subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:16

Iz šestog pokušaja zgrada Beobanke prodata za 4,25 miliona evra

Na licitaciji za objekat na Zelenom vencu izborilo se preduzeće „Štatverk”, pre deset dana sa kapitalom od sto dinara upisano u Agenciji za privredne registre
Autor: D. Aleksić / D. Mučibabićsreda, 23.11.2016. u 20:03
Зграда "Беобанке" на Зеленом венцу (Фото Р. Крстинић)

Trinaestospratna zgrada nekadašnje Beobanke i petospratni objekat ispred nje na Zelenom vencu su konačno prodati i to iz šestog pokušaja. Zdanje ove ugašene srpske banke, za 4,25 miliona evra, milion više od početne cene, kupio je „Štatverk doo” iz Beograda, preduzeće koje je u Agenciji za privredne registre upisano pre deset dana. Za kvadrate u centru grada na licitaciji borili su se „Multiinvest grup” i „Karolajn holdings”.

Miraš Mirašević, direktor i vlasnik „Štatverka”, kompanije koja se bavi „konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem” kako se i moglo očekivati nije želeo da komentariše kako će iskoristiti kupljene kvadrate.

Na APR-u se među šturim podacima o ovoj firmi može pronaći i taj da je upisani novčani kapital – 100 dinara i da je osim Miraševića, državljanina Hrvatske, direktor i Darko Šaraba.

Kupac prema planu generalne regulacije, kako je za naš list naveo glavni gradski urbanista Milutin Folić, objekat može da obnovi u postojećim gabaritima i da ga pretvori u hotel ili poslovnu zgradu.

– Ako želi da ga poruši, za šta mu je potrebna saglasnost gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i na njegovom mestu zida stanove, moraće da izradi plan detaljne regulacije i da tim dokumentom dokaže da to je moguće zidati na toj lokaciji – objašnjava Folić.

Koja god bila buduća namena ovog objekta i zemljišta na kome se on nalazi, kupac će morati da uloži ogroman novac. Razloga za to je više. Jedan od glavnih je što konstrukcija objekta od 8.300 kvadrata ne zadovoljava seizmičke propise. Problematična su i dva poslednja sprata koja su nadograđena i zbog oštećenja ne mogu se bezbedno koristiti. Jedna od osnovnih manjkavosti je što zgrada nema podzemnu garažu, već samo pet parking mesta.

Rekonstrukciju zdanja na uglu ulica Zeleni venac i Carice Milice, u toku koje je i skinuta fasada, započelo je 2009. Ministarstvo pravde, tadašnji korisnik zgrade. U toku obnove uklonjene su instalacije, pregradni zidovi, a kada je na red došla fasada posao je privremeno stopiran zbog toga što je trebalo ukloniti azbest koji se pojavio u parapetu, delu zida između poda i prozora. Do tada se nije znalo da konstrukcija sadrži azbestni cement jer on nije bio zaveden u projektnoj dokumentaciji. Pre pola veka, kada je objekat građen, upotreba azbesta nije se protivila propisima, niti se znalo da je on opasan za zdravlje, a u građevinarstvu je zabranjen tek osamdesetih godina prošlog veka.

Zbog svih ovih nedostataka na zgradi Beobanke Ministarstvo pravde, koje je procenilo da bi demontiranje stare i postavljanje nove fasade koštalo 100 miliona dinara, odustalo je od namere da u njega useli Prekršajni sud u Beogradu, Viši prekršajni sud i Agenciju za borbu protiv korupcije. Zdanje je 2012. godine prešlo u vlasništvo grada i procenjeno je da vredi oko pet miliona evra. Tadašnja vlast digla je ruke od rekonstrukcije, ali objekat nije oglašavala na prodaju. To je prvi put učinjeno 2014. godine kada je početna cena bila 4,9 miliona evra. Ona je neprestano snižavana, ali interesenata nije bilo. U martu ove godine niko se nije javio na poziv za prodaju. Ali, kada je grad letos izašao sa ponudom od 3,1 milion evra, dogodilo se iznenađenje. Rok za dostavljanje ponuda pomeren je do kraja oktobra jer se, uveravali su tada u Gradskoj upravi, pojavilo više potencijalnih kupaca.

 

Raste poverenje investitora

Gradonačelnik Siniša Mali je ocenio da je prodaja zgrade Beobanke važna vest za Beograd, budući da je ta zgrada decenijama predstavljala ruglo u centru.

Za njega je ova prodaja još jedan dokaz da je grad uspeo da povrati poverenje investitora.

– To je novac koji ide u gradski budžet. Razgovori koje smo vodili tokom prezentacije zgrade Beobanke podrazumevali su i predstavljanje pešačke zone, projekta „Beograd na vodi”, metroa i drugih. Očekujem da će investitor uplatiti izlicitiranu cenu i da će uskoro pokazati projekat – ukazao je Mali.

Kaća Lazarević, vlasnik agencije za nekretnine, saglasna je da ova prodaja pokazuje da je prestonica očigledno postala atraktivna destinacija za ulaganje, ali smatra da se gradu, ovog puta, ipak posrećilo.

– Zgrada jeste na atraktivnoj lokaciji, ali je oguljena, kostur u koji treba mnogo uložiti da bi ona dobila na vrednosti. Uspeh jeste u tome da se danas nađe neko ko hoće da da toliki novac – navela je Lazarevićeva.

 

Zdanje ovenčano Sedmojulskom nagradom za arhitekturu

Objekat Beobanke sagrađen je 1960. godine prema projektu arhitekte Milice Šterić. Nagrađen je Sedmojulskom godišnjom nagradom za arhitekturu. Zgrada od 13 spratova izgrađena je za potrebe „Energoprojekta”, tadašnjeg vlasnika, ali kasnije je prešla u posed Beobanke. Od 2007. do 2012. godine bila je u vlasništvu države. Objekat se nalazi u okviru celine „Stari Beograd” koja uživa status prethodne zaštite.

 

Od jugoslovenskog sjaja do tranzicionog sunovrata

Beobanka čije je jedno od najprepoznatljivijih zdanja bila zgrada na Zelenom vencu, uz Jugobanku, Beogradsku banku i Investbanku nekada je važila je za jednu od četiri najmoćnije finansijske institucije u zemlji. Ove srpske banke vrata za klijente zatvorile su početkom 2002. Tada je Savet za sanaciju i likvidaciju banaka predložio tadašnjoj Narodnoj banci Jugoslavije, čiji je guverner bio Mlađan Dinkić, da otvori stečaj nad njima. Sindikalci iz ovih banaka zatražili su da se u njihove finansijske institucije uvedu ekspertski timovi koji će utvrditi pravo stanje u njima, a Jovan Ranković, savezni ministar finansija, predložio je da Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, stavi veto na odluku o gašenju. Sve to bilo je bez rezultata. Kako je Dinkić tvrdio, država nije imala 8,3 milijarde tadašnjih nemačkih maraka za njihov oporavak.

Poslednjih godina u javnost je ipak izašlo nekoliko ekonomskih eksperata i pojedini direktori ugašenih banaka koji su napomenuli da su četiri banke morale da budu zatvorene kako bi država otvorila prostor za inostrane. Od njihovih direktora, prema tim navodima, traženo je da u izveštajima o poslovanju prikažu ogromne gubitke iako to nije bila realna situacija. Stečajni postupak i dalje traje.


Komentari21
aebca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lazni car SInisa Mali i Crnogorci
U obracunu sa crnogorskom mafijom, AV je pobedio. Miras sa Cetinje via Stutgart i Zagreb nam je kupio zgradu u centru Beograda koju nijedan Srbin nije "hteo." Moralo je tako biti, jer je jedan lazni car Sinisa Mali!
petar
samo uvezi azbesta, svi naucnici znaju ( sem oni koji kupuju doktorate ) od 1926 godine da je koban za zdravlje
Polka
Uvek nedostaje licna karta kupca. Kao i u svim dosadasnjim prodajama. Zato ce i ovde ostati sumnja da se radi o maskiranom, pokradenom, domacem kapitalu.
СЕНОВИЋ
Србија је окупирана 1948. За навек.
feliks56
Опет нека ујдурма актуелне градске власти на челу са Бонапартом С. Малим. Купац са почетним капиталом од једва једног евра купује здање за 4,25 милиона европских новчаних јединица?! Ко кога овде прави овцом? А што се костура зграде тиче то није рекордер. Зграда Дирекције Информбироа у Новом Београду (тачније тада у Земуну) почела је да се гради мало пре злогласне резолуције ИБ и сукоба са СССР. Када су наведени догађаји започели, градња је прекинута, а костур објекта је ту стајао скоро двадесет година. На иницијативу Б. Пешића, једног од најуспешнијих градоначелника Београда у периоду после II св. рата, извршена је пренамена и 1969. године у том објекту је заживео хотел "Југославија"...остало је историја.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja