Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu ove godine je pripala Džejmsu Rotmanu, Rendiju Šekmanu i Tomasu Sidhofu, naučnicima koji su objasnili veliki transportni sistem u našim ćelijama, saopštio je juče Institut „Kalorinska” u Stokholmu.
Laureati su izabrani zbog otkrića da se na ćelijskom nivou odvija veoma precizan saobraćaj, to jest prenos ćelijskog materijala, što je važno za funkcionisanje mozga, hormona i imunog sistema. Nemac Sidhof i Amerikanci Rotman i Šekman su, kako je objasnio Nobelov komitet, rešili misteriju organizacije ovog transportnog sistema. Svaka ćelija je kao fabrika za proizvodnju i izvoz, s tim što ova fabrika u ljudskom organizmu proizvodi i dalje šalje poseban materijal, to jest molekule. Ovi molekuli se u okviru ćelije kreću u vidu malih paketa, vezikula. Ovogodišnji nobelovci su zadužili nauku time što su otkrili kako ćelija „pakuje” molekule i dalje ih prenosi, što je proces koji aktivira nerve i kontroliše hormone.
„Tri ’Nobelova’ laureata su otkrila molekularne principe koji upravljaju time kako se ovaj materijal isporučuje na pravo mesto u pravo vreme u ćeliji”, piše u saopštenju, objavljenom na sajtu Nobelovog komiteta.
Zahvaljujući istraživanjima trojice profesora, danas znamo da se vezikule ponašaju kao flota brodova koja prevozi „teret” na pravu lokaciju.
„Kroz svoja istraživanja Rotman, Šekman i Sidhof otkrili su izvanredno precizan sistem kontrole transporta i isporuke ćelijskog materijala. Bez ove precizne organizacije, ćelija bi upala u haos”, dodaje se u saopštenju.
Kada ovaj saobraćaj ne funkcioniše, javljaju se neurološke bolesti, dijabetes i poremećaj imunološkog sistema.
Džejms Rotman, Rendi Šekman i Tomas Sidhof (Foto Rojters)
Rendi Šekmen (65) je otkrio grupu gena neophodnu za pomenute procese u ljudskom telu. On je Amerikanac, završio je studije na Stenfordu, a danas je profesor na Berkliju. Džejms Rotman (63) je objasnio kako vezikule omogućavaju prolaz ćelijskog tereta. Završio je medicinu na Harvardu, a sada je profesor na Jejlu. Nemac Tomas Sidhof (58) je istražio preciznost sa kojom vezikule šalju materijal. Školovao se prvo u Nemačkoj, a onda i u SAD, gde je i ostao kao predavač na Stenfordu.
Oni će podeliti novčanu nagradu u vrednosti od 1,2 miliona dolara koja će im biti uručena 10. decembra na svečanoj ceremoniji u Stokholmu.
U izjavi za AFP, Šekman je rekao da ga je poziv iz Stokholma „šokirao”.
– Moja reakcija na vest bile su neverica i radost – kazao je ovaj profesor molekularne i ćelijske biologije.
Njegov kolega Rotman, šef katedre za ćelijsku biologiju, izjavio je za švedski radio da je duboko počastvovan.
Nagrada za fiziologiju ili medicinu je prva koja se objavljuje u takozvanoj sedmici Nobela, kada se imena dobitnika objavljuju dan za danom, u zavisnosti od oblasti za koju se priznanje dodeljuje. Danas će biti saopšteni dobitnici za fiziku, sutra za hemiju, slede priznanja za književnost i mir, dok će imena ekonomiste ili ekonomista biti objavljena 14. oktobra.
Najznačajnije naučno i književno priznanje dosad (1901–2012) dobilo je 838 ljudi. U široj javnosti najviše pažnje izazivaju dobitnici za književnost i mir. U tom kontekstu, mediji ovih dana najčešće spominju japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i pakistansku aktivistkinju za prava žena na obrazovanje Malalu Jusufzai.
-------------------------------------------------------------
„Nobel” za fiziologiju ili medicinu u brojevima:
204 naučnika je dobilo ovu nagradu
10 žena je među njima
32 godine je imao najmlađi laureat, Frederik Banting, koji je 1923. ovenčan priznanjem zbog otkrića insulina
57 godina, u proseku, ima dobitnik za oblast fiziologije ili medicine
1 čovek je odbio priznanje: Gerhard Domag je 1939. proglašen za dobitnika, ali ga je Adolf Hitler primorao da odbije da primi nagradu. Firer je još dvojici nemačkih naučnika zabranio da odu po „Nobela”
