četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.06.2012. u 22:00

Promet pada treću godinu zaredom

Купује се само најосновније Фото Д. Јевремовић

Obim svetske trgovine neće dostići nivo pre krize još najmanje četiri godine, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne trgovinske komore, a sličan trend postoji i u Srbiji. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da od 2008. godine, zaključno sa 2011, promet u trgovini na malo u Srbiji konstantno opada.

– Promet 2008. bio je 41 odsto veći u odnosu na 2005. godinu. U 2009. godini je za oko 15 procenata manji u odnosu na 2008. godinu, a kada se 2008. poredi sa 2011, pad iznosi gotovo 30 odsto. Iako nemamo konačne podatke za preduzetnike u trgovini na malo, promet za 2011. godinu je procenjen jer se ništa bitno neće promeniti– navode u Republičkom zavodu za statistiku.

Zanimljivo je da, zbog poskupljenja u proteklom periodu, prometi u nominalnim iznosima u velikim trgovinama nisu manji, ali realno su se istopili. Kako nezvanično saznajemo, u velikim trgovinskim lancima i do deset odsto u poređenju sa majom 2011. godine.

Istovremeno, prosečan račun kod velikih trgovaca, odnosno vrednost prosečne kupovine je na nivou prošlogodišnjeg. Pa kako je onda promet opao? Zato što je, prema podacima jednog velikog lanca ukinuta svaka peta kupovina. Zaključak je jednostavan – kada se ode u kupovinu, pazari se isto koliko i pre godinu dana, ali se ređe odlazi u supermarket. Tako je u minimarketima prosečan račun oko 450 dinara, u supermarketima između 600 i 700, dok u hipermarketima prosečna kupovina vredi oko 2.000 dinara.

Problem je, međutim, mnogo veći kod samostalnih trgovinskih radnji. Kako napominju u Uniji poslodavaca Srbije, u krizi uvek ispaštaju najmanji.

– Iznos prosečnog računa u malim radnjama se sa 500 dinara, koliko je iznosio pre krize, sveo na svega 250. Osim toga, u prva dva meseca ove godine u Srbiji je zatvoreno više od 800 preduzetničkih trgovinskih radnji i trgovinskih firmi koje se vode kao društva sa ograničenom odgovornošću. Bitno je istaći i da je na pogoršanje stanja malih samostalnih trgovinskih radnji uticala i uredba o ograničenju marži na osnovne namirnice. Oni nisu mogli kao veliki trgovci to da kompenzuju povećanjem cena drugih proizvoda, pa su jednostavno morali da stave katanac – objasnio je Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca, dodajući da je veliki problem trgovine i siva ekonomija.

– Primera radi, naši saradnici iz Subotice su nas obavestili da u tom gradu posluje 40 nelegalnih radnji. To znači da ima i onih koji su, iako su zatvorili prodavnice, nastavili da posluju u sivoj zoni – ističe Rajić.

U velikim trgovinskim lancima objašnjavaju i da je evidentna promena navika potrošača. Kako kažu, između 20 i 25 odsto prometa ostvari se na akcijskim sniženjima, što je rekord od početka krize, dok kako navode trgovci konstantno opada tražnja za tehničkom robom. Navike potrošača prate i u agenciji za istraživanja tržišta GFK.

– Potrošači najčešće kupuju u supermarketima, njih 37 odsto. Gotovo trećina ispitanika ostavlja najveći deo prihoda svog domaćinstva u minimarketima a 13 odsto potrošača i dalje kupuje u tradicionalnim radnjama. U poređenju sa prethodnim periodom, znatan porast su zabeležili supermarketi, dok je veći pad zabeležen u veleprodaji, tipa „keš end keri” – navode u agenciji GFK.

Kupac je, stoga, postao dragoceniji nego ikada, a trgovcima kao da ponestaje marketinških akcija kojima bi ih privukli, pa kampanje liče jedna na drugu. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili i drugi. Nakon što su jedni osmislili popust za penzionere, pridružili su im se i drugi. Sada se čeka ko će prvi da uvede takozvane kartice lojalnosti, popularne na Zapadu i u zemljama okruženja, poput Hrvatske, koje kupcima donose olakšice. Pitanje je dana kada će nam u supermarketu ponuditi i ovu „pogodnost”.

Posle porazne statistike o padu prometa, stigao je i podatak Evrostata koji je preneo portal Euractiv Srbija, a po kojem u našoj zemlji preko 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, što je tri puta više nego u zemljama Evropske unije. Istovremeno, podaci Evrostata pokazuju i da Evropljani na plaćanje računa za stanarinu, vodu, struju i gas troše četvrtinu kućnog budžeta, dok u Srbiji na komunalije otpada 16 odsto lične potrošnje domaćinstava.

S. Despotović – I. Albunović

Komеntari8
9f10d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simon Simonovic
Ta cela prica o uzimanju i cuvanju fiskalnih racuna,koja traje vec par godina(od donosenja famoznog zakona)pokazuje kako ljudi koji vode nasu drzavvu pojma nemaju,ne znaju gde i sa kim zive,i uopste se ni ne trude da to nauce vec svojom gluposcu(koja vise lici na bezobrazluk)samo iritiraju ovaj jadan vec potpuno sludjen narod.Zamislite sliku:Izlazi starija gospodja(da ne kazem baba,nije lepo)iz radnje,vuce kese,saplice se,naocare joj padaju,a iza ugla skacu kontrolori i traze joj fiskalni.Ona ne zna ni gde joj je glava,misli kako da se snadje za lekove koje nije nigde nasla,i gde joj je ceduljce sa zakazanim pregledima-a oni hoce fiskalni,Gospodja,kao prava dama ,kaze:"tu je u cegeru".Hoce li oni da preturaju po cegeru i traze ga?Ili ce da dignu ruke od corava posla(kao sto su do sada cinili)?Ili ce da oglobe nesrecnicu sa 1000d.?
DrJela Bisic
Uloga drzave(koju nasa,naravno,ne vrsi,zato i nemamo drzavu)je da1.odredi nadnicu koja mora da sluzi izdrzavanju radnika,i njegove porodice,a ne da bude neumesna sala.2.vodi racuna da interventnim uvozom odrzava niske cene namirnica(i drugih starteskih roba)kada domaci monopolisti(ili karteli)podivljaju.3,Da poreskom politikom izdrzava infrastrukturu i funkcionisanje nadgradnje(skolstvo,zdravstvo,policija,vojska,sudstvo itd itsl Ako drzava 1.stiti poslodavce u odredjuvanju plata2.stiti monopoliste u odredjivanju cena roba3.ne mari sa nadgradnju,njeno odrzavanje i razvoj-onda ta drzava mora da propadne,sto iz prilozenog i vidimo.
smena djurica
aj neno, promet nema nikakve veze sa platom radnika. ja kad udjem kupim ono za sta imam para. ovih dana manje, a pre je bilo za vise. to sto si ti malo placena je tvoj problem.
nena
Volela bih da neko od novinara pita trgovce kako ocekuju promet u prodavnicama poraste ako njhovi radnici rade za 150-200 evra. Gospodo gazde ako ste smanjivali troskove za plate logicno je da ce vam se to lupiti o glavu u vidu smanjenog prometa jer ne mozete ocekivati da vasi radnici rade za minimalac a trose kao da zaradjuju milijarde.
DrJela Bisic
Jednostavno resenje je da se ukine PDV(porez na promet,obucen u (carevo)novo odelo) i uvede oporezovanje imovineJunaci sive ekonomije tada ce placati poez na ono sto ne mogu da sakriju-potrosnju(kuce,automobili,letovanja,zimovanja,itd itsl)pa posle neka tvrde(i dokazuju)da su pare dobili na lutrijiInace porez na promet,koji se uvek slomije na ledjima potrosaca-dakle svih,pai najsiromasnijih je najnepravedniji porez,jer ga sirotinja(koja vecinu zarade trosi na hranu)placa najvise srazmerno velicini svog prihodaIstorijski gledano,uveo da je car Vespazijan,u vreme propasti Rimskog carstva,kada je drzava bankrotirala i bila napadnuta od varvara sa svih stranaNjegova primena i uvodjenje uvek su u istoriji bili znak deklinacije i propasti neke drzavePa tako i sada kod nas

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja