sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 10.08.2015. u 08:15

Kako je Gadafi postao prorok

Средоземно море: трошни бродићи препуни људи који траже спас

Logika profita i multinacionala suvereno vlada ovim svetom. Pa zašto se onda čudimo što je biznis sa prevoženjem nesreće sa jedne na drugu obalu odavno prerastao početni amaterizam i do tančina razvio geostratešku mrežu po Mediteranu, Aziji, Africi i Evropi.

Moj posao zavisi od moje reputacije. Zato nije u interesu mog biznisa da mi se klijenti udave, da se brod prevrne. Klijenti biraju mene zato što sam sigurniji od drugih. Egipatskog biznismena, koga je sreo tokom svog dvogodišnjeg putovanja na brodovima od Libije do Italije, citira Đampaolo Musemi, novinar i pisac „Ispovesti krijumčara ljudi”. Na početku karijere, pre petnaest godina kada je ulazio u posao, Egipćanin je tražio klijente, ispitivao tržište, danas njega traže.

Ali rušenjem Gadafija naglo se povećao broj zainteresovanih putnika, a mediteransko tržište ljudskog transporta danas ima godišnju vrednost od oko milijardu evra, pa su mnogi „amateri” krenuli u ovaj posao. Egipćanin se jada da su klijenti sve brojniji i sve manje platežni, te da su „amateri, početnici” srozali kvalitet usluga.

„U Libiji je previše ’klijenata’, oni nemaju drugog izbora nego da svoje živote predaju u ruke krijumčarima bez izgrađene reputacije.”

Ekonomski migranti iz cele Afrike počeli su da dolaze u Libiju još osamdesetih. Ova zemlja je bila relativno prosperitetna i pružala im je bolji život nego u njihovoj domovini. Manji broj njih se odlučivao na put do Evrope.

Gadafi je predskazao šta će se dogoditi. U svom poslednjem intervjuu u martu 2014. predvideo je da će u bliskoj budućnosti mediteranske države doživeti „tragičnu sudbinu”.  A u razgovoru sa svojim prijateljem Silviom Berluskonijem bio je još direktniji: „Evropa će postati crna”. „Samo pet meseci kasnije, uz pomoć NATO snaga, vođa je zbačen sa vlasti i pogubljen. Bezakonje, beda, teroristički obračuni... namnožili su se krijumčari i očajna „klijentela” iz Afrike, a Bliskog istoka, Sirije, Iraka... Besmisleno je navoditi brojeve: Jer ako je do prekjuče važilo da se do ove godine u Mediteranu utopilo dve hiljade ljudi, od juče je taj broj veći za sto, dvesta, trista...

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN su najveći izvoznici oružja u svetu i vrlo rado su davali oružje za naftu u Siriji i Libiji, ne mareći mnogo ko je tu „dobar” a ko „loš” momak. Danas, četiri godine otkako je počeo građanski rat u Siriji, više od polovine stanovnika, njih 7,6 miliona, moralo je interno da se raseli, a četiri miliona izbeglo je u susedne zemlje. Lavovski deo imigranata koji poslednjih meseci stižu u Evropu potiče iz Sirije i Iraka.

Kako je odgovorila Evropa? Međusobnim optuživanjem, velikim rečima i malim delima, građenjem bodljikavih ograda i pronalaženjem politički korektnih termina za pse, puške, vojsku i policiju koja treba da se suprotstavi prodoru migranata u imućnije države Starog kontinenta.

Najnovija vest je da će EU  u novembru (sada je tek početak avgusta) održati samit sa afričkim zemljama u Valeti i da će nastojati da uguši mreže za krijumčarenje, omogući efikasnije povratke i pokaže solidarnost sa državama „na prvoj liniji priliva migranata”. Svi znaju da je to obećanje prazno. Jer na prvoj „liniji priliva” su pre svega Grčka i Italija, a kakvu je to solidarnost Brisel sa njima do sada ispoljio. Bio je to još jedan briselski sastanak u kome je zaključeno da je „važno prepoznati neophodnost vanrednih mera”, da je „potreban novi više evropski pristup”.

Vratimo se Egipćaninu, na čelu multinacionale koja pruža sve vrste usluga od ukrcavanja do iskrcavanja, obezbeđivanja dokumenata, transfera novca... On veruje da rešenja više nema jer očaj migranata povezan sa profitom krijumčara stvara nerazmrsiv čvor.

„Kad vlade zatvore puteve i prolaze, biznis postaje još unosniji, jer put je duži i opasniji. Oni (Evropa) moraju da upotrebe mnogo sofisticiranije tehnike. Da počnu da istražuju bankarske transakcije i pranje novca i da tako uđu u trag onima koji te pare poseduju.”

A to je upravo ono što nijedna evropska država nije spremna ni sposobna da uradi, ni kada su neke druge aktivnosti u pitanju. Inače, Egipćanin razbija predrasude o krijumčarima. O većini svojih kolega i rivalskih firmi vrlo pozitivno se izražava.

„Oni su pametni. Dobar krijumčar je biznismen koji provodi 24 sata dnevno razmišljajući kako da prodre u Evropu. Oni čitaju novine, proučavaju evropske zakone, prate šta radi Fronteks, skupljaju i klasifikuju dokumentaciju…” Zar to nije za svako poštovanje, tako daleko od evropskih bodljikavih ograda i pasa tragača.

Zorana Šuvaković

Komentari0
14657
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja