četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 24.09.2015. u 22:00

Poremećaj pažnje kod dece se sve više leči medikamentima

Проблем се најбоље уочава у првим данима школе када малишани морају да седе на часовима (Фото Д. Јевремовић)

Do sada je bilo uobičajeno da se registrovanje epidemija povezuje sa zaraznim bolestima, ali kako se količina lekova izdatih deci sa hiperkinetičkim poremećajem drastično povećava, stručnjaci se sa razlogom pitaju da li se može govoriti i o epidemiji ovog sindroma. U poslednjoj deceniji samo je u Velikoj Britaniji broj izdatih recepata osobama koje boluju od ADHD-a (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) više nego udvostručen. Prema pisanju „Gardijana”, tokom 2004. godine izdato je 359.100, a tokom prošle blizu milion recepata, to jest 922.200. Takođe, u Sjedinjenim Državama je posle astme hiperkinetički poremećaj ili poremećaj pažnje najčešći zdravstveni problem dece.

Procene su da deo farmaceutske industrije koji proizvodi samo jedan lek koji se prepisuje deci školskog uzrasta sa ovim poremećajem „teži” čak devet milijardi dolara godišnje. Sa druge strane, i dalje ne postoji precizan dijagnostički test za identifikaciju poremećaja. Takođe, efekat leka je kratkotrajan jer se uzimanjem ostvaruje poboljšanje, ali samo na nekoliko dana, dok dugoročno nema efekta.  „Gardijan” prenosi reči profesora Tima Kendaka da uzimanje leka duže od godinu dana dovodi do smanjivanja rasta dece za skoro dva centimetra.

Sami Timimi, dečji psihijatar, jedan je od protivnika upotrebe leka i njegov stav je da se hiperaktivnost pre svega odnosi na ponašanje i da nije povezana ni sa jednom poznatom biološkom ili neurološkom anomalijom, te naglašava da je začuđujuće da roditelji pristaju da deci daju lek.

Uzrok hiperkinetičkog sindroma je i dalje nepoznat. Bio je poznat, ne pod ovim imenom, još u 19, veku, ali je tek u drugoj polovini 20. veka, najviše u SAD, počeo da se upisuje u zdravstvene kartone. Karakteriše ga nedostatak pažnje i ponašanje deteta koje „bezglavo“ juri bez osećaja za sopstvenu ili bezbednost drugih. Problem je najvidljiviji  upravo u prvim danima škole, kada mališani moraju da sede na časovima.

A. C.

Komеntari4
26cac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Превара
Аутор текста је МОРАО да спомене да је утемељивач ове болести Леон Ајсенберг на самрти признао да је болест измислио. Суштина ове преваре је да уопште није потребна примена јаких психоделичних лекова код деце, већ више психотерапије. За ову "болест" је везана једна од највећих превара у медицини........и фармацији.
др Слободан Девић
"Карактерише га недостатак пажње и понашање детета које безглаво“ јури без осећаја за сопствену или безбедност других." Kao prvo, ima ona nasa izreka - "Gde si video mirno dete i lepu babu?" Izvinjavam se svim bakama sto sam morao da potegnem za ovom narodnom umotvorinom, sa nadom da ce mi oprostiti. Drugo, najisplativije je leciti zdrave ljude - uspeh je 100% zagarantovan, samo da ti "lekovi" ne naprave neko zlo. Nego, decu na livade da trce, na bazene da plivaju, pa neka idu malo i kod rodjaka na zemlju da kopaju, pa da vidis kako od tog "sindroma" nece da ostane ni mrtvo slovo na papiru. Ah, ne, dajte deci komjutere, igrice, filmove, da zive u virtuelnim svetovima, pa se onda jos pitajte zasto se cudno ponasaju. Tipican primer gde razvoj tehnologije (kompjutera i komunikacija) kada je zloupotrebljen (od strane beskrupuloznih profitera) dovodi do nezeljenih posledica (agresivna i fizicki osakacena deca, a boga mi i odrasli).
Nomen Nescio
Белосветска будалаштина.
ok cupid
Nažalost malo površan članak, ali barem se ovaj problem počeo spominjati i u našim medijima... a zašto roditelji pristaju, treba otići u neku zemlju gde rade dečiji psihijatri koki su u stanju da preopznaju ovaj problem i umeju da ga leče, i pitati njih... koliko pate deca i porodice dece sa ADHD najbolje znaju oni, koliko se posle terapije popravlja uspeh u školi (i šanse za normalan život) znaju oni koji su kroz to prošli. Inače, većini dece bolest prodje nakon puberteta, mada odredjen postotak ima si,ptome i kao odrasla osoba ( često kao komorbiditet sa anksioznim poremećajem ili depresijom). Istina je takodje da neke terapije usporavaju rast, ali lekovi su samo deo terapije. Istina je i da je do dijagnoze teško doći, ali postoje jasne smernice svih vodećih stručnih udruženja (NICE, APA). ADHD je bolest, i kao i svako drugo psihijatrijsko oboljenje, izgleda da u Srbiji mora da nosi stigmu decenijama duže nego u razvijenim zemljama...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja