Nezaposlenost, teškoće u rešavanju stambenog pitanja, nizak životni standard, nedostatak novca za podizanje dece, problemi sa čuvanjem mališana, osećanje nesigurnosti… samo su neki od faktora koji imaju važnu ulogu u odluci da se odloži roditeljstvo. Uticaja imaju i produženi period školovanja, želja za uživanjem u životu, ulaganje u karijeru… U 2014. godini nivo rađanja u Srbiji bio je čak 30 odsto ispod potreba „zamene” generacija, a prosečna starost majke iznosila je 28 godina. Na simpozijumu „Rađanje ili odumiranje Srbije” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, naglašeno je da samo 10 opština u Srbiji beleži pozitivan prirodni priraštaj, a sve ostale kubure sa manjim natalitetom. Zato rešavanje ovog problema treba da bude jedan od prioriteta naše države.

Deca koja se rađaju, smatra akademik dr Nebojša Radunović, predsednik Odbora za humanu reprodukciju SANU, trebalo bi da imaju brojne koristi jer je neophodno stimulisati mlade ljude na proširenje porodice.

– Ako neko odluči da ima petoro dece, to država treba da podrži. Treba ljudima obećati da će svako dete koje se rodi imati pelene i zdravstvenu negu. Dobro je što nadležni pomažu parovima kojima je potrebna vantelesna oplodnja kako bi došli do potomstva, ali to je mali procenat. Uloga vantelesne oplodnje nije bila toliko značajna u prethodnih 15 do 20 godina jer su tada ljudi stvarali decu onda kada im je bilo vreme. Do toga je doveo trend da mladi parovi čekaju i odlažu roditeljstvo – pojasnio je dr Radunović.

Brojni zdravstveni problemi mogu da ometaju začeće, a gojaznost na koju mali broj ljudi obraća pažnju i te kako ima uticaj na to.

U epidemiju gojaznosti koja je zahvatila ceo svet uključila se i Srbija, kaže profesor dr Dragan Micić, iz Kliničkog centra Srbije.

– Postoji veza između gojaznosti i neplodnosti kod muškaraca i žena. Često se primenjuju komplikovane metode lečenja steriliteta, a zanemaruje se uticaj koji može da ima gojaznost. Korekcija telesne težine može da pomogne u ostvarivanju potomstva, a parovi koji imaju takav problem mogu da potraže pomoć i u Centru za lečenje gojaznosti u KCS-u – dodao je dr Micić.

Na skupu je bilo reči i o pomeranju granice rađanja, uticaju dijabetesa na prirodni priraštaj, psihogenom sterilitetu, faktorima rizika za nastanak porođajnih povreda, savremenom lečenju malignih bolesti zbog reproduktivnog zdravlja, očuvanju plodnosti modernom kontracepcijom… Simpozijum „Rađanje ili odumiranje Srbije” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti prvi je skup koji je akademijski Odbor za biomedicinska istraživanja organizovao u okviru ciklusa konferencija „Problem javnog zdravlja u Srbiji”. U oktobru će biti održan skup „Epidemija gojaznosti koja je zahvatila Srbiju”.