nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 24.03.2016. u 08:05 Borka Golubović-Trebješanin

Telo se veseli igri na maternjem jeziku

Veliki povratak Mire Furlan sa predstavom „Kasandra” u Rijeci, budući da od 1991. godine nije igrala u pozorištima na prostoru nekadašnje Jugoslavije
Мира Фурлан (Фото Р. Крстинић)

Od našeg specijalnog izveštača

Rijeka – Već dve godine dogovaramo se Oliver Frljić, upravnik HNK u Rijeci, i ja o saradnji. Zbog poslovnih obaveza, porodice nisam do sada sve to mogla da uklopim. Imali smo problem sa vremenskim terminima jer živim na drugom kraju sveta. Ovo je zapravo jedno veliko čudo da sam ovde, na kojem sam beskrajno zahvalna i Frljiću i svojim kolegama, rekla je za „Politiku” glumica Mira Furlan neposredne posle treće reprize predstave „Kasandra” rađene prema romanu nemačke autorke Kriste Volf koja je u režiji Nade Kokotović premijerno zaživela na sceni Hrvatskog narodnog kazališta Ivana plemenitog Zajca u Rijeci u utorak 15. marta. Ova predstava najavila je ujedno veliki povratak Mire Furlan na ovdašnju pozorišnu scenu, budući da od 1991. godine nije igrala u pozorištima na ovim prostorima, sa izuzetkom predstave „Medeja” koju je radila 2002. u pozorištu „Ulisis” na Brionima.

Krajem 1991. godine glumica Mira Furlan, do tada članica HNK u Zagrebu, a našoj publici poznata po brojim filmovima, za novo mesto življenja odabrala je Ameriku.

Široki osmeh, srdačnost, jednostavnost i skromnost Mire Furlan na prvi pogled su nas razoružali. Posle sat i po vremena, koliko traje scensko čitanje romana „Kasandra” Mira Furlan ušetala je u glumački salon HNK u Rijeci i pored toga što je bila vidno umorna došla je da vreme opuštanja provede sa beogradskim poklonicima njene umetnosti.

–„Medeja” se događala pre 14 godina na Brionima, a onda sam još četiri leta dolazila i igrala tu predstavu. Znači deset godina nisam izašla na pozorišnu scenu i igrala na svom jeziku. „Kasandra je za mene bio veliki eksperiment. Htela sam da proverim da li će strah nadvladati, da li to mogu, da li to želim, da li me veseli, uzbuđuje ili je to jedna stvar koju sam nekako prerasla ili se sve to izgubilo. Nisam pojma imala. Čudno je to sa glumom. Recimo kao sa plivanjem, vožnjom bicikla i sa nekim drugim stvarima. Telo se seća. Organski se nekako toga sećaš, kao da si to radio sve ovo vreme, svaki dan. To je divno, veliko otkriće i za mene, kaže Mira Furlan i dodaje:

– Dobro se služim engleskim jezikom, igrala sam teške stvari u pozorištu, kao recimo Lorkinu „Jermu”. Bila sam sat i po vremena na sceni i govorila Lorkin poetski tekst na engleskom. Mislim mogu ja to, ali u ovom Kasandrinom slučaju, telo se veseli, a onda ti stihovi na kraju, ta molitva Apolonu koja je zapravo dobri, stari Eshil me nadahnjuje, čini dodatno srećnom. Jako volim Grke, mogla bih da se specijalizujem za grčku tragediju. Ne znam šta je u pitanju: da li ta veličina emocija? Meni je uvek bilo premalo emocija u običnom životu, uvek sam htela više i više. Naravno, kada sam bila mlađa bilo je mi je potrebno i više emocija. Imam, možda da tako definišem, neki emocionalni kapacitet da to osetim. Grčka tragedija se igra na malo višim lestvicama. Sve je više nego što je naš običan život, a sa druge strane, koji je zadatak glumca? Da to bude apsolutno konkretno. Na neki način obično, jasno, kristalno jasno. Mislim da to postoji u „Kasandri”.

Predstava „Kasandra” nastala po delu Kriste Volf temelji se na antičkoj priči o Kasandri, ćerki trojanskog kralja Prijama i Hekube, kojoj vidovitost postaje sopstveno breme budući da se njena porodica nije obazirala na njena proročanstva. Predvidela je uzrok Trojanskog rata, ali i propasti Troje. Kasandra u koju je bio zaljubljen Apolon i koju je otac želeo da ponudi Menelaju kao ženu umesto Helene živi i umire u patrijarhalnom svetu ratova i vojskovođa, u kojem nije bilo mesta za ženske autoritete.

Koja zajednička nit spaja Miru Furlan sa Kasandrom koju tako emotivno i strasno tumači na sceni?

Dragan Nikolić je bio lekovit
Uvek rado dolazim u Beograd, to je grad iz kojeg nosim najlepše uspomene. U Beogradu sam se upoznala sa svojim suprugom (Goran Gajić, režiser), u njemu je zapravo počeo moj život koji eto već tri decenije vodim. Tamo imam jako drage prijatelje. Nisam, na žalost, imala vremena da ovoga puta boravim u Beogradu, a posebno žalim što zbog profesionalnih obaveza nisam stigla na sahranu Dragana Nikolića, kaže Mira Furlan i napominje:– Neopisivo sam tužna zbog odlaska Dragana Gage Nikolića. Ne mogu da zamislim svet bez njega. Bio je briljantan glumac, to je naravno jasno, ali kakav je to bio čovek! Čovek koji je u svaku ekipu unosio toliko vedrine, duhovitosti. Na minus 13 stepeni mi u papirnatim čizmicama čekamo da snimamo scene, po nama pljušti ledena kiša. Ja na rubu suza, a Gaga onda izvali neku foru da  svi popadamo na sneg. Zahvalna sam mu na tim trenucima. Gagi je trebalo plaćati ogromni novac da bude u svakoj ekipi. Bio je lekovit, melem na rani. Bio je jedinstvena zvezda ovih prostora. Toliko malo ega, taštine, nikada nisam srela. To je  retkost u našem poslu u kojem je potrebna doza ega bez kojeg se ne može raditi. Pitala sam se uvek u njegovom slučaju kako je to moguće? Dragan Nikolić je bio najskromniji čovek u svakoj ekipi. Nikad se nije žalio ni na šta. Neopisivo će mi nedostajati.

– Roman Kriste Volf je priča o ženi, o ženskoj poziciji, ženskom uglu, istoriji zapravo. Koja je muška istorija? To je crno-bela istorija. Uvek naši i njihovi! Gde je tu žena? Pravda je izvršena, najljući neprijatelj je ubijen. Šta je sa mojim, ženskim pravom? Dakle, Krista Volf se bavi ženskom pozicijom u istoriji, a posebno u ratu. Koja je moja istorija? Bila sam žena i živela sam u vreme rata. Ali nije samo moja. Toliko je sličnih ženskih sudbina. Sa druge strane ta silna silovanja na sceni, stalno nasilje nad ženom. Sve smo to prošli, ovaj rat nam je sve to doneo. Eto to je moja veza sa time. Time se baviti na vrlo uzvišen i poetski način, što se ove predstave tiče, budući da je na stilizovan način režirala Nada Kokotović je jako zanimljivo, kaže Mira Furlan i glasno razmišlja: Zašto nam je Kasandra danas potrebna?

– Da se osvestimo i da se podsetimo da se radi o večnoj temu. Ne radi se o temi osobe koja se zove Mira Furlan, niti se radi o osobi koja se zove, recimo, Dubravka Ugrešić ili slično. Radi se o večnoj temi koja se stalno ponavlja. Žene zapravo plaćaju najveću cenu, uvek! Meni se čini u svakom ratu. Konačno u ovom ratu jedna od strategija je bila silovanje. To je toliko morbidno da čovek nema reči da komentariše, ali to se događalo i to masovno. I sve što možemo reći o toj temi na bilo koji način zapravo je potrebno. Da se slučajno ne bi ponovilo. U tome je smisao našeg postojanja. Od vremena Kasandre do danas, kao što vidite, nije se ništa promenilo. I kada čovek čita Grke, recimo Euripidovu „Medeju” ili Sofoklovu „Antigonu”, shvati da su oni sve napisali, apsolutno sve. Antigona je, recimo, ženska priča, kaže naša sagovornica.

S vremena na vreme Mira Furlan u Americi predaje na jednoj filmskoj akademiji dramsku literaturu. Jedan od komada na njenoj listi je i Sofoklova „Antigona”.

Studenti se danas ne identifikuju sa pozicijom Antigone, nego sa pozicijom Kreonta. To tumačim novim konzervativizmom koji vlada u ovom svetu

– Zanimljivo mi je da se studenti danas, znači mladi ljudi, ne identifikuju sa pozicijom Antigone, nego sa pozicijom Kreonta. To tumačim novim konzervativizmom koji vlada u ovom svetu, sa desnicom koja je zavlada svuda, ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, nego i u Evropi, ali i u Americi je stalna borba, tvrdi Mira Furlan.

Komentari4
e69c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lela
To je žena za Upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, a ne ovaj Joker iz rukava!
Neven
Nacionalna klasa.
Milan Medic
Gospodjo Miro , moj duboki naklon ! Malo je ljudi koji su sposobni da se uzdignu iznad mocvare u koju smo, svesno , upali !
slika
dobro se drzi, svaka joj cast

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja