subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.04.2016. u 08:05 Olivera Popović

Sve više kratkovide dece

* Dok svakodnevno sate provodimo pred ekranima računara, tableta i mobilnih telefona, broj treptaja se smanjuje i do pet puta, što prouzrokuje „sušenje” i crvenilo oka, upozoravaju oftalmolozi. * Osetljivosti na svetlost, zamagljeni vid, privremena kratkovidost, glavobolja i bol u vratnom delu kičme – simtomi su sindromoma kompjuterskog vida
(Фото Ројтерс)

Svakodnevno, višesatno zurenje u ekran kompjutera, mobilnog telefona ili tableta smanjuje broj treptaja, čak i do pet puta nego što je uobičajeno i oku potrebno. To dovodi do takozvanog suvog i crvenog oka, upozoravaju oftalmolozi.

Ogroman broj ljudi, čiji su posao, ali i hobi i zabava, vezani za dugo korišćenje kompjutera, sve više se žali na  preopterećenost oka, pojačanu osetljivost na svetlost, duple slike ili zamagljeni vid, privremenu kratkovidost, glavobolju i bol u vratnom delu kičme. Stručnjaci iz Američkog udruženje optometričara (American Optometric Association) zbir ovih tegoba nazvali su sindromom kompjuterskog vida (computer vision syndrome).

I dok su odrasli sigurni da to što imaju problema s vidom ima veze sa radom za kompujerom i mobilnim telefonom, tinejdžeri negiraju da im sati provedeni pred ekranima prave ikakve probleme. Kao u vicu o mišu koji se ne žali ni kada jede papriku, već „plače i jede”.

(Foto D. Jevremović)
Miroslav Stamenković:
Kod sve većeg broja dece školskog uzrasta javlja se kratkovidost kao posledica predugog gledanja u monitore računara i mobilnih telefona

Ali, očni lekari upozoravaju: kao posledicu nebrojanih sati koje klinci provode gledajući u skrinove mobilnih telefona i ekrane tableta, raste broj dece koja postaju kratkovida.

 –Sve je veći broj dece kratkovido, jer previše vremena provode pred monitorima. To se naziva i školskom kratkovidošću, jer se u tom uzrastu najčešće javlja – upozorava oftalmolog prof. dr Miroslav Stamenković, direktor Očne klinike KBC „Zvezdara”.

On ipak smatra da se ne može govoriti o sindromu kompjuterskog vida kao patološkom, bolesnom stanju, jer da bi nešto bilo sindrom sa medicinskom dijagnozom potrebno je da se „razboli” organ, a u ovom slučaju su samo privremene smetnje. Takođe tvrdi da iza tog termina stoje optometričari, koji, ipak, nisu očni lekari, već samo obavljaju preglede i određuju dioptriju.

–Za sada nema pouzdanih naučnih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja oka – tvrdi dr Stamenković i dodaje da savremeni ekrani uspešno štite od direktnog oštećenja očiju i vida.

– Kada je reč o problemu suvog oka, koji prati peckanje, svrab, nelagodnost, kao da je u oku pesak, to može da se otkloni dodavanjem „veštačkih suza”, odnosno kapi za oči koje treba da odredi oftalmolog– kaže naš sagovornik.

Ipak, postoje situacije koje zahtevaju veći oprez. Dr Miroslav Stamenković navodi da se kod dugog rada za kompjuterom kod nekih osoba može javiti takozvana insuficijencija konvergencije – smanjene mogućnosti očiju da  fokusiraju na objekat koji gledaju. To dovodi do nelagodnosti ili duplih slika. Upozorenje naročito važi za osobe koje imaju prikriveni strabizam (razrokost) koji dugi sati provedeni pred kompjuterom mogu da „probude”.

Saveti stručnjaka

Za ljude koji zbog prirode posla ili zavisnosti od čestog sedenja pred računarom ili zurenja u mobilni telefon, oftalmolog dr Miroslav Stamenković daje nekoliko saveta:

*  Podesiti kontrast na monitoru između pozadine i slovnih i drugih znakova, a odsjaj smanjiti na najmanju meru

* odrediti optimalnu razdaljinu od očiju do ekrana (optometričari preporučuju 45 do 70 santimetara)

* Ekran podesiti da bude u ravni sa očima, a ne da se u monitor kompjutera gleda „na dole”

* Računar ili mobilni telefon ne sme da bude najjači ili jedini izvor svetlosti u sobi u kojoj se radi, već je potrebno da postoji još neko svetlo

* Važno je tokom rada za kompjuterom sedeti u pravilnom položaju

* Na svakih sat vremena, treba napraviti pauzu od 10 do 15 minuta, ne samo da bi se oči odmorile, već i da bi se mišići opustili

 * Svih ovih saveta treba dai se pridržavaju osobe koje nose naočare sa velikom dioptrijom ili sočiva

Komentari3
f39f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Ја бих запитао стручњаке зашто када се чита штампани текст извор светлости пожељно је да пада са леве стране.
Teodor
Bejah nedavno u Hong Kongu. Svi, mislim na omladinu i decu, bulje u IT uredjaje raznih vrsta, kako na ulici ili u metrou. Ako malo zastanete i razgledate pazljivije, zaprepastice vas saznanje da ogromna vecina te omladine nosi naocare.
Marko
Ova vest je pravi dokaz koliko se u Srbiji sve radi stihijski i bez razmišljanja. Sa jedne strane imamo ove poražavajuće informacije, a sa druge strane se političari trkaju ko će da bude savremeniji i da ugura u škole više računara, tableta, bežičnih mreža. I niko nikada u zemlji Srbiji nije napravio analizu, pa onda strategiju informatizacije školstva. A ima zemalja u svetu koje svesno ograničavaju korišćenje računara u školama iz raznih razloga (Francuska, Novi Zeland,...). Kod nas je važno samo da se oprema kupi, da političari uzmu proviziju, a za posledice ko te pita...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja