sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 10.08.2015. u 08:15

Ko sve zarađuje na izbeglicama

Полицајци враћају оне који би желели да уђу у тунел код Калеа и тако стигну до Лондона Фото Ројтерс

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Ljudi sa Balkana u Nemačkoj traže azil pre svega zbog para, istakao je nedavno prvi čovek nemačke Savezne kancelarije za migracije i izbeglice Manfred Šmit. Međutim, to što tražioci azila koji dolaze sa Balkana uglavnom pokušavaju da se okoriste o nemački socijalni sistem ne znači da su oni jedini koji profitiraju u celoj priči o talasu imigranata koji traže azil u zemljama Evropske unije. Od azilantskog sna o boljem životu unosan posao su napravili ne samo krijumčari, već i evropske agencije, lokalne vlasti kao i kompanije koje države plaćaju kako bi deportovale neželjene došljake.

Grupa novinara evropskih medija, okupljenih u okviru inicijative „Migrant fajls”, nakon iscrpnog istraživanja izračunala je da migranti godišnje potroše oko milijardu evra kako bi se dočepali neke od zemalja EU, najčešće Nemačke, i tamo tražili azil. Ova suma novca ukazala je koliko je unosan posao krijumčarenja ljudi koji dolaze iz Afrike ili sa Bliskog istoka i Balkana.

Međutim, ovaj medijska inicijativa, koja je dobila Evropsku novinarsku nagradu za 2015. godinu, detaljno je pratila tokove novca i izračunala, takođe, koliko EU i države članice potroše novca kako bi sprečili dolazak neželjenih došljaka, kao i u čije džepove se sliva taj novac. I dok se u medijima uglavnom može saznati kako od migranata masno zarađuju taksisti, krijumčari i korumpirani carinici, ispostavilo se da velika zarada leži i u legalnim tokovima novca. Države godišnje iz budžeta potroše najmanje milijardu evra kako bi obezbedile ljudstvo i tehnologiju koji će sprečiti imigrante da stignu na tlo EU. Od početka 2000. do kraja 2013. za evropsku koordinaciju u pogledu zaštite granica potrošeno je oko milijardu evra, od kojih je najviše dobila Evropska pogranična agencija Fronteks – oko 670 miliona evra.

Iako se mnogi u EU danas zgražavaju nad time što se po nalogu mađarskog premijera Viktora Orbana postavlja žica na granici između Srbije i Mađarske kako bi se sprečio upad nelegalnih imigranata, mnogi zaboravljaju činjenicu da je za 14 godina čak 77 miliona evra dato na izgradnju prepreka na granicama Španije, Grčke i Bugarske, od čega je čak 47 miliona evra potrošeno na zid u španskom gradu Melilji. Samo na održavanje zida u Melilji i u španskom gradu Seuta godišnje se potroši oko deset miliona evra.

Na nivou EU potrošeno je više od 225 miliona evra na dronove, brze čamce, noćne vizire, džipove i ostalu opremu za obezbeđivanje granice, pri čemu su tu najviše profitirale kompanije namenske industrije, poput „Erbasa”,

Štaviše, pozamašan deo ovog kolača osigurale su i druge kompanije evropske namenske industrije koje su za 14 godina iz fondova EU namenjenih istraživanjima i razvoju, teškim oko 60 milijardi evra, uspeli da dobiju oko 230 miliona evra kako bi izumeli tehnologiju koja bi sprečila migrante da se dokopaju tla EU. Primera radi, pet programa finansiranih od EU isključivo se bavilo načinima pravljenja veštačkih njuškala koji bi moglo da nanjuše izbeglice i migrante koji pokušavaju da sakriveni u vozilima pređu granični prelaz.

Ipak, najviše novca – najmanje 11,3 milijarde evra – potrošeno je na deportovanje iz EU više od tri miliona ljudi, pri čemu je najmanje dve trećine novca otišlo kompanijama koje se bave avionskim, brodnim i autobuskim prevozom. Primera radi, za 14 godina Nemačka je na deportacije potrošila 397 miliona evra, pri čemu u ovu sumu nisu ušli troškovi deportacije u sladu sa Dablinskom regulativom, propisom koji nalaže da tražilac azila mora da bude vraćen u onu zemlju EU u koju je prvo ušao.

Na osnovu svih podataka, ispostavlja se da najveći profit od ovog evropskog problema ubiraju velike privatne kompanije, i to evropski koncern „Erbas”, italijanska „Finmekanika” i francuski „Tales”.

Ali, u ukupnim troškovima nisu obuhvaćene ni plate sudija, policajaca i svim onih u birokratiji koji su zaduženi da procesuiraju svaki slučaj osobe koja traži azil. Prema svemu sudeći, u aktuelnom talasu tražilaca azila koji je zapljusnuo Nemačku, svojevrsnu korist pokušavaju da izvuku i premijeri nemačkih pokrajina koji sve češće apeluju na saveznu vladu u Berlinu da poveća izdvajanja za rešavanje ovog problema.

Premijer pokrajine Tiringije Bodo Ramelov istakao je da savezna vlada nije ispunila obećanje da će izgraditi centre za brže procesuiranje zahteva za dobijanje azila, što ističe i Hanelore Kraft, premijera pokrajine Severna Rajna – Vestfalija.

Da nemačke pokrajine nemaju dovoljno ljudstva koji može brzo da obradi sve zahteve, svedoči i činjenica da se još znatno smanjio broj tražilaca azila koji dolaze iz Srbije, BiH i Makedonije, iako su ove zemlje proglašene za zemlje „sigurnog porekla” čime se praktično njenim građanima znatno otežava da dobiju azil. Međutim, oni koji žele da se okoriste o nemački socijalni sistem očigledno znaju da, zbog malog broja nemačkih službenika, državljani ove tri zemlje i dalje mesecima čekaju na rešavanje njihovog zahteva, a za to vreme imaju u Nemačkoj smeštaj, hranu i nekoliko stotina evra „džeparca”, tako da i dalje veliki broj njih hrli u Nemačku. Uz izbeglice iz Afrike i Bliskog istoka, Nemačka beleži rekordan broj tražilaca azila – u prvih sedam meseci ove godine više od 300.000.

Uprkos pozivima i kritikama premijera nemačkih pokrajina, desna ruka kancelarke Angele Merkel – Peter Altmajer tvrdi da se preuveličava ovaj problem samo zato što u Nemačkoj poslednjih deset godina nije bilo mnogo izbeglica.

Nenad Radičević

Komentari0
73db1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja