subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:17
INTERVJU: Nebojša Dugalić, glumac

Svi se osećamo kao šesti prst

Svaki je čovek negde raspet između Njegoševog stiha: „Gde se zrno klicom zametnulo, onde neka i plodom počine”.
Autor: Borka Golubović-Trebješaninponedeljak, 21.03.2016. u 08:05
Небојша Дугалић (Фото: Ж. Јовановић)

Glumac Nebojša Dugalić kao da ne zna za predah. Svojim scenskim bravurama nadahnjuje publiku kako na sceni matičnog Narodnog pozorišta u Beogradu, tako i u Madlenijanumu, Pozorištu na Terazijama, Jugoslovenskom dramskom pozorištu... U pauzi između proba i predstava glumačka iskustva prenosi studentima, snima filmove, bavi se muzikom. Pre nekoliko meseci Dugalić je imenovan i za dekana Akademije umetnosti u Beogradu.

U svojstvu dekana Akademije umetnosti u Beogradu šta smatrate svojim najvažnijim zadatkom?

U trenutku kada sam pristajao da se poduhvatim te obaveze nisam bio ni svestan šta sve ona podrazumeva. Ono što je ključno čini mi se da svako bavljenje pedagogijom jeste svest o tome da škola postoji zbog studenata koji su tu došli da se obuče za nešto što će postati njihov budući životni poziv. Činim sve što je moguće u cilju kvaliteta njihovog obrazovanja. Pored funkcije dekana i dalje sam profesor, evo već treće godine studenata glume u svojoj petoj generaciji studenata. Trudiću se i u okviru primarnog pedagoškog rada da radim kao i do sada, da što više iskustva prenesem mladim ljudima, da što nesebičnije podelim sa njima sve što znam. Postoje naravno mnoge stvari koje dođu vremenom. Nešto donese sama biologija, nešto godine i zrelost, ali ono što su osnove zanata i umeća je ono što bi u najvećoj meri trebalo da nauče na fakultetu. Meni se čini najvažnijim osluškivanje posebnosti svakog studenta. Šta su najbolje predispozicije svakog pojedinca i u tom smislu se treba truditi da se afirmišu njihovi najbolji kvaliteti. Da osete da nisu na akademiji uzalud proveli četiri godine.

Ne čini li vam se da postoji izvesna mistifikacija prema glumi. Kakav je vaš pristup prema glumačkom poslu?

Kad god su u pitanju neka umetnička zanimanja tu uvek postoji mnogo mistifikacije. Naravno, umetnost jeste tajna što sama reč mistifikacija i sugeriše u izvesnom smislu. Mnogo toga jeste do talenta, a talenat podrazumeva, pored ostalog, i neponovljivu sposobnost stvaraoca da sadržaje svoga iskustva povezuje u originalni sklop. Treba naravno jako paziti i na to šta je tu autentično. Sa druge strane najveći deo studiranja jeste vrlo konkretan rad koji ima za cilj da ono što su neke prirodne predispozicije bude zasnovano na opipljivim kriterijumima. Vrlo je težak i delikatan posao da se sve to složi. Studenti se suoče sa gomilom nepoznanica kada krenu da studiraju, kao uostalom svako od nas kada je počinjao da radi.

 

Iza vas su brojni scenski junaci Žorž Dival, Knez Miškin, Žan Valžan, ali i Vuk Isaković, Jovan Jovanović Zmaj, Vladimir Dedijer... Koliko je delikatno nositi toliko mudrosti u sebi?

To su opet recimo stvari koje zanat olakšava u smislu da ako čovek zanatski dobro složi stvari onda one postaju deo automatizma i spontanosti koju je onda lako nositi. Tada nije problem da se iz večeri u veče igraju druge uloge, likovi, drugi ljudi… Da se uđe u tuđu kožu. Glumac kroz proces stvaranja i uopšte radeći tokom svog umetničkog veka sebe smesti nekako iznutra u okvire određene dramske situacije, odnosno lika, razvojnih linija koje se događaju u komadu. Onda tu za njega nema nepoznanica, ostaje mu jedino da se svake večeri prepusti tom nepredvidivom impulsu igre koji svaki put donese neki novi detalj i ulogu čini svežom, živom, aktuelnom.

Čini se, ipak, da vas je posebno obeležila monodrama „Ispovest Dmitrija Karamazova” prema delu „Braća Karamazovi” F. M. Dostojevskog . Zašto ste se odlučili baš za ovog Karamazova?

To je zapravo bila moja diplomska predstava koju sam odigrao samo jednom posle toga. Obnovio sam je 16 godina posle na poziv festivala „Zlatni vitez” u Moskvi. Tada sam shvatio da je ova priča negde u meni uvek bila živa i čekala trenutak da je ponovo ponesem. Moj izbor Dmitrija Karamazova pored mnogih likova koji se u romanu „Braća Karamazovi” pojavljuju bio je iz razloga što mi je Dmitrij delovao kao sabirnica svih njihovih osobina. Kao da se u njemu steklo mnoštvo i od oca i od braće i cele okoline. Kao da je Dmitrij u sebi sabirao, sažimao i prebolevao sve te pojedinačne sudbine. I kao da se u njemu nekako lomi priča. To mi se učinilo kao zanimljiva pozicija za monodramsku formu. Naravno, nikada nije moguće zahvatiti ceo roman, ali u ovom slučaju to se moglo. Monodrama „Ispovest Dmitrija Karamazova” je pokazala da je tako. Da se može pričajući priču o Dmitriju svedočiti i o Dostojevskom i celom romanu.

Kakvi su vaši snovi danas budući da ste hteli da za novo mesto življenja odaberete Kanadu, a poznato je da težite ka Rusiji. Da li je lepši kanadski ili ruski san?

Sa jedne strane mislim da je svaki čovek negde raspet između Njegoševog stiha: „Gde se zrno klicom zametnulo, onde neka i plodom počine”. Sa druge strane mi i ne možemo sasvim jasno odrediti gde se ta klica naše sudbine zapravo zametnula i gde ona treba da počine. Ceo svet je zapravo jedno plodno zemljište koje nudi mogućnost da čovek tom klicom urodi nekim plodom. To je pitanje nekog unutrašnjeg zrenja, nadolaženja, iskustva unutar čoveka koje mu odredi put. Šta će se desiti to niko od nas ne zna, ali mislim da je nekada dobro i zdravo otvoriti prozore i videti da je svet širok i da se može proluftirati dom. I da se može otići negde izvan, da to nije ništa ni nedostižno, ni strašno.

Na svakom koraku nam se poručuje da je kultura šesti prst. Kakva je duhovna klima u kojoj trenutno bitiše naša kultura?

Taj šesti prst je nešto što je osećanje sa kojim se većina ljudi u ovoj zemlji susreće. Nekako se svi zajedno osećamo kao šesti prst. Ne volim da kukam na kontekst, vreme, okolnosti. Ne zato što one nisu za to da se nad njima kuka, jer i te kako jesu, ali mislim da se mnogo snage potroši na tu kuknjavu, a zapravo se propusti da se učini nešto što se može. Verujem da bez obzira na to da li nas neko tretirao kao šesti prst ili ne, mislim da treba smoći snage i svedočiti, pa makar to bilo i u orahovoj ljusci. Da smo mi tu da dajemo sve od sebe, da svedočimo o onome za šta smo pozvani. Da budemo posvećenici svog puta, svog dara, a da će ostalo nekako da se sklopi. Ili možda neće. Ali, ako čovek bude prikovan samo za to osećanje da je šesti prst onda će propustiti da uradi i ono što može.


Komentari12
9042c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milena Manic
Raskosni talenat plemenitog glumca Nebojse Dugalica pleni na radost pozorisne publike i dalje punim sjajem.Duboko sam bila potresena vescu da odlazi iz zemlje,on je nacionalno blago koje treba cuvati ,vest da ostaje iskreno me je obradovala.Njegovim odlaskom vise bi izgubili mi nego on.
Sena
O majko moja! Umesto da se radujemo što je ovak čovek još uvek na našim prostorima mi ga kunemo što nije otišao. Pritom medijsku pažnju oko tog čina odlaska nije izazvao sam već su o tome drugi pisali. Treća stvar, za takav poduhvat je potrebno vreme! a i da ne ide, šta to? veselimo se ljudi što možemo mnogo toga da čujemo i naučimo od njega! Ne tezgari on po pozorištima već im vadi prosek, nažalos malo srazmerno njegovim kvalitetima.
Srki
Veselim se što sam od Nebojše naučio kako da pokušam da pobegnem iz svoje zemlje, pa se onda predomislim, dobro "podmazan". Nema šta, baš veselo.
Preporučujem 2
Milko
A teo si da vataš za Kanade? E Nebojša, Nebojša, nemaju Srbi pamćenje ko bube. Izgleda da si dobro ovlado tenikom medijskih najava.
Рђосав
- због кредита у швајцарцима `тео да бега у Канаду, сасве жену и децу. Сад је декан у Србији. Врло карактеран лик. И карактеристичан...
pilece pamcenje
Ne rece li skoro ovaj covek da putuje za Kanadu? Ma nigde takvav lebac bez motike kao u Srbijici. Mozes da izjavis sta hoces i da ostanes ziv.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja