četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete

Autor: Katarina Đorđevićsubota, 06.12.2014. u 15:00
Многе жене ипак успевају да одговоре на све свој обавезе (Фото Д. Јевремовић)

Gotovo polovina žena u Beogradu koje imaju između 30 i 35 godina ne odaziva se na ime „mama”. Natalitetna statistika je za nijansu bolja u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u kojoj 29,4 odsto žena na pragu tridesetih godina nema dete, odnosno u Vojvodini u kojoj 29,2 odsto tridesetogodišnjakinja nema naslednika. Čini se da rode najčešće sleću u južnu i istočnu Srbiju u kojoj „tek” svaka četvrta žena koja još nije oduvala 35 svećica na rođendanskoj torti nema dete.

Ovo je, prema mišljenju dr Mirjane Rašević, direktorke Instituta društvenih nauka, jedan od veoma zabrinjavajućih pokazatelja izvedenih iz poslednjeg popisa stanovništva koji će uskoro biti prezentovani javnosti i u koje je „Politika” imala ekskluzivan uvid.

– I prethodni popisi stanovništva upozoravali su da raste broj tridesetogodišnjakinja koje se nisu ostvarile u ulozi majke – popis iz 2002. godine pokazao je da svaka peta žena u Srbiji koja ima između 30 i 35 godina nema decu, ali danas je to svaka treća. Međutim, demografska zvona najglasnije zvone na uzbunu u prestonici Srbije u kojoj čak 43 odsto žena ove starosne dobi nije bilo u porodilištu – ne krije zabrinutost direktorka Instituta društvenih nauka.

Iako stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku nisu tragali za odgovorom na pitanje zbog čega babice postaju tehnološki višak, za demografe dileme nema: činjenica da je svaka druga mlada osoba u našoj zemlji nezaposlena i da najveći broj mladih nije stambeno zbrinut, u kombinaciji sa malim i neredovnim platama i osećanjem opšte nesigurnosti sigurno doprinosi odlaganju rađanja.

– Mi pretpostavljamo da će najveći broj žena koje nemaju dete između 30 i 35 godina ipak roditi naslednika, jer sva istraživanja u našoj sredini govore da se roditeljstvo visoko vrednuje na skali životnih prioriteta. Nažalost, zakoni biologije koji se retko kada mogu čitati između redova, svedoče da će mali broj ovih žena roditi i drugo dete i popraviti natalitetnu statistiku nacije – kaže dr Mirjana Rašević.

Ona podseća da je odgovor na pitanje – zbog čega žene koje rađaju dete posle 35. godine najčešće ostaju majke jedinaca, jednostavan i glasi: reproduktivna moć žene se sa godinama smanjuje, dužina čekanja na začeće se povećava, a trudnoće u četvrtoj deceniji često se komplikuju.

Međutim, odlaganje rađanja nije kolateralna posledica života u tranziciji – i u razvijenim zemljama Evrope demografi su došli da produženo školovanje, visoka težnja ka materijalnim dobrima, odnosno hedonistički obrazac življenja, kao i povećano investiranje u profesionalnu karijeru kod pripadnika oba pola, takođe doprinosi odlaganju rađanja. 

– Istražujući faktore koje mlade žene motivišu da zasnuju porodicu, ustanovili smo da je kvalitetan partnerski odnos i osećaj psihološke i materijalne sigurnosti odlučujući za roditeljstvo. Zbog toga smatram da država svakako treba da finansijski podrži porodicu, ali i da podrži balans između roditeljstva i obrazovanja, odnosno roditeljstva i rada – ženama koje imaju decu predškolskog uzrasta treba ponuditi klizno radno vreme ili rad kod kuće, ako je to moguće – predlaže naša sagovornica.

Nažalost, i poslednji popis stanovništva pokazao je da je potvrda o višem stepenu akademskog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih soba u stanu – samo one žene između 40 i 49 godina koje imaju samo (nezavršeno) osnovno obrazovanje rodile su više od dvoje dece. Žene sa visokim obrazovanjem te starosne dobi rodile su 1,37 dece.
– Rezultati popisa potvrdili su da Romkinje, Albanke i Muslimanke rađaju najviše dece. Istražujući uzroke ove pojave, mi smo pričali sa Romkinjama koje su bile zdravstveni medijatori i koje ističu da Romi žive u veoma konzervativnoj kulturi u kojoj smatra da je smisao ženinog života – roditeljstvo. Drugi razlog je neznanje o kontracepciji i nedostatak materijalnih sredstava za abortus, a treći – socijalne beneficije koje oni dobijaju od države – zaključuje dr Mirjana Rašević.    


Komentari237
dd15d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mihailo alić
Članak je veoma balansiran i ne bi trebalo nikoga da vredja. Jedino što nije pomenuto je tabu tema, a to je feminizam. Feminističke NVO specijalizovane za nasilje nad ženama su uspele da privid povećanog nasilja u porodici stvore pisanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji omogućava da se svaka svadja pretvori u prijavu po ovom zakonu, nezavisno što fizičkog nasilja ima 10 puta manje. Feministkinje po školama i fakultetima drže seminare devojkama kako da prepoznaju nasilje. Iz ovog već vidite da tu nisu čista posla kada skoro punoletnim i punoletnim devojkama treba da objašnjavate koja je nova definicija nasilja. Udate žene nagovaraju da prijavljuju "nasilje" i rasturaju brakove, pa ko bi se u takvoj atmosferi i udavao i ženio, a posebno imao decu. Feministkinje su plaćene da to rade, i to je vrsta specijalnog rata za slabljenje nacionalnih država koju vode globalističke elite, kako bi lakše zagospodarile onim što od njih ostane.
Ivan
Postoji specijalizovan sajt koji prikazuje mesta, događaj gde izlaze slobodne normalne osobe suprtonog pola u Srbiji ''neko normalan'', trenutno najbolji način da stvarno upoznate neku normalnu osobu jos večeras
Aleksandar Jovanović
Poštovana g. Đorđević! Zapazio sam Vas u emisiji Dokument RT Vojvodine od 3.3.2015. Nakon toga sam pročitao Vaš tekst koji nije samo puko iznošenje statističkih podataka o demografskim prilikama u Srbiji za koje smo svi manje više upoznati. Način na koji ste predložili rešavanja problema ne rađanja ne razumem u potpunosti i shvatam gnev ne samo žena koje ste izazvali. Spominjete političare kao glavne krivce za ovakav trend, a zanemarujući činjenicu da smo ih mi birali. Bez obzira što je moja politička opcija ostala daleko ispod cenzusa a o '90. da ne govorim. Pojedini "intelektualci" i grupacije koje vode ponovo udaruju u ratne bubnjeve. Tako da meni kao roditelju je jedino preostalo da kažem svom detetu poražavajuću rečenicu da završi školu i da se kupi iz ove zemlje. Spominjete pojedine nacionalne manjine kod kojih je nešto viša stopa rađanja a ne spomenuti brojne ostale kod kojih je čak drastično manji od proseka je u najmanju ruku veoma neumesno i nekorekto.
copla coplz
Lale svaka cast na tekstu, mada bih dodao da tu spada i manjak patrijarhalnog vaspitanja u smislu porodicnih vrednosti, Clash nemoj da te proslost zaustavi u buducnosti, Neko tamo jedan gospodin sa brojnim diplomama - napisanim svetski poznatim knjigama koje su obavezno stivo na fakultetima i pojedinim srednjim skolama je sve rekao u jednoj svojoj napisanoj recenici: " Gde ima volje ima i nacina, gde nema volje ima i razloga "
Neko tamo
Ovaj tekst je za mene licno seksisticki u najmanju ruku. Ja odlucujem kada cu da radjam i koliko cu dugo da studiram. A prica o hedonizmu je pala u vodu onog trenutka kada sam shvatila da mi fali 50 dinara da kupim bluzu u second handu. Koja kosta 350 din. A o cenama knjiga i da ne pocinjem. I o korupciji na fakultetima da na pocinjem, pa se posle pitaju zasto neko studira dugo. I mislim da je sramota da bilo koje novine imaju ovakav clanak.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja