, ali možemo dati kamen u svrhu izgradnje mira i dobrote”, poručio je vladika Grigorije.

On je u priči koju je pročitao na večeri, a koju je posvetio Svetom Vlahu, naveo da SPC prinosi taj kamen sa verom i nadom u večni Jerusalim koji dolazi odozgo, od Oca svetlosti.

„Ova izložba, ovaj mali koncert, ovaj naš susret povodom 1700. godišnjice mučeničke i slavne smrti Svetog Vlaha takođe je u izvesnoj meri odgovor na pitanje da li je Sveti Vlaho naš i jesmo li mi njegovi, to jest jesmo li onoga za koga je on postradao – jesmo li Hristovi. Stoga se svi zajedno, i svaki za sebe, zapitajmo da li svojim daljim deljenjem, bilo svesno bilo nesvesno, raspinjemo onoga koji se dobrovoljno raspeo za nas i za naše skupo plaćeno jedinstvo”, rekao je vladika Grigorije.

Episkop Grigorije u obraćanju je upitao čiji je Sveti Vlaho.

„Zamislite samo da smo imali pravilan odgovor na ovo pitanje pre 20 i više godina. Da li bi tada oni koji su upravljali projektile na Dubrovnik to činili da su znali da je Sveti Vlaho i njihov? I da li bi oni koji su minirali pravoslavnu crkvu Svetog proroka Jeremije u selu Začula nadomak Trebinja tako lako pritisnuli dugme da su znali da je njihov i naš Sveti Vlaho jednako slavljen upravo u toj crkvi? Zar je bilo potrebno da Jeremija još jednom gorko zaplače nad razorenim Jerusalimom u našim dušama”, dodao je vladika Grigorije.

Biskup Mate Uzinić istakao je u svom obraćanju da je Sveti Vlaho svetac hrišćanskog Istoka koji je i do sada ujedinjavao hrišćanski Istok i hrišćanski Zapad.

„Radostan sam što se to nastavlja u Dubrovniku i što Sveti Vlaho i dalje ujedinjuje, a nadam se da će podstaći i sve nas da više poradimo na međusobnom približavanju i traženju tačaka koje nas povezuju kao što nas povezuje Sveti Vlaho”, rekao je biskup Uzinić.

On je rekao da je odnos dve crkve u Dubrovniku vrlo dobar. „Nastojimo da ga izgrađujemo međusobnim susretima, ne samo na ovakvim događajima već i na zajedničkoj molitvi. Imamo međusobno poštovanje i uvažavanje i mislim da je to dobar temelj. To što mi radimo trebalo bi da se spusti i na naše vernike koji bi trebalo da traže ono što nas povezuje, a ne ono što nas deli”, poručio je Uzinić.

Ovom večeri SPC je prvi put nakon ratnih dešavanja „izašla u grad” izvan svojih crkvenih zidina sa željom da se obrati susedima i pokuša dati doprinos veličanju hrišćanskih vrednosti.

Grad Dubrovnik je pozitivno odgovorio na tu inicijativu, prihvativši da u program svečanosti godišnjice Svetog Vlaha uvrsti i pravoslavce iz ovog grada.

Autori izložbe su akademski umjetnici i ikonografi Darijo Stanimirović i Stevan Kovačević, koji je i sveštenik SPC u Dubrovniku. Oni su putem svojih petnaestak radova ispričali likovnu priču o Svetom Vlahu i pravoslavnoj ikonografiji.

Osim ikona Svetog Parca Dubrovačkog, posetioci izložbe mogu videti i originalne novoosmišljene kompozicije dolaska relikvija Svetog Vlaha iz Konstantinopolja u Dubrovnik, prikaz Svetog Vlaha kao zaštitnika i veterinara, te scena mučeničkog stradanja.

Veče Svetog Vlaha, koju je organizovala SPC, izazvala je veliku pažnju u Dubrovniku i bila je jako posećena. Posetioci su je ocenili kao istorijski događaj, ne samo za SPC u Dubrovniku, već za celi grad, ali i odnose dvije crkve i dva naroda na ovom području.

Komеntari142
94a77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slaven
Ni srpski, ni hrvatski, već Hristov. Ako su pravi i istinski, sveci ne haju za rasne, nacionalne i druge razlike među ljudima.
gandra
drzava koju bi pokrivali autohtoni hrvati - mada su i oni uzeli nas srpski jezik a napustili svoj cakavski jezik - ne bi bila drzava veca od slovenije - dakle otprilike trecina danasnjih hrvata
Vida
Bozidar Vucurevic (1936) : "Ako bude trebalo, sagradicemo jos ljepsi i stariji Dubrovnik"
oPaki Vlah
Е, па Свети Влахо није ни царски ни спа'иски, него влашки! Зашто ли сте у томе поганском својатању туђега, на нас Влахе заборавили?!
tiko
pa Vlaho /Blaž/Vlasios/Blasius nema veze za Vlasima , živio u Armeniji/turskoj
dipe
Ako Srbi kažu da je Dubrovnik Srbski,onda mora da je Srbski. Stanovnici Dubrovnika su pokršteni Srbi koje su pokrstili ustaše.Ustaše su opet pokršteni Srbi, koje su pokrstili,,,,,ustaše. Pa opet Jovo nanovo.Stoti put, pa če biti da su Dubrovčani zaiste Srbi, koje su...........
Надзор
Poštovani Dipe, Evo pisat ću latinicim da vas ne povredim. Da biste bili razuvereni, kad se tiče prostora na kojima su Srbi bili na svom: molim vas da pročitate knjigu istorije najboljeg i nepobitnog hrvatskog istoričara, Ferde Šišića, u kojoj on jasno piše da su na svim ostrvima Jadrana bili Srbi pravoslavci koje je od 1750 g. pa na ovamo tadašnji Papa Inosent X prekrstio u katolike. To se veoma dobro vidi po prezimenima tih ljudi. To je isto bilo sa Dalmacijom i Dubrovačkom pokrajinom gde ogromna većina i danas nosi srpska prezimena. Eto, poštovani Dipe pa razmislite...
Niksa
Ne budite cinik,Dubrovnik NIKADA nije bio srpski grad,vec su u njemu ziveli Srbi katolici,tamo nije bilo nikakvog pokrstavanja,pokrstavanja je bilo za vreme NDH kada je pod palicom Vatikana nasilno pokrsteno cetvrtinu miliona Srba pravoslavaca u Hrvate katolike.Sto se tice ustasa oni nisu svi bili pokrsteni Srbi ali veliki broj iz zapadne Hercegovine-jeste!Prijatan dan vam zelim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja