Ministarstvo zdravlja raspisalo je konkurs za uključivanje stomatologa i plastičnih i rekonstruktivnih hirurga u promociju zdravstvenog turizma. Stručne komisije obići će prijavljene zdravstvene ustanove kako bi proverile da li ispunjavaju sve predviđene uslove, a zatim će se izraditi višejezične brošure i internet prezentacije sa ponudom medicinskog turizma Srbije. Planirano je da se oforme posebni turistički aranžmani sa zdravstvenim ustanovama koje su „prošle” konkurs kako bi se ponudile strancima.

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar naglasio je da je zdravstveni turizam neiskorišćeni potencijal u Srbiji. Zato je ministarstvo odlučilo da se aktivno uključi i pomogne privatnim zdravstvenim ustanovama koje se bave estetskom hirurgijom i stomatologijom da privuku pacijente iz inostranstva.

A da u našoj zemlji i te kako ima potencijala da se privuku stranci koji će dolaziti ovde da popravljaju zube ili da urade neku operaciju iz domena plastične hirurgije, govore iskustva lekara kod kojih već sada, s vremena na vreme, dolaze pacijenti iz drugih zemalja.

– Najviše dolaze naši ljudi koji rade u inostranstvu, koji u Srbiji obiđu rodbinu i ujedno obave zdravstvene preglede i intervencije. Kolege stomatolozi kažu da imaju u ordinacijama i dosta stranaca, najčešće iz Italije, Rusije, Austrije i Španije. Najtraženiji su postavljanje implantata i protetski radovi. Te usluge su dvostruko skuplje u Hrvatskoj, a u Švajcarskoj petostruko više u odnosu na našu zemlju. Ima ordinacija koje plaćaju pacijentu i boravak u hotelu, a sve to uračunaju u celokupnu cenu usluge. Neki ih vode i u razgledanje grada i u provod na splavovima – objašnjava profesor dr Obrad Zelić, predsednik Udruženja stomatologa Srbije.

Procenjuje se da bi u našu zemlju svake godine moglo da dođe oko 100.000 ljudi radi zdravstvenog turizma, koji bi trošili po 2.000 evra. Trenutno ih je, prema nezvaničnim podacima, tek oko hiljadu, ali tačna statistika ne postoji.

– Ova oblast mora da se razvija zajedno sa turističkim agencijama, Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i osiguravajućim kućama. Najtraženije su korekcije nosa, dojki, stomaka, kapaka… – naglašava profesor dr Marijan Novaković, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.

Kada se na cene koje su i do tri-četiri puta niže dodaju troškovi prevoza, smeštaja i hrane, računica je jasna – stranci dosta novca mogu da uštede lečenjem kod nas. Uz to, u pauzi između pravljenja zubnog mosta ili dok se oporavljaju od intervencije, neko bi morao da bude zadužen za to da im pokaže znamenitosti koje Beograd i Srbija nude, ali i da se odmore u nekoj od naših banja.

Statistika Svetske organizacije za zdravstveni turizam govori da je u protekloj godini najbolja evropska zemlja za zdravstveni turizam bila Velika Britanija, a da je najveći pomak ostvarila Turska. Zahvaljujući ovoj vrsti turizma, evropska privreda godišnje ostvaruje dobit od 328 milijardi evra.