Dubrovnik – Dubrovčani ovih dana dovode u iskušenje demokratsku proceduru izražavanja narodne volje o pitanjima koja su dosad praktično bila ekskluzivno rezervisana za političare.

U najjužnijem hrvatskom županijskom centru prikupljen je dovoljan broj potpisa za raspisivanje referenduma o velikom projektu golf-parka na brdu Srđ, koji se mnogima iz više razloga čini krajnje neprihvatljiv, izveštava Dojče vele.

Problem sa golfom tik iznad Dubrovnika jeste pre svega u evidentnim i mnogostrukim pogodnostima za investitora, i to radi prikrivenog biznisa sa nekretninama iza paravana golferskog sporta i turističkog sadržaja.

Drugim rečima, nastojalo se da se biranim pojedincima omogući i što se tiče urbanističkih aspekata, i što se tiče ekologije, zakonski sumnjivo poslovanje nekretninama uz sigurno najunosniju lokaciju u Hrvatskoj.

Radi se o stotinama vila, apartmana i drugih stambenih jedinica, kao i o ulaganju koje bi, i pre ubacivanja prve lopate, premašilo milijardu evra.

Projekat je u suprotnosti sa zakonom, pre svega od kada je 2006. površina na kojoj je predviđena izgradnja jednim neosnovanim rešenjem porasla sa 100 na 310 hektara. Građani podno Srđa pratili su te događaje sa skepsom i zebnjom, naročito ako se zna da je posredi jedini preostali slobodni prostor za širenje i razvoj njihovog grada.

Pasivnom neslaganju šireg građanstva, izražavanom samo u anketama, došao je, međutim, kraj – i to sa aktuelnom peticijom. Dubrovčani su očigledno shvatili da imaju priliku da sami aktivno odluče ponešto o svojoj budućnosti.

Do 10. februara u 17 časova prikupljeno je 8.200 potpisa. Prikupljanje potpisa počelo je 1. februara, a bilo je potrebno prikupiti 20 odsto od ukupnog broja birača u tom gradu, odnosno 8.000 potpisa. Potpisivanje peticije nastavlja se do 15. februara.

Sada već gotovo da nema sumnje u to da će se vlast sredinom ovog meseca suočiti sa zakonski obavezujućom, uspešno sprovedenom peticijom za raspisivanje referenduma o prihvatljivosti golfa na Srđu. Time se, naravno, ne može automatski predvideti ishod samog referenduma, a naročito ne odgovor na pitanje hoće li na njemu uopšte učestvovati većinski deo biračkog tela, što je neophodan uslov za njegovu validnost.

Ali, mimo priče o golfu na Srđu, ovom prilikom svakako se otvara jedna dodatna, značajna tema. To bi, kako se sada čini, moglo da bude prvi put da su se građani u Hrvatskoj samostalno izborili za pokretanje zakonski predviđenog instrumenta odlučivanja na nivou direktne demokratije. To se, doduše, već jednom dogodilo, pre tri godine, u vezi sa Zakonom o radu, ali tada je konačno referendumsko izjašnjavanje bilo opstruirano među samim inicijatorima peticije – sindikalnim centralama.

„Imajući u vidu današnji nivo apatije među hrvatskim građanima, koji sve više smatraju da vlasti njihovo mišljenje uopšte ne uzimaju u obzir, možemo reći da je ovo izuzetno veliki događaj”, kaže tim povodom Nives Miošić iz udruženja „Građani organizovano nadgledaju glasanje” (GONG). Ona ističe da je ujedno reč o količini glasova s kojom su i najveće hrvatske stranke na prošlim izborima dobijale 10 do 11 mesta u gradskom veću.

Miošić pri tome smatra da će dubrovačka peticija, a zatim verovatno i referendum, imati široke implikacije na stanje demokratije u Hrvatskoj, kao i na sam njen doživljaj među građanima. No problem i dalje ostaje odnos vlasti prema svemu tome. A vlasti kao da se ponašaju ljubomorno, uporno ne olakšavajući dostupnost referendumu i drugim instrumentima direktne i participativne demokratije.

U poređenju s mnogim drugim evropskim zemljama, Hrvatska, u tom pogledu, ima drastično visoke zahteve, tražeći previše potpisa za raspisivanje referenduma, u premalo vremena. S druge strane, nakon prikupljanja potpisa vlastima – gradskim i državnim – teoretski ostaju na raspolaganju meseci i meseci da referendum konačno i organizuju. „Pri tome morate da se dovijate kako da protumačite neke propise o peticiji”, kaže Nives Miošić, „jer su veoma nedorečeni”.

Zorislav Antun Petrović iz organizacije „Transparensi internešenel Hrvatska” takođe smatra da je od neizmerne važnosti to što će Dubrovčani imati priliku da sami odlučuju o najvećem pojedinačnom projektu u istoriji grada. Do toga su došli kroz sopstveno interesovanje o sveukupnoj problematici, što je izuzetno korisno u demokratskom smislu. „Manje je bitno to šta će oni na kraju odlučiti”, smatra Petrović.

Taj član Upravnog odbora TIH mišljenja je da se u Hrvatskoj mnogo puta pokazalo da političke elite i organi javne vlasti na lokalnom nivou ne rade najbolje posao medijatora između javnog interesa i privatnih investitora.

„Veća uključenost građana u proces odlučivanja može samo da popravi i razreši krize oko sukobljenih interpretacija u tim situacijama, kao i druge problematične odnose”, smatra Zorislav Antun Petrović.