subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:37
PROPADANjE INDUSTRIJE

Bile jednom fabrike u Rakovici

„Rakovička industrijska zona” nalazi se na samrtničkoj postelji, Fabrika guma „Rekord” više ne postoji, „21. maj” je u stečaju, batrga se još jedino IMR u kome trenutno radi oko 200 radnika
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 15.08.2016. u 09:10
Заборављена ливница у Раковици (Фото: Драгослав Жарковић)

Rakovica i deo oko njene industrijske zone pre dvadesetak godina ličili su na mravinjak. Ulicom patrijarha Dimitrija oko petnaest časova, kada se završavala prva, a počinjala druga fabrička smena, nije se moglo proći od radnika. Procenjuje se da je u zlatno doba industrijskog razvoja grada i zemlje, osamdesetih godina prošlog veka, u ovom delu prestonice radilo oko 25.000 ljudi.

Sada je ovaj deo Beograda skoro pust, radnici su endemska vrsta i mogu se na prste prebrojati, a nekadašnje hale prazne su i zarasle u puzavice. Umesto zaposlenih okupirala su ih divlja stabla i žbunje.

Da nije oštrog mirisa, koji još povremeno dopire iz Livnice, stekao bi se utisak da je ovaj kraj potpuno mrtav.

Od giganta do sloma: DMB u Rakovici (Foto Dragoslav Žarković)

Okosnice privrede Rakovice, Beograda, zemlje, nekadašnji giganti „21. maj” (DMB) i „Rekord” na samrtničkoj su postelji ili „pod zemljom”.

Fabrika guma „Rekord” više ne postoji. Deo zgrada ovog konglomerata je porušen, a teren se priprema, kako kažu predstavnici sindikata, za izgradnju takozvanog maloprodajnog kompleksa „Kapitol park Rakovica”, čije se otvaranje, navodno, očekuje za april 2017. godine.

„Rekord” je nastao još 1925. godine. Posle Drugog svetskog rata uspešno je poslovao, izvozio pneumatike u 25 zemalja Evrope, Afrike, Amerike i zapošljavao oko 5.000 ljudi koji su radili u četiri smene. Izvoz tokom osamdesetih godina prošlog veka dostizao je 22 miliona dolara godišnje. Uspešno je ovo preduzeće radilo i u vreme sankcija, ali i neposredno posle toga.

Usledila je zatim čuvena privatizacija, zatim proces restrukturiranja, a onda je za 5,2 miliona evra, i to bez obaveze plaćanja poreza, fabriku kupio ruski „biznismen” iz firme „Vizahem”.

Nakon nekog vremena, radnike je poslao na kolektivni odmor. Preduzeće je otišlo pod stečaj, menjali su se stečajni upravnici, iza paravana u prodaju se uplitali političari, međusobno povezani rodbinskim i partijskim vezama ali i, kako se šuškalo, preko posrednika, kontroverzne ličnosti poput narko-bosa Darka Šarića. Imovina se godinama krunila, rasprodavala i nestajala da bi na kraju ceo kompleks smešten na 65.000 kvadratnih metara bio prodat i pripremljen za prvi tržni centar mešovite robe u Rakovici, čija se reklama sada vijori ispred napuštenih zgrada nekadašnjeg „Rekord holdinga” DP.

I od čuvene fabrike auto-motora „21. maja” (DMB), koja je proizvodila avio, auto, turbo i malolitražne motore, imala fabriku alata i opreme, livnicu, hotele…, ostao je još samo mali trag. Od devet preduzeća koja su činila ovaj nekadašnji gigant postoji još samo Fabrika malolitražnih motora (FMM). Trenutno je u stečaju, iako je pre njega, kako ističu nekadašnji rukovodioci i radnici, poslovala bez gubitaka, a njena vrednost je iznosila oko milijardu evra. Poslednji radnici iz ove fabrike, njih 36, nalaze se na birou za zapošljavanje. Šta će biti s FMM-om još se ne zna, ali upućeni tvrde da će mašine ubrzo biti rasprodate, a hala od 5.000 kvadrata pretvorena u magacin poznate drogerije.

Nekad bilo za ponos: stohiljaditi traktor u IMR-u (Foto Dragan Jevremović)

DMB je „rođen” 1948. godine, a „babica” mu je bila Vlada FNRJ. U početku su se u fabrici proizvodili motori za naše avione i helikoptere. Po tome je i dobila ime „21. maj”, jer je to bio dan Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. U ogromnim halama, kako je navedeno u knjizi, dugogodišnjeg direktora Filipa Grujića „Bila jednom jedna fabrika”, postavljene su mašine i oprema iz zapadne Evrope i SAD. Proizvodilo se po licencama „Fijata”, „Lombardinija”, „Rols-rojsa”, „Turbomeka”, „Boša”. Dugo je fabrika proizvodila motore za „zastavu”, „fiću”, „juga”. Krajem osamdesetih, sa 70 odsto kapaciteta u DMB-u je proizvedeno 165.000 motora, a radilo više od 5.000 ljudi. Vrednost imovine u jednom momentu premašila je milijardu dolara.

Ali, u narednih 20 godina, prema rečima radnika, imovina je raščerupana, tako da su ostali samo opustošeni pogoni.

Od ove sudbine pokušava da pobegne fabrika iz komšiluka IMR, koji je trenutno u postupku reorganizacije. Od 7.700 radnika, koliko je industrijski konglomerat nekada zapošljavao, sada po ugovoru radi oko 200 radnika. Preduzeće još uvek proizvodi traktore. Iz firme se izdvojila livnica, ali ova dva preduzeća, kažu u IMR-u i dalje tesno sarađuju.

 

Slomljena kičma

U poslednje dve decenije u prestonici je, likvidiran veliki broj fabrika i preduzeća koja su činila kičmu privrede grada. Ugašeni su ili su pod stečajem Industrija motora i traktora, IPM „Zmaj”, „Minel”, „Ratko Mitrović”, „Partizanski put”, „Beko”, DP „Kluz”...


Komentari14
e4a6d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Old Traford
Za finansiranje "drzavnih" fabrika-drzava nema novca;ali za finansiranje stranih fabrika-drzava ima taman koliko treba,cak povlaci kredite..Gospodo, domaca proizvodnja i poljoprivreda su unisteni, jedina stvar koja je preostala za unistiti je - budget...Na temu trosenja novca iz budgeta na kojekakve budalastine mogla bi se snimiti dobra parodija ali nama se to servira kao poslednji "krik finansijske mode 21-og veka"...Prestati sa finansiranjem NVO i stranih "investitora",plate u Javnom Sektoru na "menadzerskim" pozicijama da ne prelaze 3 prosecne plate pa nek partijski strucnjaci i velemajstori zaradjuju 5.000 Eura i vise u svojim i u stranim firmama koje ih sigurno jedva cekaju rasirenih ruku, investirati u domace fabrike koje nece regulisati tzv. trziste i berze vec finansijska policija, cim api prvih 100 eura-direktora u corku; sve to moze da funkcionise, mozda je i lose ali je svakako bolje od danasnjih svetlih primera, slike ovih oronulih zgrada su iz 2016 god a ne iz 1975-te...
milos
i posle se cudite kako se desila 45-a i nacionalizacija,pa vecina predratnih kapitalista je stekla kapital kao ovi nasi danasnji,na razne mucke i kombinacije sa drzavom preko ledja naroda koji je krvario u prvom svetskom ratu,da nisu zaradili tada milione za dvadeaetak godina na posten nacin tako i ovi danasnji
marko knezdviv
E moj Vladimire ti samo mislis da su zastarele tehnologije ali pogledaj kineske traktore i indijske koji haraju po nekadasnjim trzistima rakovice i imt-a njihovi traktori su jos goreg kvaliteta... Ako ne i sa gorom tehnologijom u sebi pa se prodaju ko ludi po zemljama 3 sveta... Nemoj da te lazu i da ti pricaju price. Onaj stari 539 kakav takav ima da sahrani makar 3 kineska traktora u istoj klasi...
Леон Давидович
Ово је најбољи пример шта може да уради људска похлепа људски егоизам. Може све да опљачка уништи и претвори у пустош. Данас само знају да праве тржне центре. Па могу трговине да функционишу док се плате администрацији деле из кредита и док гомиле новца још пристижу родбини од радника расутих по свету.
Владимир Матић
Да је пљачкашке приватизације било то нико не спори, али вреди се осврнути и на то да ли је и сама фабрика мотора делом одговорна за ово што ју је снашло. Ево, на пример, мотори за Заставу 101: Они су по италијанској лиценци били произвођени, али већ после 20-ак хиљада километара морао је ибер-лауф да се вади напоље и ти мотори су могли да прелазе највише око 100-тинак хиљада километара. Истовремено, исти такав оригинални италијански мотор се све донедавно уграђивао у Ланчије и могао је да прелази не мање него 500 хиљада километара !!! Ко је год могао да набави полован оригинални италијански мотор знао је да ће дуже трајати него нов домаћи. Значи, не може се градити будућност фабрике на дуге стазе са позајмљеним знањем, тј., са копирањем туђег производа, поготово ако је и то копирање било лоше и неквалитетно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja