subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.11.2016. u 10:05 Sandra Gucijan
PREDSTAVLjAMO PRVU NACIONALNU STRATEGIJU INTERNACIONALIZACIJE VISOKOG OBRAZOVANjA

Kako povećati broj stranih studenata

Da bi naši univerziteti bili primamljiviji akademcima iz inostranstva, predlaže se povećanje broja programa na engleskom jeziku, ali i razvijanje onlajn kurseva za učenje srpskog jezika kao nematernjeg
Србија би требало да има око седам одсто домаћих студената који су мобилни (Фото Драган Јевремовић)

Ako se pretpostavi da je školarina za strane studente 1.000 evra, Srbija je 2014. godine izgubila najmanje 5,8 miliona evra, ne računajući novac koji bi akademci iz drugih zemalja potrošili na stan, hranu, putne troškove, kulturne potrebe… Prema procenama, srazmerno veličini BDP-a, u Srbiji je te godine studije trebalo da završi 7.700 stranih studenata, ali prema podacima Evrostata završilo ih je svega 1.873.

Poređenja radi, deo svetskog tržišta koji ima Velika Britanija kada su u pitanju mobilni studenti iznosi 6,4 milijarde dolara, a u obzir su uzete samo školarine i smeštaj. Srazmerno veličini BDP-a, Srbija bi trebalo da ostvaruje 94,5 miliona dolara na istom tržištu.

Kako bi se promenila ova slika naše zemlje na svetskoj akademskoj mapi i na srpske univerzitete počeli da pristižu strani studenti i profesori, do kraja ove godine Srbija bi trebala da usvoji prvu „Nacionalnu strategiju internacionalizacije visokog obrazovanja do 2025. godine”. Inače, većina država članica EU je ovu oblast već regulisala strateškim dokumentima.

U Srbiji je do sada svoje strategije internacionalizacije usvojilo samo pet državnih i jedan privatni univerzitet (od ukupno 18). Cilj je da do kraja 2020. godine ovakve pojedinačne dokumente usvoje svi univerziteti i visoke škole koji imaju više od 2.000 studenata.

– Rad na nacrtu strategije započet je krajem 2015. godine, uz učešće predstavnika ministarstava prosvete, spoljnih i unutrašnjih poslova, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO), Fondacije Tempus, studentskih organizacija, strukovnih škola… Nacrt je dostupan javnosti i nakon prikupljenih komentara biće dorađen i prosleđen na usvajanje Ministarstvu prosvete i vladi – kaže za naš list prof. dr Zorana Lužanin, predsednik radne grupe za izradu strategije.

Nakon usvajanja, do februara 2017. godine bi trebalo da budu gotovi i akcioni planovi. Dokument, koji je „Politika” dobila, podeljen je na ciljeve i mere koje Srbija treba da završi do 2017. zatim do 2020. i na kraju do 2025. godine, a data je i analiza trenutnog stanja u srpskom akademskom prostoru kada su u pitanju strani studenti, profesori, programi na stranim jezicima, sporazumi između država i univerziteta…

– Prema veličini BDP-a, Srbija bi trebalo da ima oko sedam odsto domaćih studenata koji su mobilni. Povećanje za samo jedan odsto u roku od četiri godine dovelo bi do povećanja doznaka iz inostranstva za 5,8 miliona evra. Kada je reč o dolazećim stranim studentima, podaci Evrostata za 2014. godinu pokazuju da je taj procenat bio 3,5 (a trebalo je 5,3). Pri tom, veliki broj njih nisu zapravo zaista strani studenti, već dolaze iz susednih zemalja – navodi Lužaninova, koja je profesor na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu.

Šta je to Srbija osmislila? Kao prvo, otklanjanje svih pravnih i tehničkih prepreka iz oblasti poreskih, radnopravnih, viznih i drugih propisa vezanih za sprovođenje internacionalizacije visokog obrazovanja i nauke. Zatim, povećanje broja nastavnog i nenastavnog kadra koji učestvuju u međunarodnoj mobilnosti, kao i povećanje sredstava za njihovu mobilnost (uz obuku nastavnog i nenastavnog osoblja radi podizanja nivoa znanja stranih jezika) i povećanje broja stranih nastavnika koji su stalno angažovani na našim univerzitetima. Takođe, povećanje zajedničkih studijskih programa sa stranim fakultetima i broja studijskih programa na stranom jeziku. Konačno, povećanje broja stranih studenata koji dolaze u Srbiji i unapređenje vidljivosti naše zemlje u evropskom akademskom prostoru, kao i uključivanje dijaspore u nastavni i naučni proces u Srbiji.

Kao ciljevi do 2025. godine zacrtani su kreiranje posebnog Brain Gain programa („povratak mozgova”), stvaranje stimulativnih uslova za povratak akademske i naučne elite, uključivanje predstavnika dijaspore sa nastavnim i naučnim zvanjima u istraživačke projekte i nastavu ili bez njih, kao i uključivanje dijaspore u proces lobiranja i pristupa finansijskim fondovima u inostranstvu namenjenih internacionalizaciji visokog obrazovanja.

Da bi se sve ovo postiglo, predviđeno je, na primer, razvijanje onlajn kurseva za učenje srpskog jezika kao nematernjeg, povećanje broja mesta u studentskim domovima, ažuriranje informacija na portalu „Study in Serbia” i aktivno uključivanje diplomatsko-konzularnih predstavništava u proces informisanja o mogućnostima studiranja u Srbiji, pravljenje promotivnog materijala na stranim jezicima i distribuiranje pripadnicima dijaspore, jačanje alumni mreža na univerzitetima, podsticanje profesora srpskog porekla u dijaspori da iniciraju zajedničke studijske programe sa našim univerzitetima, povećanje broja stranih stipendija koje daje naša vlada.

Aktivni državni sporazumi sa samo 11 zemalja

Srbija trenutno ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti visokog obrazovanja putem državnih sporazuma koje sklapaju visokoškolske ustanove, učešćem pojedinaca u međunarodnim projektima i putem ograničene saradnje sa stranim preduzećima. Na državnom nivou, preko Ministarstva prosvete, aktivna bilateralna saradnja postoji sa Kinom, Francuskom, Hrvatskom, Portugalijom, Italijom, Slovenijom, Nemačkom, Austrijom, Rusijom, Slovačkom i Belorusijom. Srbija učestvuje u programima EU – Erazmus plus i Horizont 2020, kao i u srednjoevropskom programu za razmenu studenata i nastavnika CEEPUS.

Problem je što se postojeći resursi ne koriste kako treba, kao i činjenica da fakulteti retko objavljuju međunarodne konkurse za otvorena radna mesta, a mali broj stranih nastavnika učestvuje u komisijama za odbranu doktorskih disertacija.

Komеntari18
c2355
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Autohtoni Jugosloven
Treba nam clanak u politici,kako zadrzati domace studente od bega u inostranstvo,a ne kako privuci strane. Nismo mi imperija pa da privlacimo stranu pamet,nego kolonija iz koje masovno bezi domaca inteligencija.
Zoran
Srbija je pred kolapsom.
Joca Dopisnik
Svi studenti koji dolaze iz drugih drzava moraju da plate svoje troskove ako hoce da studiraju u drzavi Srbije. Srbija je siromasna zemlja koja ce radije pomagati svoje Srbe iz Srbije. Ne moze vise niko da se skoluje o trosku Srba koji nemaju sta da jedu.
Ивана
Не будите смешни: не ради се о новцу, већ о приоритетима. Српском пореском обвезнику "који нема шта да једе", очито не смета уплаћивање његовог новца Клинтон фондацији или за Сребреницу, а само тих 5М евра и 2М долара су могли да покрију годишњу школарину за 6885 студената (узимајући да је годишња школарина за једног студента 1000 евра који се спомињу у чланку).
Hegel
@ Ivana : O čemu ti pričaš? Ne zanima me niko iz druge države, bio Srbin ili ne. Postoje siromašne srpske porodice kojima bi mnogo značilo da im dete bude na budžetu, a ova zemlja ta dragocena mesta deli crnogorcima i bosancima. Gde je tu logika? Uostalom, zabranjeno je dodeljivati privilegije na osnovu nečije nacionalnosti, što bi ti očigledno volela. Mislim da svi dobro znamo ko je to radio u 20. veku...
Ивана
"Хегеле", наравно да мислим да сви Срби треба да имају једнаке услове приступа високом образовању у Србији. (А пошто толики значај придајете држављанству, да будем јасна, требало би да имају и аутоматско право на држављанство Србије.) Лично уопште не видим који је интерес да се на буџету школују исподпросечни српски држављани, уместо да се привлачи свесрпски квалитет, а претпостављам да се слажете да је циљ изузетност, а не просечност, плагирање научних радова, куповина диплома и сл.
Услови
школовање у Немачкој је бесплатно, мислим и у Француској, дом је на нивоу 500 еур , могуће је једноставно наћи одговарајући посао за студенте. Када код нас у Србији услови буду бољи биће и више страних студената, иначе и наши који добро знају језик често одлазе у иностранство на студије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja