četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 15.06.2012. u 22:00 Anica Telesković

Stranački digitroni duplirali uštede

Илустрација Новица Коцић

Sudeći prema setu ekonomskih mera, koje su usaglasili predstavnici Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, ako uskoro budu formirali vladu, plate i penzije neće biti zamrznute. Uštede od oko milijardu evra, koliko je neophodno da bi Srbija izbegla dužničku krizu, kako prenose mediji, postići će se povećanjem PDV-a za dva procentna poena, centralizacijom javnih nabavki i drastičnim smanjenjem broja državnih agencija. Predviđeno je i da se niža stopa PDV-a od osam odsto, koja se uglavnom plaća za osnovne životne namirnice, ne povećava. Hoće li to biti dovoljno da Srbija izbegne dužničku krizu?

Sudeći, prema izveštaju Fiskalnog saveta u kome je na oko 180 strana „pročešljan” budžet, ove mere ne mogu da donesu uštedu od 950 miliona evra već oko 470 miliona evra, što je duplo manje. Jer suprotno opštom uverenju, smanjenje rashoda za nabavku robe i usluga, smanjenje broja državnih agencija za sve i svašta i racionalizacija javnih nabavki pružaju ograničene mogućnosti za štednju, piše u izveštaju.

U DS-u i SPS-u po osnovu povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto očekuju 400 miliona evra. Sa druge strane, u izveštaju Fiskalnog saveta, navodi se da bi povećanje PDV-a za dva procentna poena donelo od 250 miliona evra do 300 miliona evra u budžet. Ukoliko se ne zamrznu plate i penzije dobar deo tih sredstva biće potrošen za povećanje zarada i penzija. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, plate se usklađuju sa inflacijom. Analize pokazuju da će povećanje PDV-a za dva procentna poena povećati cene za oko dva odsto. Što znači da će jedan deo novca (oko 80 miliona evra) prikupljen po osnovu povećanja PDV-a istovremeno biti potrošen na povećanje plata i penzija u oktobru. Prema proceni Fiskalnog saveta, na to će otići jedna trećina „novih” poreskih prihoda, pa je realno efekat uštede od povećanja ovog nameta 170 miliona evra.

SPS i DS, prema pisanju medija, planiraju da smanjenjem broja državnih agencija uštede 150 miliona evra. Izgleda da su, kada je reč o ovoj vrsti štednje, stranački čelnici poprilično konsultovali izveštaj Fiskalnog saveta. U tom dokumentu navodi se da u Srbiji ima oko 160 državnih institucija koje ostvaruju sopstvene prihode prodajom robe, pružanjem usluga i naplatom taksa, naknada za izdavanje licenci, dozvola i saglasnosti. Ove godine ostvariće ukupne prihode od oko 100 milijardi dinara, odnosno manje od milijardu evra. U DS-u i SPS-u očekuju da će za bar 150 miliona evra uspeti da smanje sopstvene rashode. U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da će u ovoj i sledećoj godini biti moguća ušteda od oko 0,8 odsto BDP-a, što je oko 280 miliona evra. U toku ove godine po tom osnovu moguće je smanjiti rashode od 120 do 150 miliona evra. Sopstvene prihode budžetskih korisnika treba javno prikazivati u budžetu, piše u izveštaju i dodaje da je prihode i rashode svih vanbudžetskih korisnika neophodno uključiti u budžet.

Ove dve stranke predlažu i centralizaciju javnih nabavki. Na taj način, kaže stranačka računica, moguće je smanjiti rashode za oko 400 miliona evra. Međutim, Božidar Đelić, visoki funkcioner DS-a, nedavno je istakao da je preko javnih nabavki moguće uštedeti 200 miliona evra. Računica Fiskalnog saveta je nešto skromnija. Godišnje po tom osnovu izdaci mogu da se smanje za oko 150 miliona evra.

U izveštaju se spominje i to kako se vrlo često u javnosti smatra da se na nabavci robe i usluge troši znatan deo sredstava. Međutim, znatan deo tih troškova nije diskrecione prirode. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Računica pokazuje da je do 2016. godine moguće uštedeti od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 200 miliona evra.

Kad se budžetske brojke dobro pretresu ušteda od oko četiri odsto BDP-a, koliko je neophodno do 2016. godine, ne može da se postigne samo zakidanjem na sitnim stavkama. Kao ilustraciju o koliko velikim parama je reč govori podatak da je to znatno više od ukupnog izdvajanja za subvencije, na primer. U suprotnom, Srbiji preti kriza javnog duga koja ne pogađa samo državu već i privatni sektor. Po definiciji iz ekonomskih udžbenika, povećavaju se kamate i za državu, privredu i stanovništvo, što ugrožava ekonomiju čitave zemlje. Investicije i lična potrošnja opadaju, odnos javnog duga prema BDP-u se povećava, dinar slabi, a inflacija raste.

Ekonomista Miroslav Zdravković analizirao je rashode i prihode u republičkom budžetu od početka godine i došao do zaključka da su najveće uštede moguće smanjenjem raznih subvencija, kapitalnih izdataka i rashoda za kamate. Predlog ovog ekonomiste je, kako prenosi Tanjug, da se umesto 20 odsto od poreza na zarade u republički budžet uplaćuje 40 odsto, a 60 odsto da ostane lokalnim samoupravama (sada je to 80 odsto). Zalaže se za smanjivanje svih vidova potrošnje na mesečno propisane razdele do kraja godine. On predlaže da se izbegne povećanje plata i penzija u oktobru, a da se povećaju transferi najsiromašnijim opštinama prilikom smanjivanja dela koje im pripada od poreza na zarade. Zdravković smatra da je potrebna izričita mesečna kontrola, prema namenama, da se ne probije limitirani iznos rashoda.

Komеntari2
0c2fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posavac
Zašto bi i po kojem to pravu, penzije bile zamrzavane? Penzije nisu i ne mogu biti socijalna pomoć, jer su one ostvarene kroz zaradu! Kakav je to način, da se recimo devizna štednja vraća, a da se penzije praktično smatraju socijalnim davanjem. Može li taj čuveni PUPS koji kao štiti prava penzionera, da se oglasi i da zahteva, da se penzije ne mogu zamrzavati, kresatri,.. jer su je penzioneri zaradili!!! I društvena preduzeća su, vlasništvo onih koji su u njima radili i koji su bsopstvenim odricanjem ta preduzeća stvorili i razvijali. A država i to prodade, pokloni za badava partijskim drugovima,... Dokle bre da se tolerišu ovakve gluposti, dokle da nekadašnji stvaraoci, sada jedva preživljavaju i još neko razmišlja da i dalje penziije tretira kao socijalnu pomoć?
Profesor
Po ko zna koji put pisem da su predlozi Fiskalnog saveta katastrofalni, a obrazlozeni na 180 strana, kazete? Svako povecanje PDVa bi dovelo do smanjenja prometa, obzirom da je naplata oko 60 % (siva ekonomija je oko 40%) naplata PDVa bi bila verovatno jos manja nego do sada (povecanje bi stimulisalo utajivace da povecaju svoje aktivnosti). Drugi predlog Fiskalnog saveta, da se snize porezi i doprinosi na zarade za nekoliko procentnih poena ne bi imao skoro nikakav efekat, privredi treba umanjenje opterecenja zarada za najmanje 20% da bi se veliki broj neprijavljenih radnika preveo u legalan rad. A sto se tice usteda, za 5 godina ne bi moglo da se ustedi 950 milina evra, koliko preporucuju salonski strucnjaci iz Fiskalnog saveta. "Verujam da bi predlog prosao da je bio obrazlozen na 250 strana, ovako ce tesko proci, nije dovoljno razumljiv."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja