ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.06.2016. u 19:30 Dejana Ivanović

Koliko je bezbedno planinarenje

Poštovanjem pravila mogućnost da dođe do nezgode može se svesti na minimum. – O sigurnosti planinara brine vodič
Сви планинари по правилу треба да користе специјалну опрему (Фото ГСС Србије/Димитрије Остојић)

Nesreću u Julijskim Alpima, u kojoj je prošlog vikenda poginuo planinar Aleksandar Džavović (30), dok su Aleksa Popadić i Maja Đorđević teško povređeni, i dalje ispituju italijanski istražitelji. Međutim, kako je za „Politiku” nedavno potvrdio Ljubomir Mirković, srpski konzul u Trstu, zna se da Džavović i dvoje povređenih u trenutku nesreće nisu bili prikačeni na sigurnosnu sajlu, ali su međusobno bili povezani užetom. Zbog toga je, kad se prvi u grupi okliznuo i poleteo niz liticu, povukao preostalo dvoje.

Ovakvi nesrećni slučajevi se dešavaju, ali se ipak mogu svesti na minimum ukoliko se poštuju pravila prilikom uspinjanja, smatra Dimitrije Ostojić, pripadnik Gorske službe spasavanja Srbije.

– Nesreća u Italiji desila se na takozvanoj vijaferati, uređenoj stazi u steni koja je posebno osigurana. Penjanje u ovom slučaju omogućavaju fiksirana pomagala na samoj steni, sajle, rukohvati, lestvice... Jedno od osnovnih pravila na vijaferati je da je planinar uvek fizički zakačen za nju – napominje Ostojić.

Na feratama svi planinari po pravilu treba da koriste specijalnu opremu za ovakve uspone, i da u svakom trenutku budu povezani sa sigurnosnom sajlom ili nekim vidom međuosiguranja tokom penjanja, objašnjava ovaj spasilac.

– Komplet za vijaferatu sadrži pojas i dva kratka apsorpciona užeta s velikim karabinerima na kraju, kojima se planinar i povezuje sa glavnom sajlom. Ukoliko dođe do proklizavanja ili druge nezgode, sigurnosni ferata komplet će zadržati planinara na sajli i time sprečiti njegov dalji pad. Obavezan je i šlem koji u slučaju nezgode štiti od udara, ili odrona kamenja – ističe naš sagovornik.

Za planinarenje na ovakvom usponu nije potrebno da neko bude vrhunski alpinista ali mora da zna da rukuje opremom i da ima određeno iskustvo iza sebe, smatra Ostojić.

–Za vijaferatu je neophodna specijalna i prilično skupa oprema, a na žalost puno ljudi improvizuje i koristi alternativu koja je izuzetno opasna. Uz to, svako ko ide na vijaferatu mora da prođe i poseban trening – napominje ovaj spasilac sa petnaestogodišnjim iskustvom u alpinizmu.

Planinarenje ovakvim stazama, koje je u poslednje vreme veoma popularno u Sloveniji i Italiji, lakše je od klasičnog alpinizma, tvrdi Ostojić, ali daleko teže od šetnje planinom, pa je oprez neophodan.

O bezbednosti planinara koji se u grupi kreću stazom brine vodič, ujedno i vođa tima koji procenjuje vremensku i svaku drugu situaciju na usponu i odlučuje da li će grupa nastaviti put ka vrhu.

– Dešava se da vodič mora da prekine penjanje iako se planinari na sto metara od cilja jer je procenio da na stazi postoji opasnost i njegova reč mora biti poslednja – kaže ovaj spasilac.

Tokom uspinjanja svi u grupi moraju da slušaju uputstva vodiča, jer nepoštovanje pravila pojedinaca može da ugrozi bezbednost svih. Na drugoj strani, vodič mora dobro da procenjuje situaciju na terenu ali i da ima licencu da bi predvodio planinare. Podsećamo, Jelena Kuzmanović, koja je u organizaciji Planinarsko-skijaškog kluba „Kopaonik” nedavno vodila grupu planinara u Julijske Alpe, ima licencu za ovaj posao, što su potvrdili i u klubu. Ona je u kratkoj izjavi za „Politiku” dan posle nesreće na Kuminu rekla da su svi kriterijumi prilikom planinarenja ispoštovani i da je oprema bila u ispravnom stanju.

Sistem obuke i licenciranja kod nas, po oceni Ostojića, dobro radi, a licence naših vodiča su i međunarodno priznate.

Da se tragedije na planinarenju događaju podseća stradanje alpiniste na Stolu kod Bora pre dva meseca, a uzrok ove nesreće, pretpostavlja se, je odron. Ipak, naš sagovornik smatra da su u Srbiji ovakve nesreće prava retkost.

– U svetu, međutim, situacija je drugačija – tragedije se češće dešavaju, naročito u velikim planinskim regijama, gde stotine ljudi svakoga dana pokušavaju da pomere sopstvene granice, od vrhunskih sportista do rekreativaca – kaže Ostojić.

Broj povređivanja na planinama raste sa porastom aktivnosti u prirodi kojih je sve više. Ipak, naš sagovornik smatra da je planinarenje izuzetno bezbedno, ukoliko se poštuju pravila.

Osvajanje planinskih vrhova po kategorijama

Klasično planinarenje – šetnja po uređenim stazama na planini gde se ne koristi nikakva oprema za osiguranje

Visokogorstvo –penjanje na više planine sa senovitim delovima, koje iziskuje i korišćenje opreme.

Vijaferata – osigurane planinarske staze u steni koje su često i potpuno vertikalne.

Alpinizam – najkompleksnija planinarska aktivnost, obuhvata penjanje na stene visokih stenovitih planina, najčešće prekrivenih snegom i ledom, gde se za savladavanje uspona koriste i ruke i noge, kao i specijalna oprema.

Komentari2
b462e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

грађанин
''Неко лаже од сердара''.... Ако је све,баш све,било по пропису,како то да троје слети са веза? Ако су имали опрему и били прикачени на ''ферату'' како?
Dule Astro
Ne može vodič da bude odgovoran ako se neko iz neznanja "otkači", tj. ako neko u nekom trenutku "nije povezan na feratu". Postoje 2 pupkovine od kojih uvek jedna mora da bude prikačena na sigurnosno uže. Kada se jedna pupkovina otkači da bi se prikačila na sledeće uže, druga mora da je zakačena, a to je pravilo koje mnogi "zaobilaze" tako što se slobodnom rukom pridržavaju za to uže, ili merdevine. To prekačinjenje traje manje od sekunde, ali tada može svašta da se desi (padne kamen, nalet vetra, insekt proleti...)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja