Sudeći prema setu ekonomskih mera, koje su usaglasili predstavnici Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, ako uskoro budu formirali vladu, plate i penzije neće biti zamrznute. Uštede od oko milijardu evra, koliko je neophodno da bi Srbija izbegla dužničku krizu, kako prenose mediji, postići će se povećanjem PDV-a za dva procentna poena, centralizacijom javnih nabavki i drastičnim smanjenjem broja državnih agencija. Predviđeno je i da se niža stopa PDV-a od osam odsto, koja se uglavnom plaća za osnovne životne namirnice, ne povećava. Hoće li to biti dovoljno da Srbija izbegne dužničku krizu?

Sudeći, prema izveštaju Fiskalnog saveta u kome je na oko 180 strana „pročešljan” budžet, ove mere ne mogu da donesu uštedu od 950 miliona evra već oko 470 miliona evra, što je duplo manje. Jer suprotno opštom uverenju, smanjenje rashoda za nabavku robe i usluga, smanjenje broja državnih agencija za sve i svašta i racionalizacija javnih nabavki pružaju ograničene mogućnosti za štednju, piše u izveštaju.

U DS-u i SPS-u po osnovu povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto očekuju 400 miliona evra. Sa druge strane, u izveštaju Fiskalnog saveta, navodi se da bi povećanje PDV-a za dva procentna poena donelo od 250 miliona evra do 300 miliona evra u budžet. Ukoliko se ne zamrznu plate i penzije dobar deo tih sredstva biće potrošen za povećanje zarada i penzija. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, plate se usklađuju sa inflacijom. Analize pokazuju da će povećanje PDV-a za dva procentna poena povećati cene za oko dva odsto. Što znači da će jedan deo novca (oko 80 miliona evra) prikupljen po osnovu povećanja PDV-a istovremeno biti potrošen na povećanje plata i penzija u oktobru. Prema proceni Fiskalnog saveta, na to će otići jedna trećina „novih” poreskih prihoda, pa je realno efekat uštede od povećanja ovog nameta 170 miliona evra.

SPS i DS, prema pisanju medija, planiraju da smanjenjem broja državnih agencija uštede 150 miliona evra. Izgleda da su, kada je reč o ovoj vrsti štednje, stranački čelnici poprilično konsultovali izveštaj Fiskalnog saveta. U tom dokumentu navodi se da u Srbiji ima oko 160 državnih institucija koje ostvaruju sopstvene prihode prodajom robe, pružanjem usluga i naplatom taksa, naknada za izdavanje licenci, dozvola i saglasnosti. Ove godine ostvariće ukupne prihode od oko 100 milijardi dinara, odnosno manje od milijardu evra. U DS-u i SPS-u očekuju da će za bar 150 miliona evra uspeti da smanje sopstvene rashode. U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da će u ovoj i sledećoj godini biti moguća ušteda od oko 0,8 odsto BDP-a, što je oko 280 miliona evra. U toku ove godine po tom osnovu moguće je smanjiti rashode od 120 do 150 miliona evra. Sopstvene prihode budžetskih korisnika treba javno prikazivati u budžetu, piše u izveštaju i dodaje da je prihode i rashode svih vanbudžetskih korisnika neophodno uključiti u budžet.

Ove dve stranke predlažu i centralizaciju javnih nabavki. Na taj način, kaže stranačka računica, moguće je smanjiti rashode za oko 400 miliona evra. Međutim, Božidar Đelić, visoki funkcioner DS-a, nedavno je istakao da je preko javnih nabavki moguće uštedeti 200 miliona evra. Računica Fiskalnog saveta je nešto skromnija. Godišnje po tom osnovu izdaci mogu da se smanje za oko 150 miliona evra.

U izveštaju se spominje i to kako se vrlo često u javnosti smatra da se na nabavci robe i usluge troši znatan deo sredstava. Međutim, znatan deo tih troškova nije diskrecione prirode. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Računica pokazuje da je do 2016. godine moguće uštedeti od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 200 miliona evra.

Kad se budžetske brojke dobro pretresu ušteda od oko četiri odsto BDP-a, koliko je neophodno do 2016. godine, ne može da se postigne samo zakidanjem na sitnim stavkama. Kao ilustraciju o koliko velikim parama je reč govori podatak da je to znatno više od ukupnog izdvajanja za subvencije, na primer. U suprotnom, Srbiji preti kriza javnog duga koja ne pogađa samo državu već i privatni sektor. Po definiciji iz ekonomskih udžbenika, povećavaju se kamate i za državu, privredu i stanovništvo, što ugrožava ekonomiju čitave zemlje. Investicije i lična potrošnja opadaju, odnos javnog duga prema BDP-u se povećava, dinar slabi, a inflacija raste.

Ekonomista Miroslav Zdravković analizirao je rashode i prihode u republičkom budžetu od početka godine i došao do zaključka da su najveće uštede moguće smanjenjem raznih subvencija, kapitalnih izdataka i rashoda za kamate. Predlog ovog ekonomiste je, kako prenosi Tanjug, da se umesto 20 odsto od poreza na zarade u republički budžet uplaćuje 40 odsto, a 60 odsto da ostane lokalnim samoupravama (sada je to 80 odsto). Zalaže se za smanjivanje svih vidova potrošnje na mesečno propisane razdele do kraja godine. On predlaže da se izbegne povećanje plata i penzija u oktobru, a da se povećaju transferi najsiromašnijim opštinama prilikom smanjivanja dela koje im pripada od poreza na zarade. Zdravković smatra da je potrebna izričita mesečna kontrola, prema namenama, da se ne probije limitirani iznos rashoda.