petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Kreč spasao freske u manastiru Sopoćani

Autor: S. Ba­kra­če­vićsubota, 06.09.2014. u 22:00
Кречана код Сопоћана

So­po­ća­ni – Mno­gi struč­nja­ci su na­sto­ja­li da pro­nik­nu u taj­nu ka­ko su fre­ske u ma­na­sti­ru So­po­ća­ni odo­le­le zu­bu vre­me­na i mno­ge osta­le oču­va­ne od 13. ve­ka do da­nas, iako je ma­na­stir bio ot­kri­ven vi­še od dva ve­ka. Ne­ki sma­tra­ju da je je­dan od raz­lo­ga i kva­li­tet kre­ča, pra­vlje­nog pre osam ve­ko­va na tra­di­ci­o­nal­ni na­čin.

Re­sta­u­ra­to­ri i kon­zer­va­to­ri Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re i ovog le­ta su ra­di­li na ob­no­vi za­du­žbi­ne Uro­ša Pr­vog. Sem kon­kret­nih ra­do­va na oču­va­nju i po­prav­ci sli­ka na zi­do­vi­ma ove sve­ti­nje, odr­žan je po­sled­njih da­na av­gu­sta i tro­dnev­ni se­mi­nar o kre­ču kao isto­rij­skom ma­te­ri­ja­lu. Za po­tre­be se­mi­na­ra iz­gra­đe­na je na ma­na­stir­skoj eko­no­mi­ji i kre­ča­na peć, u ko­joj se kreč pra­vi ka­ko se to ra­di ve­ko­vi­ma u oko­li­ni So­po­ća­na, i is­ko­pa­na je kre­ča­na za ga­še­nje i skla­di­šte­nje do­bi­je­nog ma­te­ri­ja­la.


Japanka Midori Hidlio kod Sopoćana

Tri­de­se­tak po­la­zni­ka iz Sr­bi­je, Bu­gar­ske, Ma­ke­do­ni­je i Ja­pa­na slu­ša­lo je na se­mi­na­ru pre­da­va­nja struč­nja­ka Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka, Ru­dar­sko-ge­o­lo­škog i Bi­o­lo­škog fa­kul­te­ta i In­sti­tu­ta za is­pi­ti­va­nje ma­te­ri­ja­la o kre­ču, nje­go­vim oso­bi­na­ma i mo­guć­no­sti­ma upo­tre­be.
Ja­pan­ka Mi­do­ri Hi­dlio fa­sci­ni­ra­na je So­po­ća­ni­ma i nje­go­vim fre­ska­ma. Vo­li, ka­že, cr­kve i ma­na­sti­re, odu­še­vlja­va­ju je fre­ske na cr­kve­nim zi­do­vi­ma. A kreč je na­ro­či­to za­ni­ma, jer u nje­noj ze­mlji mno­go se vi­še ko­ri­ste pa­pir i dr­vo.

Mi­le­na Tal­ko­va do­šla je iz Na­ci­o­nal­ne ga­le­ri­je za bu­gar­sku umet­nost iz So­fi­je. So­po­ćan­ske fre­ske su, ka­že, raz­log za njen dru­gi do­la­zak u ovo me­sto. Pr­vi put je vi­de­la ka­ko se pra­vi pri­rod­ni kreč, bez he­mi­je i fa­bri­ka.


Dragan Stanojević

– Spo­ji­li smo edu­ka­tiv­no i prak­tič­no. Upo­zna­li smo tra­di­ci­o­nal­ni na­čin pe­če­nja i ga­še­nja kre­ča, i pro­iz­ve­li do­volj­no kre­ča za re­sta­u­ra­tor­ske ra­do­ve i na fre­ska­ma i na ma­na­stir­skoj ar­hi­tek­tu­ri u na­red­nih če­ti­ri-pet go­di­na – ka­že Dra­gan Sta­no­je­vić, kon­zer­va­tor iz Re­pu­blič­kog za­vo­da ko­ji ru­ko­vo­di pro­jek­tom.

Od po­seb­ne vr­ste ka­me­na po br­di­ma u oko­li­ni So­po­ća­na tek ret­ki ži­te­lji go­di­na­ma pe­ku kreč, ko­ji po­sle pro­da­ju po No­vom Pa­za­ru i dru­gim me­sti­ma, te­ško do­la­ze­ći do skrom­ne za­ra­de, jer pri­rod­ni kreč gu­bi tr­ku s fa­brič­ki pro­iz­ve­de­nim ma­te­ri­ja­li­ma za be­lje­nje i bo­je­nje zi­do­va i fa­sa­da. Uka­zi­va­njem na oso­bi­ne pra­vog pri­rod­nog i na sta­rin­ski na­čin do­bi­je­nog kre­ča or­ga­ni­za­to­ri se­mi­na­ra u So­po­ća­ni­ma ve­ru­ju da će lju­de ohra­bri­ti da na­sta­ve s tom tra­di­ci­jom.


Komentari1
cbcdc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ana savin
ako konzervatori posle nekoliko decenija rada na freskama tek sada uče kako se pravi kreč - teško freskama. Za Sopoćane se od sredine 70. ih godina prošlog veka pouzdano zna da je od presudnog značaja malterisanje fasada što nikako ne dopire do njih jer bi to značilo ubijanje zlatne koke odnosno prekid spoljne vlage uskratio bi im decenije plandovanja na terenu a rezultati su uglavnom - nikakva korist i zaštita fresaka . Opšte je inače poznato da su srednjovekovni fresko malteri izuzetno kvalitetni ali stalna eflorescencija kristala soli na površinama fresaka uništava boje, a to je nemoguće sprečiti bez malterisanja fasada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja