nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.11.2016. u 07:55 Sandra Gucijan

Bez stranih studenata, Srbije nema na akademskoj mapi

Naša zemlja ne izdaje studentske vize, država daje mali broj stipendija inostranim akademcima, problem je i njihov smeštaj, nastavnici izbegavaju da drže kurseve na engleskom, informacije na sajtovima fakulteta uglavnom su samo na srpskom jeziku…
(Фото Д. Жарковић)

Realnost je da Srbija nije u vidokrugu studenata iz drugih zemalja. Na Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći i najstariji, stranaca ima samo pet odsto, od kojih je polovina iz zemalja bivše SFRJ. Kako bi srpski univerziteti postali vidljiviji u evropskom akademskom prostoru, počeli da privlače veći broj stranih studenata, projekata i sporazuma, svi državni univerziteti u Srbiji i jedan privatni usvojili su strategije internacionalizacije, a do Nove godine trebalo bi da bude usvojena i Nacionalna strategija internacionalizacije visokog obrazovanja.

– Ovo je prilika da svi izađemo na crtu i vidimo tačno kakvi smo i kako možemo bolje da radimo. Da bismo se izjednačili sa drugim zemljama, neophodna je i pomoć države – da izdejstvujemo uvođenje studentskih viza, da se reši problem smeštaja za strance, da fakulteti ponude veći broj programa na stranim jezicima, da privučemo i nastavnike iz drugih zemalja – rekla je prorektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović. Ona je dodala i da je činjenica da naša ciljna grupa nisu studenti iz Zapadne Evrope, a kao dobar primer onih koji gledaju malo dalje navela je Fakultet bezbednosti koji je prvi u Srbiji izradio verziju svog sajta na kineskom jeziku (uz srpsku, rusku i englesku varijantu).

Ovo su samo neki od podataka koji su se juče čuli u Klubu poslanika, na seminaru povodom završetka EU projekata FUSE (efikasniji rad studentskih službi, obuka nastavnog i nenastavnog osoblja...) i SIPUS (unapređenje zakonodavnog okvira, izrada strategija i standarda za internacionalizaciju). Skup je održan pod nazivom „Internacionalizacija u visokom obrazovanju – gde smo i gde želimo da budemo”.

Sastanku u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prisustvovali su rektori, dekani, profesori, strani partneri koji su učestvovali na projektima, a čula se i iskustva na ovu temu univerziteta iz Londona, Krakova i Malage.

Za ove tri godine, koliko je trajao rad na projektima čiji su nosioci bili univerziteti u Novom Sadu i Nišu, detaljno su analizirani svi univerziteti – od rada njihovih službi, preko sajtova, ponude programa na stranim jezicima do dokumentacije koja se izdaje stranim studentima. Organizovano je mnoštvo poseta i radionica univerzitetima koji su rešili problem internacionalizacije, urađeni su predlozi za izmenu nacionalne regulative…

– Srbija svake godine gubi oko 30.000 stanovnika, što zbog niskog nataliteta, što zbog migracija. Novi Sad prazni Vojvodinu, a Beograd Srbiju. Univerzitet u Pečuju je takođe zbog migracija i pada nataliteta sa 28.000 studenata spao na 18.000 i spas je potražio u internacionalizaciji. To je transformisao čitav grad, a godišnje se u budžet Pečuja ulije 20 miliona dolara – naveo je prof. dr Pavle Sekeruš, doskorašnji prorektor Univerziteta u Novom Sadu.

Prof. Sekeruš je govorio i kako su neke od „naših” problema rešile druge države: ili su angažovale strane agencije za privlačenje stranih studenata (Pečuj) ili univerziteti osnivaju svoja predstavništva u Kini, Indiji, Pakistanu (Univerzitet u Gracu).

– Država nema para i ne možemo očekivati od Ministarstva prosvete da reši problem smeštaja stranih studenata, a ne znam zašto univerziteti odbijaju da se povežu sa privatnim stanodavcima, što je rešenje koje su primenili pojedini univerziteti iz zemalja sa standardom sličnim našem. Vlada Srbije daje samo 100 stipendija za strance, a vlada Mađarske 3.000 i u planu je da sledeće godine poveća taj broj na 4.000 – naveo je dr Sekeruš.

Čuli se i predlozi da se u svrhu privlačenja stranih studenata mogu iskoristiti kulturni centri u stranim zemljama, što je mogućnost koju Srbija ne koristi dovoljno, a postoji interesovanje na primer Kine da se Srbija nađe na listi zemalja čije se diplome međusobno automatski priznaju. O ovom problemu, odnosno inicijativi Kine obavešteni su i ministarstva prosvete i spoljnih poslova i nikome nije jasno zašto se to još nije realizovalo.

– Radi bolje prezentacije naših univerziteta u svetu, radili smo na podršci u marketinškim i informatičkim aktivnostima, savetovali da se poboljšaju sajtovi, izrade katalozi kurseva koje nude fakulteti, nastavnike koji govore engleski jezik učili smo veštinama predavanja i organizacije nastave na stranom jeziku – navela je prof. dr Biljana Mišić Ilić sa Univerziteta u Nišu.

Čuli se i predlozi da treba za reklamu iskoristiti svaki dobijen međunarodni projekat poput onog koji je nedavno dobio Institut Biosens. Takođe, za promociju univerziteta moraju se iskoristiti međunarodni događaji čiji smo domaćini. Kako je istaknuto, ne sme da se dogoditi da mladi koji u velikom broju kao turisti prolaze kroz Srbiju, ne dobiju najosnovnije informacije o mogućnostima studiranja u našoj zemlji.

Komеntari25
ccead
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbi i obrazovanje
Hvala otvorenim i gostoprimivim drustima koja ulazu u obrazovanje i nauku sto su primili mene i hiljade drugih vrednih i ambicioznih Srba. Hvala tim zemljama i sto su nas zaposlile i pomogle da podizemo svoju decu u normalnim uslovima. Hvala im sto su nam omogucili da se osecamo da je u redu to sto radite i zaradite, sto ne morate da kradete da bi preziveli, ili kao alternativa da preturate po kontejnerima. Hvala takvim zemljama u kojima ne prolaze krilatice: "Jadan, vredan!" ili "Pametan je on, zna da se snadje." Zao nam je sto smo kao generacija ostali bez otadzbine jer ona iz koje smo otisli, bilo pobegli ili oterani, nas nikada nije ni htela ovakve kakvi smo, a ona u koju smo dosli, iako nam je puno dala, uvek nam stavi do znanja da smo "dodjosi", neko ko treba da zaradi to pravo da svoju novu "otadzbinu" zaista i oseca i prihvata kao svoju. Srbija je zemlja u epicentru Evrope, a opet u samoproklamovanoj i izabranoj izolaciji. Ne samo danas, nego oduvek. Kome to treba osim "nama"?
Sonja@Jana
Vas naci monolog govori kokiko smo bolesno drustvo. Vi koji poticete iz siromasnog naroda koji manje vise zivi na tudjoj pomoci,koji se rasuo po celom svetu i koristi beneficije sistema od Amerike do Australije,cija deca imaju stipendije zapadnih fakulteta usudjujete se da kritikujete i samu pomisao da mi nekome pomognemo mada bi to bilo i na nasu korist. PS mislim da bi se i redakciji Politike moralo malo vise voditi racuna o komentarima nacisticke i fasisticke sadrzine koji se najcesce provlace kroz tekstove kvazi patriota i laznih anti globalista jer osim sto su neukusni podlezu i nekim zakonskim sankcijama
Vida
Da, a vi demokrate i "patrioti" bi stalno nesto cenzurisali ! Smesni ste. Ne ide gospodjo Sonja, da mi nekome pomazemo, kada srpski studenti nemaju ni osnovnih uslova za studiranje. Ma , nemaju osnovnih uslova za zivot, a kako nemaju posla onda im je djaba i studiranje. I Jana je sasvim u pravu, sigurno nece dolaziti Njemci i Englezi da studiraju u Srbiji, nego Gana, Avganistan, Maroko, Kuvajt itd. Ne moze to tako. Treba prvo omoguciti uslove za Srbe, pa tek onda za strance. Toliko.
neuki
Svaka cast. Jdini normlani komentar. Bolesno drustvo. Najveci branioci danasnjeg obrazovanja u Srbiji su Mame i Tate koji po insotranstvu koji, posle decenije zivljenja na socijalci, koja im pruala potporu da naprave biznis i ciste office.... salju decu po prvitnim skolama od Australije do Amerike i kukaju "kako je kod nas skolovanje bolje ne ovde svatsa dopustaju" Ali eto pokidani izmejdu patrotizma i toga sot im dete ne prica Srpsi. Jer kakvo uceneje na Engleskom jeste li vi normlani?? Srbija bre! Eno jedan komentar kaze "zvanicni jezik Srpski! zato bi mi imali kurseve na Engleskom" Pa mozda zato sto u seed Rusije imas kurseve na Engleskom, pa bi mozda mogli i mi?A? Ova @jana samo sto ne kaze "imamo dosta crncuga. sta ce nam vise"...a dok su Srpska deca mogla da sturidaju po svetu sa traljavim engleskim i da kupe doktoratge, iako su neke zemlej domacina takodje se bunile "sta ce nam balkanski hemoridi" K'o sto [ne]kaze ona nardona : Kakvo drustvo, takav narod.
Jana
Nasa pametna deca beze glavom bez obzira iz Srbije, jer nemaju ama bas nikakve uslove za skolovanje, a vi uvozite i servirate privilegije strancima. Njima i stipendije i smestaj. U ostalom, eno vam afrikanci na medicini, crnogorcina svakom cosku, pa uzivajte sa njima... Jos ako im se prikljuce "mladi i perspektivni" migranti iz Avganistana i Sirije, ma ima da procvetamo!!! (za godinu, najvise dve)
Сале Земунац
''Држава не издаје студентске визе'' - тај ко је написао не познаје наш Закон о странцима. ''Држава даје мали број стипендија'' - даје мали број стипендија и нашим студентима, а одакле нам паре и за стране? ''Настава и обавештења на српском језику'' - ваљда је још увек званични језик ове државе српски. Све то нису проблеми да имамо на десетине хиљада страних студената у СФРЈ тамо 80-тих. Сада их нема из простог разлога што је завладала корупција на свим високошколским установама, па дипломе са неких од тих установа нису једноставно признаване ван Србије. Решите проблем корупције и доћи ће студенти, јер су својевремено за студије нпр. медицине плаћали код нас 2000$ годишњу школарину, док су у другим земљама школарине биле многоструко веће. Са разликом, која им је остајала могли су овде да плате и смештај и да обезбеде пристојан живот. На крају крајева доста их је било и по студентским домовима.
ub bu
@immobil, Lena Na moje veliko iznenađenje komentari na odličan teksz "Politike" su prerasli u marketing izvesnog fakulteta i tamo zaposlenih. Imam prilično godina i poznajem odlično situaciju pa tvrdim da ima sjajnih fiziko-hemičara, ali nažalost niko od njih ne radi u Srbiji. Svi su davno otišli u beli svet. Dalje, ako je FFH tako dobar što sa fakulteta isteraste kolegu koji je radio u Kembridžu, Engleska?
immobil
Чињеница јесте да је много одличних професора са разних факултета отишло у свет. Не спорим то. Чинјеница је да они тамо раде на врхунским установама. Чинјеница је и да NIJE добро омаловажавати оне који су остали и који се према мојим сазнанјима прилично труде. Nije ovo nikakav EPP već samo nastojanje da se bespotrebno ne unižava jedino vredno što je preostalo - BU. Da može biti i bolje - svakako. Napomenuo sam da se kod nas može naći vanserijskih ljudi. Verovatno Vam je jasno da je sve pod Gausovom kapom pa i kvalitet nastavnika, ovde i drugde. Ipak pošto poznajete situaciju svakako ćete se složiti (pošto je bilo govora o neravnotežno TD) da su ekstremno retki univerziteti na kojima predaje učenik Prigodžina. BU (FFH) je jedan od tih. Nije jedini ali je redak zver. U drugim naukama takođe imamo po kojeg zvera dostojnog poštovanja. Neću imenovati. Dakle ne treba biti zadovoljan ali ne treba ni sebe unižavati. Frustracija se leči na drugom mestu - ne ovde. Ceni kolegu da bi bio cenjen
Leona
Nemoguce je govoriti o pojedinacnom slucaju bez bitnih detalja (sta i kako je ta osoba radila na Kembridzu), ali je cinjenica da je BU 'zatvoren sistem', i da je sva prica o internacionalizaciji i podizanju kvaliteta putem pokusaja angazovanja nastavnog i naucnog kadra sa znacajnim medjunarodnim iskustvom - mrtvo slovo na papiru. Sve nastavne pozicije se oglasavaju tako da se samo ispuni zakonski minimum, na opskurnim mestima i sa nemogucim rokovima. Stranci ih nece videti. Ako neko iz dijaspore slucajno i vidi neki oglas, prijave se eliminisu na sulude nacine. Pozicija assistant profesor na dobrom americkom fakultetu izjednacava se sa asistentom u srpskom sistemu. O britanskim i australijskim zvanjima da ne govorim, njih malo ko u Srbiji i razume. Ili neko nije izdao udzbenik (u 21. veku), pa ne zadovoljava kriterijume konkursa, pri cemu ima bolje publikacije od redovnih profesora na datom fakultetu! Ocigledno na BU nema politicke volje da konkursi budu otvorene utakmice.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja