utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 14.02.2016. u 09:05 Marina Vulićević

Tin Ujević –najveći hrvatski boem u Skadarliji

Kako bi reagovao pesnik kada bi čuo da srpska, hrvatska i bosanska nacionalna televizija sada, prvi put posle ratova devedesetih, sarađuju zajedno stvarajući igrano-dokumentarnu seriju o njegovom životu?
Тин Ујевић у загребачкој кафани Блато, око 1950. (Фото Википедија)

Ako je raj velika biblioteka, kao što ga je zamislio Borhes, onda se među brižnim čitaocima u njemu nalazi i Avgustin Tin Ujević, krunisani kralj skadarlijskih boema, enciklopedijskog znanja, samotnjak u gomili sveta, razočarani idealista, Evropejac i Jugosloven, mistik, posvećenik ljudske duše. Kako bi reagovao kada bi čuo da srpska, hrvatska i bosanska nacionalna televizija sada, prvi put posle ratova devedesetih, sarađuju zajedno stvarajući igrano-dokumentarnu seriju o njegovom životu? Možda bi ponovio, kao što je novinarima nekada govorio, da ne mari za publicitet. A gde god da se pojavio, svojim nastupom izazivao je pažnju, pa i pišući ovako:

– Bio sam u tamnici, u izgnanstvu; vidio sam kasarne, seminar, institute za trovanje mozga, sagrešio sam, gladovao sam, mislio sam da ću poludjeti, što god sam poduzeo, sve je propalo; pisao sam mnogo; nisam publikovao ništa, ljubio sam nesrećno, pa i raskinuo se od ljubavi; nikakvih škola nisam u redu svršio; došao sam zbog svoje netaktičnosti u sukob sa većinom „sila” u Evropi; ostao sam na koncu na drumu...

Avgustin Ujević (1891–1955) rođen je u Vrgorcu kod Imotskog, gimnaziju je završio u Splitu, a Filozofski fakultet pohađao je u Zagrebu. Pred Prvi svetski rat bio je jedan od najaktivnijih u pokretu jugoslovenske omladine, zbog čega je bio zatvaran. Rat je proveo u Parizu, godine 1916. sastavio je na francuskom Osnovnu gramatiku srpskog jezika. Zatim je došao u Beograd. Živeo je i u Sarajevu, Splitu, Zagrebu, a sjajne poetske zbirke „Lelek sebra” i „Kolajna”, objavio je upravo tokom beogradskog perioda. 

Po rečima Marka Novakovića, urednika Dramskog programa RTS-a, igrano-dokumentarna serija „Tin – trideset godina putovanja” odličan je početak saradnje između Radio-televizije Srbije i Hrvatske radio-televizije. Snimanje u Hrvatskoj već uveliko traje, dok će osam, od ukupno šezdeset dana snimanja čitavog projekta, u Beogradu početi u maju. Pored Zagreba, Beograda, Pariza, Sarajeva, Splita, pesnikov život biće rekonstruisan i u Imotskom.

– Lik mladog Tina Ujevića tumačiće Igor Kovač, a starijeg Milan Pleština. Serija se sastoji od četiri epizode u trajanju od 55 minuta, režira je Davor Žmegač, a producira Jasmina Božinovski Živalj i biće završena na jesen 2017. godine. Tin Ujević bio je u to vreme dobri duh našeg grada i jedan od njegovih simbola. Serija će biti snimana na Terazijama, kod hotela „Moskva”, na Trgu Republike, kao i na Tašmajdanu, i naravno u nezaobilaznoj Skadarliji – kaže Marko Novaković.

Tin je najviše voleo Pariz i Beograd, u Parizu je bio nesrećno zaljubljen u poćerku srpskog konzula Milenka Vesnića, a među beogradskim ulicama izdvajao je Skadarliju.

– Prije svega, ja bih najurio iz Beograda sve spekulante, porušio bih banke, Narodnu skupštinu preselio bih u neko provincijsko mesto, na primer u Stenjevac (duševna bolnica), zatvorio bih umjetničko odeljenje, a ministre bih smestio na jedan brod... Od svih prijestoničkih ulica ostavio bih Skadarliju, Vasinu, jedan deo Poenkareove (današnja Makedonska) i Terazije – govorio je Tin Ujević.

Prosjaci pred crkvom
Prosjaci zebu na steni pločnika,do bašta, do turskih groblja.Prosjaci prose od šetača i noćnikas pruženom rukom bezvoljnoga roblja.Čuče majke, u krilu s čedom:ta rahitična jadna dojenčad što visio materinskoj sisii vidi svetlo prvim gledomu sažaljenju ljudi, redom! No ovi pred crkvom su pobožni prosjaci:Bogu se mole, a od ljudi prose.Na stepeništu crkvenom bosjacitrag skrušenosti usred čela nose.Znaju za bogate, i zovu ih ljudi:duh živi u njima kao Hrist u Judi.Oni prose i mole,mole i prose,i znadu za svete simbole,za vajane idole,i breme s verom snose. Na putu u prekogrobljekao zalog nose, mesto dela, gole ruke:od tvorca prosi robljeraj kao poklon za pasivne muke,za umirene ruke. Prosjaci mole milostinju,prosjaci prose raj.Smiluj se, Bože, priloži, dajgroteskni milodar taj! Pesma je objavljena 6. januara 1934. godine u „Politici“

Hroničar Beograda Kosta Dimitrijević zabeležio je sećanje na trenutak kada je 1920. godine Tin stigao u Beograd, sa kožnom torbom punom knjiga i rukopisa i uputio se pravo u čuvenu „literarnu” kafanu „Moskva” gde je slučajno seo za sto pesnika i boema Rake Drainca.

– Govorio je neumorno, razvijajući teze po svojoj volji, ređajući arabeske događaja, mozaike likova, simfoniju zbivanja. Slušao sam ga kao nikog do tada. Prvi put sam se zadivio zlatousnosti čoveka – pričao je Drainac tada.  

Ovo Tinovo i Drainčevo prijateljstvo u kafanama kod „Tri šešira”, „Bums-kelera”, u siromaštvu, ovekovečeno je u anegdotama, poput one u kojoj kelner pita Drainca šta želi da poruči, a ovaj mu kaže:
 – Ništa!. Kada je kelner isto to pitao i Tina, on je odgovorio: – Isto to, samo sa čašom vode! Strašno sam žedan... Najviše prepričavani događaj u vezi sa težnjom Tina Ujevića da skanladizuje malograđansku skučenost jeste prizor kada je trebio vaške u „Moskvi”. Danas bi to bio vrlo uspešan umetnički performans...

Pričalo se i o tome kako je prezadužen bežao od razgoropađenih gazdarica ostavljajući knjige i rukopise, kako je novac ušivao u kaput, pa onda ostajao i bez kaputa, kako je radio u antikvarnici čuvenog Vlajka Ignjatovića Marsovca, pa ga je nagovorio da pošalje telegram na Mars. Njih dvojica sročili su tekst pošiljke: „Stanovnicima Marsa – Vasiona, javite imate li antikvarnih stvari. Antikvarnica `Guslar` Vlajka Ignjačevića – Beograd – Kralja Aleksandra 60 – SHS, Evropa, Zemlja”. Tako je Ignjačević prozvan Marsovcem.

Najburlesknije je svakako bilo skadarlijsko boemsko krunisanje Tina Ujevića, u podrumu „Bums-kelera”, kod gazda Pere Svilenog. Kako je pisao Kosta Dimitrijević, novine su izvestile o tome: u ponoć, uz cigansku muziku Tin je bio nošen na rukama, a zatim krunisan kraljevskom kapom od kartona. Karnevalsku atmosferu upotpunio je govorom, u kojem je škakljivim izrazima „detronizovao” članove kraljevske porodice. Zbog ovog „verbalnog delikta” Tin je bio uhapšen, a zatim i proteran iz Beograda 1925, da bi se posle godinu dana vratio.  

Njegov potonji osećaj Sarajeva sadržan je u ovom utisku: „Doživljaj Sarajeva bit će za me doživljaj jednoga tajanstva u magli, trepetljiva i nejasna spoznaja da sam spustio stopu u zagonetni i neprobojni svijet”.

Nasuprot ovom ispoljenom licu, Ujević je imao drugačije prizore unutarnjeg života, misao o problemu savesti koja treba da bude u korenu svakog umetničkog dela, a Rade Konstantinović primetio je da je se Ujević plašio te svoje potrage za apsolutnom lepotom u jeziku jer je slutio da ta lepota, za kojom se potucao po svetu, zahteva i apsolutno davanje, samouništenje... O stvaralačkoj snazi Tina Ujevića govori i podatak da zagrebačko izdanje Sabranih dela Tina Ujevića iz šezdesetih godina prošlog veka sadrži čak sedamnaest tomova sa više od 8.000 stranica. Pisao je Ujević u svojim esejima:

„Nalazim da je glavna stvar problem savjesti: nije dosta dobra nijedna knjiga, pogotovo ne moderni roman, ako nije na svakoj stranici Ispit Savjesti... Svijet intenzivnoga i dubokoga mišljenja jeste svijet blaženstva, s kojim se ništa ne može uporediti na zemlji, jer je to tek zaneseni obajani svijet umjetnosti i filozofije, iz koga će kao cveće procvasti najlepše mirisave biljke duševnih proizvoda. Posegnuti ovamo, i to ovako duboko, znači postati drugi čovjek, promjeniti sve svoje navike, izgubiti smisao za sve one svakodnevne sitnice kojima građanski svijet podaje toliku važnost...” 

Komentari10
e88c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gospodine Pavelic Jelacicu
kao po obicaju niste u stanju da prigusite svoje frustracije i kao po vec dosadnom obicaju demonstrirate frapantno neobrazovanje. Verovatno ste domoljubno mislili na Jasenovac, "oluju" i sve ostale hrvatske "tragedije" zbog kojih tako patite. Sreca da je postojiao jedan Ujevic inace bi imao danteovsko misljenje o susedima koje bi moglo da se rezimira "ostavite svaku nadu vi koji ulazite ovde". Vi kao da hocete da potvrdite Andrica "Dođu tako vremena, kada pametan zaćuti, budala progovori a fukara se obogati" - da bude iskren, uspelo vam je
Перивоје Поповић
Поштовани господине Новаковићу, вјерујем да знате, и да сте и Ви као и цијењени аутор овог и сл. текстова у штампаним и електронским медијима, сасвим случајно превидјели да је Тин Ујевић боравио и у Црној Гори и имао према њој врло позтиван став; у Никшићу је објављена његова књига "Ауто на корзу". Народ и ствараоци у Црној Гори и данас с посебном несебичном љубављу чувају и памте боема и велеумника, искреног пријатеља Србије и Црне Горе, Аугустина- Тина Ујевића. УСРДНО ВАС, КАО ЧЛАН УПРАВНОГ ОДБОРА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ, МОЛИМ ДА, БЛАГОВРЕМЕНО, РАДИ ИСТИНЕ И ДОСЉЕДНОСТИ, УВАЖИТЕ ОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ. Остајем Вам на добробитном располагању. Опростите што, у немогућности другачијег, користим овај модел комуникације. Желим Вам свако лично и стваралачко добро и пуно успјеха у овом одговорном пројекту - П. Поповић, е.м. perivojepg@gmail.com
Mag. Gordana Nadler
Komentare "Beogradjanin Schwabenländle" i "Galla" mogu u potpunosti da potvrdim, tako je! Samo kad bi bilo nekako moguce da se pojedini u diaspori povezu ... ali matica nas nikako ne realizuje, mi njima ocigledno ne trebamo! Dodala bih jos na "Gallin" komentar: "... i kompleks inferiornosti u odnosu i na svoju zemlju!" Kuda ides Srbijo? Srdacan pozdrav
Zoran
Oslobodivši tisućljetni kulturni narod i ostale, Srbija je otvorenih ruku dočekala mnoge poput velikog pesnika Tina Ujevića.Vreme kada se na Srbiju gledalo sa divljenjem. A narod koji odbaci kako pesnik reče "svakodnevne sitnice"i žrtvujući pola svoje populacije večita je inspiracija.
Ban Jelačić
Da se ne zaboravi na veliki broj Hrvata koji žive u Srbiji, opstali uprkos svemu...
anastasija.arsić
Uprkos svemu, uprkos čemu! Pa naravno da treba da žive tamo gde im se živi, kao i svima nama koji imamo pravo da biramo zemlju u kojoj ćemo opstati, ili da se odreknemo "zavičaja" koji se odriče nas. Pa nisu došli Hrvati da ruse naše crkve, gradove i spomenike, nego su, ako me pamćenje ne vara, Srbi, narod kojem po rođenju pripadam, krenuli na Vukovar, Dubronik, i šta god. A to što nismo ni posle 25.godina izmirili svoje račune, ne znači da treba da nastavimo da sejemo mržnju jedni prema drugima. Ako su mogle Francuska i Nemačka da nađu neki zajednički jezik, između dva rata, zašto ne bismo i mi, tj. Srbi i Hrvati da se već jedamput makar primirimo, tim pre što govorimo skoro istim jezikom. A da i ne pominjemo zajedničku kulturu, istoriju, literaturu. I dokle ćemo vise da šprebrojavamo žrtve s jedne i druge strane. A ako su Hrvati proterali Srbe iz Krajine, i srbi su sravnili mnoge gradove u Hrvatskoj, pa šta će mo sad. Meni se ide na more, jadransko,a i mladi Hrvati dolaze u BGD.
@Ban Jelačić
Uprkos cemu?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja