četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.10.2013. u 22:00 J. S.

„Nobel” za objašnjenje rada ćelija

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu ove godine je pripala Džejmsu Rotmanu, Rendiju Šekmanu i Tomasu Sidhofu, naučnicima koji su objasnili veliki transportni sistem u našim ćelijama, saopštio je juče Institut „Kalorinska” u Stokholmu.

Laureati su izabrani zbog otkrića da se na ćelijskom nivou odvija veoma precizan saobraćaj, to jest prenos ćelijskog materijala, što je važno za funkcionisanje mozga, hormona i imunog sistema. Nemac Sidhof i Amerikanci Rotman i Šekman su, kako je objasnio Nobelov komitet, rešili misteriju organizacije ovog transportnog sistema. Svaka ćelija je kao fabrika za proizvodnju i izvoz, s tim što ova fabrika u ljudskom organizmu proizvodi i dalje šalje poseban materijal, to jest molekule. Ovi molekuli se u okviru ćelije kreću u vidu malih paketa, vezikula. Ovogodišnji nobelovci su zadužili nauku time što su otkrili kako ćelija „pakuje” molekule i dalje ih prenosi, što je proces koji aktivira nerve i kontroliše hormone.

„Tri ’Nobelova’ laureata su otkrila molekularne principe koji upravljaju time kako se ovaj materijal isporučuje na pravo mesto u pravo vreme u ćeliji”, piše u saopštenju, objavljenom na sajtu Nobelovog komiteta.

Zahvaljujući istraživanjima trojice profesora, danas znamo da se vezikule ponašaju kao flota brodova koja prevozi „teret” na pravu lokaciju.

„Kroz svoja istraživanja Rotman, Šekman i Sidhof otkrili su izvanredno precizan sistem kontrole transporta i isporuke ćelijskog materijala. Bez ove precizne organizacije, ćelija bi upala u haos”, dodaje se u saopštenju.

Kada ovaj saobraćaj ne funkcioniše, javljaju se neurološke bolesti, dijabetes i poremećaj imunološkog sistema.


Džejms Rotman, Rendi Šekman i Tomas Sidhof (Foto Rojters)

Rendi Šekmen (65) je otkrio grupu gena neophodnu za pomenute procese u ljudskom telu. On je Amerikanac, završio je studije na Stenfordu, a danas je profesor na Berkliju. Džejms Rotman (63) je objasnio kako vezikule omogućavaju prolaz ćelijskog tereta. Završio je medicinu na Harvardu, a sada je profesor na Jejlu. Nemac Tomas Sidhof (58) je istražio preciznost sa kojom vezikule šalju materijal. Školovao se prvo u Nemačkoj, a onda i u SAD, gde je i ostao kao predavač na Stenfordu.

Oni će podeliti novčanu nagradu u vrednosti od 1,2 miliona dolara koja će im biti uručena 10. decembra na svečanoj ceremoniji u Stokholmu.

U izjavi za AFP, Šekman je rekao da ga je poziv iz Stokholma „šokirao”.

– Moja reakcija na vest bile su neverica i radost – kazao je ovaj profesor molekularne i ćelijske biologije.

Njegov kolega Rotman, šef katedre za ćelijsku biologiju, izjavio je za švedski radio da je duboko počastvovan.

Nagrada za fiziologiju ili medicinu je prva koja se objavljuje u takozvanoj sedmici Nobela, kada se imena dobitnika objavljuju dan za danom, u zavisnosti od oblasti za koju se priznanje dodeljuje. Danas će biti saopšteni dobitnici za fiziku, sutra za hemiju, slede priznanja za književnost i mir, dok će imena ekonomiste ili ekonomista biti objavljena 14. oktobra.

Najznačajnije naučno i književno priznanje dosad (1901–2012) dobilo je 838 ljudi. U široj javnosti najviše pažnje izazivaju dobitnici za književnost i mir. U tom kontekstu, mediji ovih dana najčešće spominju japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i pakistansku aktivistkinju za prava žena na obrazovanje Malalu Jusufzai.

-------------------------------------------------------------

„Nobel” za fiziologiju ili medicinu u brojevima:

204 naučnika je dobilo ovu nagradu

10 žena je među njima

32 godine je imao najmlađi laureat, Frederik Banting, koji je 1923. ovenčan priznanjem zbog otkrića insulina

57 godina, u proseku, ima dobitnik za oblast fiziologije ili medicine

1 čovek je odbio priznanje: Gerhard Domag je 1939. proglašen za dobitnika, ali ga je Adolf Hitler primorao da odbije da primi nagradu. Firer je još dvojici nemačkih naučnika zabranio da odu po „Nobela” 

Komеntari3
8e12f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ProPolitikin Hrvat
nesto tu ne stima Goran | 07/10/2013 23:00 Jos vam nije jasno da zivimo u ''muskom'' svijetu? Ustvari da zivimo u svijetu jaceg, a ne pametnijeg?
Alexander Simic
Sve stima. Jednostavno, cak i u razvijenom svetu su zene do skora bile mnogo manje prisutne na "visokim skolama". Zatim, njihove karijere su najcesce u prekidu zbog dece. Sa druge strane, danasnje devojcice pokazuju bolje rezultate u skoli od svojih vrsnjaka decaka, u svim generacijama, od osnovne skole do doktorata tako da ce biti zanimljivo razmisljati na tu temu za jedno desetak godina. I da, ja sam muskarac
nesto tu ne stima Goran
Ako su zene intelektualno jednake muskarcima, kako to da su samo njih 10 dobile Nobelovu nagradu za nauku?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja